Američki apelacioni sud odobrio širenje primene ubrzanog procesa deportacije, potvrđeno od strane nadležnih institucija

Savezni apelacioni sud u Sjedinjenim Američkim Državama doneo je odluku kojom se omogućava nadležnim organima da prošire primenu ubrzanog postupka deportacije na celu teritoriju zemlje. Ova odluka, doneta glasovima većine sudija u Apelacionom sudu okruga Kolumbija, omogućava Ministarstvu za unutrašnju bezbednost (DHS) sprovođenje proširenih mera u okviru politike ubrzanog udaljavanja sa teritorije SAD, navode izvori iz sudskih dokumenata.

Pre izmene koja je sada dozvoljena, politika ubrzanih deportacija odnosila se uglavnom na područja u blizini granica i na osobe koje nisu mogle da dokažu boravak duži od dve nedelje na teritoriji SAD. Najnovijom odlukom sud je omogućio zvaničnicima da ubrzani proces primene u bilo kom delu zemlje, sa ciljem udaljavanja onih koji ne mogu da dokažu prisustvo u SAD duže od dve godine.

Odluka je doneta nakon što je prethodno, u avgustu 2025. godine, jedan federalni sudija presudio da proširenje ove politike nije u skladu sa pravima na pravičan proces. Međutim, sudska komisija na apelacionom nivou sada je poništila to rešenje, navodeći da Ministarstvo unutrašnje bezbednosti ima ovlašćenja za ovakav vid postupanja.

Predstavnici Ministarstva unutrašnje bezbednosti saopštili su da odluka suda omogućava nastavak sprovođenja politike ubrzanih deportacija, a zvaničnici su naglasili da će se mere primenjivati u skladu sa postojećim zakonima i procedurama. Istakli su i da će proces biti podložan internim i spoljnim kontrolama u cilju očuvanja zakonitosti.

Organizacije za ljudska prava i pojedini pravni zastupnici prethodno su izrazili zabrinutost zbog mogućih posledica proširenja ubrzanih deportacija, ističući potrebu za obezbeđivanjem prava na pravičan proces za sve osobe pogođene ovim merama.

Ova odluka dolazi u trenutku kada su migraciona pitanja visoko na agendi američke administracije. Prethodne promene politike donele su brojne debate o balansu između bezbednosti granica i zaštite osnovnih prava pojedinaca. U narednim mesecima očekuje se dalje praćenje implementacije odluke i eventualnih pravnih izazova.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde uticaj odluke na broj osoba zahvaćenih ovim postupkom, a zvanične institucije najavile su da će o rezultatima i primeni politika redovno izveštavati javnost.

Evropske institucije odložile odluku, Mađarska traži izbalansiran pristup prema Zapadnom Balkanu

Mađarska je danas u Briselu sprečila slanje zajedničkog pisma Evropskom savetu i Evropskoj komisiji u ime svih 27 članica Evropske unije, čime je odložila važan proceduralni korak za unapređenje kandidature Ukrajine i Moldavije za članstvo u EU, potvrđeno je iz diplomatskih izvora. O ovom pitanju razgovaraće se ponovo naredne nedelje.

Kako je saopšteno, mađarski premijer Peter Mađar izneo je stav da bi ubrzano otvaranje klastera za Ukrajinu i Moldaviju poslalo pogrešnu poruku Srbiji i ostalim državama Zapadnog Balkana koje godinama čekaju napredak u procesu pristupanja EU.

Zvaničnici iz Brisela navode da je Mađarska jedina članica koja se usprotivila slanju zajedničkog pisma, što je izazvalo odlaganje donošenja konačne odluke o daljim koracima u pristupnim pregovorima za Ukrajinu i Moldaviju. Prema istim izvorima, ostale članice su bile spremne da podrže zajednički dokument.

U zvaničnoj izjavi iz Evropskog saveta potvrđeno je da će se po ovom pitanju raspravljati tokom naredne nedelje, a očekuje se da će pokušaji postizanja konsenzusa među svim članicama biti nastavljeni. “Postupak je odložen, a konsultacije između država članica su u toku”, navodi se u saopštenju.

Mađarski predstavnici ističu potrebu da se poštuje dosadašnji princip proširenja i da se zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, ne zanemare u procesu integracija. Istovremeno, diplomatski izvori navode da ostale članice smatraju važno da se Ukrajina i Moldavija podrže u njihovim evropskim aspiracijama, posebno u trenutnim geopolitičkim okolnostima.

Prema zvaničnim izvorima, pad cena povezan je sa napretkom razgovora i privremenim sporazumom

Cena međunarodno referentne nafte Brent pala je danas na 77 dolara (oko 8.370 dinara) po barelu, dok je američka sirova nafta zabeležila pad na 73,1 dolar (oko 7.950 dinara) po barelu. Ovo predstavlja najniži nivo u gotovo tri meseca, kako je saopšteno iz relevantnih tržišnih izvora.

Pad cena nafte usledio je nakon što su zabeleženi pozitivni pomaci u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, što je, prema navodima, doprinelo smirivanju tenzija na Bliskom istoku. Privremeni sporazum između dve strane već je uticao na tržište i doveo do pada cene nafte za oko 40 odsto u odnosu na prethodne maksimume.

Dodatni uticaj na cene došao je nakon odluke Vašingtona da odobri privremeno izuzeće od 60 dana, čime su međunarodni investitori reagovali na mogućnost povećanja zaliha i smanjenja rizika na globalnom tržištu nafte. Zvaničnici ističu da su ovakvi potezi deo šire strategije stabilizacije energetskog tržišta.

“Odluka o privremenom izuzeću ima za cilj održavanje stabilnosti i predvidivosti na svetskom tržištu nafte”, navodi se u zvaničnoj izjavi. Situacija će se nastaviti pratiti u narednim danima, a sve promene u pregovorima između SAD i Irana može dodatno uticati na kretanje cena energenata.