Predsednik Ukrajine izjavio je da bi mogao da se sastane sa ruskim liderom na samitu G20 u decembru, ako Putin bude prisustvovao.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman na sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom tokom samita G20 u Majamiju, koji je najavljen za decembar ove godine. Tema “sastanak Zelenski Putin” ponovo je u fokusu nakon što je Zelenski potvrdio spremnost za direktan razgovor, ali pod uslovom da ruski lider bude prisutan na događaju.

Prema njegovim rečima, susret bi imao smisla samo ukoliko bi doneo konkretne rezultate za obe strane, a ne bio puka razmena diplomatskih poruka. “Da, naravno. Moramo da dođemo. Moramo da se sastanemo, razgovaramo i donosimo odluke”, izjavio je Zelenski u intervjuu za Dojče vele. On je naglasio da reči nisu ključne, već ono što bi razgovor mogao da donese praktično, navodeći: “Nije stvar u rečima. Šta ću ja njemu reći ili šta on želi da kaže meni, nije važno. Važni su rezultati. To je sve.”

Ruska strana još ne potvrđuje prisustvo Putina

Dok ukrajinska strana jasno iznosi spremnost za “sastanak Zelenski Putin” tokom samita G20, iz Moskve poručuju da učešće Putina još nije razmatrano. Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov izjavio je za list Izvestija da ta odluka tek treba da se donese. Takođe, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da bi, ukoliko Zelenski želi direktan razgovor sa Putinom, trebalo da dođe u Moskvu.

Ovakva razmena stavova pokazuje da mogućnost susreta ostaje otvorena, ali i dalje zavisi od više političkih i bezbednosnih faktora. S druge strane, međunarodna zajednica, posebno Sjedinjene Američke Države, pokušava da podstakne povratak Kijeva i Moskve za pregovarački sto.

Samit G20 u Majamiju i potencijalni značaj sastanka

Samit lidera G20 planiran je za decembar u Majamiju. Ukoliko bi došlo do sastanka Zelenskog i Putina, to bi bio prvi njihov direktan susret od početka ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Ovaj potencijalni događaj privlači veliku pažnju kako političkih analitičara, tako i šire javnosti, jer bi mogao da označi prekretnicu u odnosima dve države.

Važno je napomenuti da su dosadašnji kontakti između ukrajinskih i ruskih zvaničnika uglavnom bili posredni ili vođeni na nižem nivou. Dosad nisu održani direktni sastanci između dvojice predsednika otkako je sukob započeo. Zbog toga bi “sastanak Zelenski Putin” na samitu G20 mogao da predstavlja značajan korak prema eventualnom dijalogu.

Međunarodni kontekst i naredni koraci

Sjedinjene Američke Države i druge zapadne zemlje nastavljaju da pozivaju na dijalog i smanjenje tenzija. U međuvremenu, ishod učešća Putina na samitu G20 ostaje neizvestan, a mogućnost susreta sa Zelenskim zavisiće od daljeg razvoja diplomatskih odnosa. Pre svega, odluka Moskve o prisustvu ruskog predsednika na samitu biće ključna za dalja dešavanja.

Samit G20 u Majamiju tako postaje potencijalno mesto istorijskog susreta, ali i pokazatelj koliko su strane spremne na kompromis i dijalog. U svakom slučaju, pažnja svetske javnosti biće usmerena na “sastanak Zelenski Putin” i sve što bi mogao doneti u kontekstu međunarodnih odnosa i mira.

Žene se u Avganistanu suočavaju sa opasnostima tokom trudnoće zbog ograničenih prava, manjka lekarki i urušenog zdravstva.

Trudnoća u Avganistanu pod talibanima za mnoge žene predstavlja ozbiljan rizik po život, kako njihov, tako i njihove dece. Zemlja ima jednu od najviših stopa smrtnosti majki i dece na svetu, a prema saopštenju, strah i neizvesnost prate gotovo svaku trudnoću. U Nuristanu, na severoistoku zemlje, jedna žena je izjavila da je na porođaju izgubila svih petoro svoje dece, što oslikava težinu problema sa kojima se žene svakodnevno suočavaju.

Ograničenja za žene i posledice po zdravlje

Talibani su uveli oko hiljadu novih pravila, od kojih je oko 200 usmereno na ograničavanje prava žena. Devojčicama je onemogućeno školovanje nakon 12. godine, a ženama su zabranjeni brojni poslovi, bavljenje sportom i učešće u javnom životu. Za odlazak kod muškog lekara, žene moraju imati dozvolu muža. Lekarka Rošanak Vardak upozorava da uskoro neće biti lekarki u zemlji, što dodatno ugrožava zdravlje žena i dece. “Ako nema lekarke, medicinske sestre ni babice, ko će im pomoći?”, pita Vardak. Mnoge porodice ne dozvoljavaju muškarcima da pregledaju ili porađaju žene.

Urušeni zdravstveni sistem i međunarodna pomoć

Zdravstveni sistem je u dubokoj krizi, a posebno se to vidi u dečjim bolnicama. U bolnici Indira Gandi u Kabulu, na pojedinim krevetima leže po tri bebe. Lekari navode da ponekad i šestoro dece umire u jednom danu. Smanjenje međunarodne pomoći, zamrzavanje imovine i ekonomske sankcije dodatno su pogoršali situaciju. Najteže su pogođeni najranjiviji, uključujući porodice koje su već izgubile više dece.

Ženska prava i svakodnevni život pod talibanima

Talibanske vlasti tvrde da poštuju žene i ističu da je registrovano oko 10.000 preduzeća u vlasništvu žena. Međutim, većina žena radi skrivene od muškaraca i često iz svojih domova. Dugogodišnja aktivistkinja za prava žena Mahbuba Seradž, nominovana za Nobelovu nagradu za mir, smatra da talibanska politika nije poštovanje žena. Navodi da je zatvaranje skloništa za zlostavljane žene bio direktan udar na njihovu sigurnost. “Plačem svaki dan”, rekla je Seradž opisujući očaj zbog trenutne situacije.

Deca i budućnost školovanja

Posebno težak primer je osmogodišnja Šamsul iz Nuristana, čiji je otac poginuo u poplavama, dok je njena majka trudna sa osmim detetom i bez izvora prihoda. Šamsul sanja da postane lekarka, ali zbog talibanskih pravila sme da se školuje još samo dve godine. Lokalni dobročinitelj Baki Salamdar iz Kabula pomaže njenom školovanju, ističući važnost obrazovanja za budućnost dece. “Bez komada hleba čovek može, bez gutljaja vode može neko vreme. Ali knjige su vrata u svet”, naglašava Salamdar.

Avganistan poseduje značajna mineralna bogatstva i talibanske vlasti signaliziraju spremnost za saradnju sa američkim kompanijama ako dođe do ukidanja sankcija. Međutim, o ublažavanju zabrane obrazovanja žena nema govora, pa ostaje pitanje kako će se položaj žena i dece razvijati u narednim godinama.

Optužba protiv porotnika, koji je odbio da se složi s ostalima, odbačena je nakon sudskog postupka.

Pozadina optužbe i odluka suda

U suđenju Lindsay Clancy, jedan od porotnika bio je optužen za nasilje u porodici u septembru 2021. godine, prema izveštaju policije iz Brocktona, Massachusetts. Incident je prijavio njegov 13-godišnji nećak koji tvrdi da je došlo do fizičkog sukoba između njegovog ujaka i ujne. Porotnik, čiji identitet nije javno objavljen, navodno je uhvatio svoju suprugu za vrat i bacio je na komodu. Nakon toga, optužen je za napad i nasilje u porodici, ali je na sudu izjavio da nije kriv. Sudski postupak rezultirao je odbacivanjem optužbe, a zvanični sudski zapisi to potvrđuju.

Utjecaj na suđenje Lindsay Clancy

Caroline Polisi, pravna analitičarka za CBS News, ističe da ključni problem leži u tome da li je porotnik lagao prilikom popunjavanja upitnika za porotnike. “Ako je svesno dao netačne informacije tokom izbora porote, to se smatra krivičnim delom,” rekla je Polisi. Iako hapšenje samo po sebi nije razlog za diskvalifikaciju iz porote, moguće lažne izjave mogle bi uticati na legitimitet procesa. Suđenje Lindsay Clancy završeno je bez presude jer se porota nije mogla usaglasiti o njenoj krivičnoj odgovornosti za ubistvo svoje troje dece, pri čemu je većina bila protiv osude.