Ako tokom vožnje primetite da volan počinje blago da vibrira, ali samo pri određenoj brzini, to nije nešto što treba potpuno ignorisati. Zanimljivo je da vibracija često može da se pojavi samo u određenom rasponu brzine, a zatim da oslabi ili nestane.

Jedan od čestih razloga je nebalansiran točak. Kada masa nije ravnomerno raspoređena oko točka, pri određenoj brzini mogu nastati vibracije koje se prenose kroz sistem upravljanja sve do volana.

Uzrok mogu biti i deformisana felna, problem sa gumom ili nepravilno podešena geometrija trapa. Zato se vibracija ne mora osećati pri svakom ubrzanju, već može postati izražena tek kada automobil dostigne određenu brzinu.

Posebno je važno obratiti pažnju ako se problem pojavio iznenada ili se vremenom pogoršava. Pregled guma, točkova i trapa može otkriti uzrok pre nego što problem postane ozbiljniji.

Ako volan vibrira samo pri određenoj brzini, automobil vam možda upravo kroz taj neobičan simptom pokazuje da nešto nije u idealnom stanju.

Pogledate telefon i primetite da je baterija za nekoliko minuta pala, na primer, sa 37 na 33 odsto. Deluje kao da se telefon odjednom mnogo brže prazni, ali to ne znači nužno da je baterija zaista izgubila četiri procenta kapaciteta u tom trenutku.

Procenat koji vidimo na ekranu predstavlja procenu preostale energije, a ne direktno merenje koje se smanjuje ravnomerno. Telefon tu procenu izračunava na osnovu više podataka, uključujući napon baterije, temperaturu i način na koji se uređaj trenutno koristi.

Zbog toga se procenat ponekad neko vreme gotovo ne pomera, a zatim odjednom promeni nekoliko brojeva. To je naročito primetno kada telefon intenzivno koristi procesor, ekran, kameru, GPS ili mobilnu mrežu.

Na prikaz mogu uticati i temperatura i starost baterije. Kod istrošenije baterije procena preostalog kapaciteta može biti manje stabilna, pa korisnik lakše primeti nagle promene procenta.

Zato skok sa 37 na 33 odsto ne mora da znači da je telefon „pojeo“ četiri procenta za nekoliko sekundi. Baterija se prazni kontinuirano, ali način na koji telefon procenjuje i prikazuje njeno stanje nije potpuno linearan.

Dok hodamo ulicom, pored nas može proći desetine automobila, a ipak će nam pažnju najčešće privući onaj koji je neobičan, veoma skup, starinski ili potpuno drugačiji od ostalih.

To nije slučajno – naš mozak je posebno osetljiv na ono što odstupa od očekivanog.

Kada se oko nas stalno ponavljaju isti ili slični prizori, mozak ne mora da obrađuje svaki detalj. Automobili, zgrade, prolaznici i saobraćaj postaju deo „pozadine“. Međutim, čim se pojavi nešto što se razlikuje od uobičajenog, pažnja se automatski usmerava ka tome.

Neobičan automobil može privući pažnju zbog boje, oblika, veličine, zvuka ili jednostavno zato što ga ne viđamo često. Mozak takvu pojavu registruje kao novu informaciju i daje joj veći značaj.

Zanimljivo je da ista stvar ne mora privući pažnju svakoga. Nekome će pogled odmah otići ka sportskom automobilu, drugome ka starom modelu, dok će neko treći primetiti potpuno drugačiji detalj. Naša interesovanja utiču na to šta ćemo izdvojiti iz okruženja.

Zato često ne primećujemo ono što je najbrojnije, već ono što je najdrugačije.

Deset običnih automobila za naš mozak mogu postati samo deo ulice, dok jedan neobičan može biti dovoljan da okrenemo glavu i zapamtimo ga.