Za program je izdvojeno 1,1 milijardu dinara, a zahtev je moguće podneti u roku od godinu dana od rođenja deteta.

Majke u Srbiji imaju mogućnost da ostvare pravo na državnu pomoć za prvi stan ili kuću, što može iznositi do 20.000 evra. Prema saopštenju, za ovu meru u 2026. godini obezbeđeno je 1,1 milijardu dinara, dok je od početka programa više od 1.850 porodica već dobilo podršku. Zahtev za pomoć podnosi se preko lokalne samouprave, i to najkasnije godinu dana od rođenja deteta.

Ko ima pravo na državnu pomoć za prvi stan ili kuću

Pravo na državnu pomoć za prvi stan ili kuću mogu ostvariti majke koje su državljanke Republike Srbije i imaju prebivalište na njenoj teritoriji. Takođe, pod određenim uslovima, pravo može ostvariti i majka koja je strani državljanin sa statusom stalno nastanjenog stranca. Prema propisima, zahtev se podnosi za dete rođeno od 1. januara 2022. godine, a jedan od ključnih uslova je da majka prvi put stiče u svojinu porodično-stambenu zgradu ili stan u Srbiji.

Program nije vezan isključivo za prvo dete, već za rešavanje prvog stambenog pitanja majke. U slučaju smrti majke, pravo može ostvariti otac deteta. Prihod domaćinstva takođe je ograničen – ukupan prihod supružnika ne sme da prelazi iznos dve prosečne zarade na republičkom nivou.

Kriterijumi i iznos državne pomoći za prvi stan ili kuću

Maksimalan iznos subvencije je 20.000 evra, što predstavlja 20 odsto vrednosti nekretnine kod kupovine stana ili kuće. Sredstva se mogu koristiti i kao učešće pri kupovini preko stambenog kredita. Za izgradnju kuće, u devastiranim područjima pomoć može iznositi do 50 odsto vrednosti radova, dok je u ostalim delovima zemlje predviđena pomoć do 20 odsto vrednosti radova, u skladu sa uslovima.

Važno je napomenuti da su ova sredstva bespovratna, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi. Više od 1.850 majki već je iskoristilo ovu mogućnost, a za njihove prve nekretnine izdvojeno je preko 30 miliona evra. Na poslednjoj sednici komisije odobreno je 150 subvencija ukupne vrednosti 293 miliona dinara.

Postupak prijave i važni rokovi

Zahtev za državnu pomoć za prvi stan ili kuću podnosi se lokalnoj samoupravi, a ne direktno ministarstvu. Najvažniji rok je da zahtev mora biti podnet u roku od godinu dana od rođenja deteta. Porodice bi trebalo da na vreme provere da li ispunjavaju sve kriterijume i prikupe potrebnu dokumentaciju, kako ne bi propustile pravo.

Pomoć se nastavlja i u tekućoj godini, sa povećanim budžetom u odnosu na prethodnu. Prema dostupnim podacima, cene kvadrata u Beogradu kreću se između 2.500 i 3.000 evra, što čini ovu podršku posebno značajnom za mlade porodice koje prvi put rešavaju stambeno pitanje. Ova mera predstavlja deo šireg paketa pronatalitetnih politika i finansijske podrške porodicama u Srbiji.

Meteorolog Marko Čubrilo najavio moguć jutarnji mraz i potencijalno jaču ciklogenezu krajem septembra

Zahlađenje u Srbiji donelo je naglu promenu vremena, što potvrđuje dolazak hladnog fronta i svežija jutra širom zemlje. Meteorolog Marko Čubrilo prognozira da ćemo sredinom sledeće nedelje imati kratko otopljenje, dok se krajem meseca očekuju uslovi za jaču ciklogenezu. Prema saopštenju Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), temperature su sada oko prosečnih vrednosti za ovo doba godine, a u planinskim predelima moguć je i jutarnji mraz.

Hladni front zahvatio celu Srbiju

Hladni front stigao je u Srbija tokom vikenda, što je naglo oborilo temperature širom zemlje. Zbog toga su poslednji talasi toplog vremena na jugu i istoku prekinuti, a vreme je sada znatno svežije. Danas se očekuju još jedno prolazno naoblačenje i lokalni pljuskovi, ali bez značajne promene u temperaturi. Promenljivo vreme sa sunčanim intervalima obeležiće i naredne dane, dok će maksimalne dnevne temperature biti između 22 i 27 stepeni.

Prema rečima Marko Čubrilo, sredinom sledeće nedelje očekuje se kratkotrajno otopljenje, ali se već oko 20. septembra najavljuje još jedno prolazno naoblačenje sa pljuskovima. Nakon toga, posle 26. septembra, postoji mogućnost jače ciklogeneze u regionu koja bi mogla doneti obilnije padavine, posebno na istoku zemlje.

Mogućnost jutarnjeg mraza na planinama

Republički hidrometeorološki zavod upozorava da će najniže temperature tokom ove sedmice biti u okviru proseka, ali u pojedinim planinskim predelima može doći do jutarnjeg mraza. Zbog toga je preporučeno da stanovnici ovih područja obrate pažnju na moguće štete na biljkama i usevima. Osim toga, na Dunavu, Savi i Tisi kod Titela vodostaji će se narednih dana kretati ispod niskih plovidbenih nivoa, dok su na Kolubari i njenim pritokama, Jadru, Toplici, Vlasini i pritokama Zapadne i Velike Morave proticaji blizu biološkog minimuma.

Šta je ciklogeneza i kakve promene donosi

Ciklogeneza je proces nastanka i razvoja ciklona, odnosno polja niskog pritiska koje može doneti pogoršanje vremena i obilnije padavine. Kako je najavio Marko Čubrilo, uslovi za jaču ciklogenezu mogu se stvoriti posle 26. septembra, što bi dovelo do izraženije promene vremena. Ipak, konačnu potvrdu o intenzitetu i tačnom uticaju na Srbiju biće moguće dati bliže tom datumu. U međuvremenu, vreme će ostati promenljivo, sa povremenim pljuskovima i svežim jutrima.

Za sada, građani mogu očekivati da će zahlađenje u Srbiji još neko vreme dominirati, uz povremena sunčana razdoblja i pojavu lokalnih padavina. RHMZ nastavlja da prati stanje na rekama i vremenske prilike, te će blagovremeno obaveštavati o svim važnim promenama.

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Polaganje pojasa Presvete Bogorodice, praznik posebno važan ženama.

Danas vernici širom Srbije obeležavaju Polaganje pojasa Presvete Bogorodice, jedan od značajnijih praznika u okviru Srpske pravoslavne crkve. Ovaj praznik, koji se izdvaja u verovanju naroda, posebno je važan za žene, jer postoji predanje da im Bogorodica ispunjava najveću želju tokom ovog dana. Prema zvaničnim podacima, tradicija proslavljanja Polaganja pojasa Presvete Bogorodice ukorenjena je u crkvenom kalendaru i običajima srpskog naroda.

Polaganje pojasa Presvete Bogorodice: poreklo i značenje praznika

Prema crkvenom predanju, nakon Uspenija Presvete Bogorodice, Sveti Toma je u njenom grobu pronašao samo pojas, koji je smatrao najvrednijom relikvijom i čuvao ga do kraja života. Kasnije je ovaj pojas, prema zapisima, bio prenet u Carigrad i čuvan u posebnom kovčegu. Kovčeg sa pojasom nije otvaran do vremena cara Lava Mudrog, čija je supruga teško obolela. Nakon što je usnila san u kojem joj Sveti Toma savetuje da se opaše bogorodičinim pojasom, car je zatražio odobrenje od patrijarha, otvorio kovčeg i carica Zoa je doživela isceljenje. Ova priča ubrzo je postala poznata širom pravoslavnog sveta.

Polaganje pojasa Presvete Bogorodice u narodnim običajima

U srpskoj tradiciji, praznik Polaganje pojasa Presvete Bogorodice posebno poštuju žene. Mnoge od njih poste kako bi imale lakši porođaj, dok nerotkinje odlaze u crkve i manastire posvećene Bogorodici i mole se za potomstvo. Pored toga, veruje se da se na ovaj dan svaka iskrena želja žene može ispuniti ukoliko se pomoli sa verom i nadom.

U manastiru Tuman danas se, prema najavama, organizuje velika molitva pred ikonom Presvete Bogorodice. Dolaze vernici sa različitim životnim izazovima, nadajući se duhovnoj podršci i darovima Bogorodice. Takođe, u nekim krajevima, poput Hercegovine, postoje i narodne priče koje dodatno naglašavaju značaj ovog praznika. Jedna od njih govori o Mitru Crepavcu koji je, vraćajući se iz lova, pomogao ženi u trnju, a ona mu se predstavila kao Bogorodica.

Zašto je Polaganje pojasa Presvete Bogorodice poseban praznik za žene?

Pre svega, Polaganje pojasa Presvete Bogorodice simbolizuje zaštitu, veru i nadu, što je razlog zašto ga žene posebno poštuju. Štaviše, običaji vezani za ovaj dan ukazuju na duboku povezanost sa porodičnim i ličnim željama. Kao rezultat, mnoge porodice danas odlaze u crkve i manastire, tražeći duhovni mir i blagoslov.

Na kraju, praznik Polaganje pojasa Presvete Bogorodice ostaje jedan od najznačajnijih u srpskoj pravoslavnoj tradiciji, a vernici ga svake godine dočekuju sa posebnim poštovanjem. Ovaj dan je prilika za zajedničku molitvu i podsećanje na snagu vere i tradicije, posebno za žene koje u ovom prazniku nalaze utehu i nadu.