Dok hodamo ulicom, pored nas može proći desetine automobila, a ipak će nam pažnju najčešće privući onaj koji je neobičan, veoma skup, starinski ili potpuno drugačiji od ostalih.

To nije slučajno – naš mozak je posebno osetljiv na ono što odstupa od očekivanog.

Kada se oko nas stalno ponavljaju isti ili slični prizori, mozak ne mora da obrađuje svaki detalj. Automobili, zgrade, prolaznici i saobraćaj postaju deo „pozadine“. Međutim, čim se pojavi nešto što se razlikuje od uobičajenog, pažnja se automatski usmerava ka tome.

Neobičan automobil može privući pažnju zbog boje, oblika, veličine, zvuka ili jednostavno zato što ga ne viđamo često. Mozak takvu pojavu registruje kao novu informaciju i daje joj veći značaj.

Zanimljivo je da ista stvar ne mora privući pažnju svakoga. Nekome će pogled odmah otići ka sportskom automobilu, drugome ka starom modelu, dok će neko treći primetiti potpuno drugačiji detalj. Naša interesovanja utiču na to šta ćemo izdvojiti iz okruženja.

Zato često ne primećujemo ono što je najbrojnije, već ono što je najdrugačije.

Deset običnih automobila za naš mozak mogu postati samo deo ulice, dok jedan neobičan može biti dovoljan da okrenemo glavu i zapamtimo ga.

Operete automobil, sednete za volan i imate utisak da motor radi mirnije, da auto bolje „vuče“ i da je vožnja nekako prijatnija. Ali da li pranje automobila zaista može da utiče na njegove performanse ili nas samo vara osećaj?

U većini slučajeva, sam spoljašnji izgled automobila nema direktan uticaj na rad motora. Ipak, postoji nekoliko razloga zbog kojih vozaču automobil posle pranja može delovati drugačije.

Pre svega, čisto vozilo menja našu percepciju. Kada automobil izgleda uredno, bez prašine i prljavštine, lakše imamo utisak da je i njegovo funkcionisanje bolje. Pažljivije slušamo motor, više obraćamo pažnju na vožnju i svaki detalj može delovati izraženije.

Postoje i situacije kada čišćenje zaista može imati praktičan efekat. Prljavi senzori, kamere ili delovi sistema za pomoć vozaču mogu raditi lošije kada su prekriveni blatom i prašinom. Čisto vetrobransko staklo i ogledala takođe značajno popravljaju preglednost.

Međutim, ako automobil posle pranja odjednom radi neuporedivo bolje, verovatnije je da je u pitanju promena našeg doživljaja nego stvarno povećanje snage ili performansi.

Drugim rečima, pranje automobila ne daje motoru dodatne konjske snage – ali može učiniti da vožnju ponovo doživimo kao da je automobil upravo izašao iz salona.

Neke stare fotografije deluju potpuno obično – ljudi poziraju, osmehuju se, stoje ispred kuće ili na ulici. Ipak, kada ih pogledamo, nešto nam jednostavno „ne štima“. Ne možemo odmah da objasnimo šta, ali fotografija u nama izaziva nelagodu.

Za taj osećaj postoji nekoliko mogućih psiholoških objašnjenja.

Naš mozak je veoma osetljiv na sitna odstupanja od očekivanog. Kada posmatramo lice, položaj tela ili izraz osobe, nesvesno tražimo obrasce koje dobro poznajemo. Ako nešto deluje neuobičajeno, mozak registruje da postoji „greška“, čak i kada ne možemo da kažemo šta je tačno uočio.

Kod starih fotografija dodatni problem predstavlja činjenica da ih gledamo iz drugačijeg vremenskog konteksta. Odeća, frizure, predmeti, način poziranja i kvalitet fotografije mogu nam biti toliko strani da stvaraju osećaj udaljenosti i nelagode.

Tu je i efekat jezivosti – pojava kada nešto izgleda skoro normalno, ali ipak dovoljno drugačije da nam bude neprijatno. Upravo zato fotografija na kojoj su svi ljudi savršeno mirni, gledaju pravo u kameru i imaju neobične izraze lica može da ostavi mnogo snažniji utisak nego savremena fotografija.

Zanimljivo je da naš mozak često donosi procenu pre nego što postanemo svesni razloga. Zato možemo imati osećaj da je fotografija „pogrešna“, a tek kasnije primetiti detalj koji je taj utisak izazvao.

Dakle, nije neophodno da na staroj fotografiji postoji nešto misteriozno. Ponekad je dovoljno da mozak prepozna nešto što se ne uklapa u ono što očekujemo – i osećaj nelagode već je tu.