Jednokratne isplate za najstarije kreću 14. septembra, dok se od 1. decembra očekuje trajno povećanje penzija.

Državna pomoć za penzionere obuhvata nekoliko novih isplata i promena tokom ove godine, a ključni datumi su 14. septembar i 1. decembar, prema saopštenju nadležnih institucija. Najstariji građani Srbije dobijaju finansijsku podršku kroz jednokratne isplate, ali i trajnije povećanje penzija koje sledi kasnije tokom godine.

Pre svega, država je tokom septembra započela realizaciju opsežnog paketa pomoći. Takođe, pomoć nije namenjena samo penzionerima, već i socijalno ugroženim kategorijama i svim punoletnim građanima. Prve isplate po Zakonu o ublažavanju posledica energetske krize stižu već sredinom septembra.

Jednokratna pomoć za najstarije: iznosi i kategorije

Isplata jednokratne pomoći za penzionere i druge socijalne kategorije počinje 14. septembra. Iznos zavisi od primanja u avgustu: 35.000 dinara dobijaju oni sa penzijom do 31.092,11 dinara, 27.500 dinara sleduje za penzije između 31.092,12 i 56.822,00 dinara, dok 20.000 dinara dobijaju penzioneri čija su primanja veća od 56.822,00 dinara.

Pravo na ovu vrstu podrške imaju i lica sa drugom i trećom kategorijom invalidnosti, primaoci dečjeg dodatka, korisnici novčane socijalne pomoći, borci kao i korisnici boračkog dodatka. Ako neko ispunjava uslove za više kategorija, isplaćuje mu se najviši od ponuđenih iznosa. Ako su iznosi isti, primenjuje se prioritet: prvo korisnici dečjeg dodatka, zatim socijalne pomoći, pa boračkog dodatka.

Isplata 6.000 dinara za punoletne građane

Pored toga, svi punoletni državljani Srbije sa prebivalištem i važećom ličnom kartom dobijaju jednokratnu pomoć od 6.000 dinara. Isplata će se obaviti od 22. do 25. septembra preko Banke Poštanska štedionica. Ukoliko građanin nema račun u toj banci, biće mu otvoren namenski račun za ovu isplatu.

Zahtev za ovu pomoć zavisi od statusa građanina. Penzioneri, primaoci socijalne pomoći, lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i nosioci prava na besplatne akcije dobijaju novac automatski.

Trajno povećanje penzija od 1. decembra

Na kraju, bitan datum za penzionere je i 1. decembar, kada se očekuje trajno povećanje penzija. Ova mera dolazi kao deo šireg paketa za ublažavanje posledica energetske krize i treba dodatno da poboljša materijalnu sigurnost najstarijih građana.

Zbog toga, državna pomoć za penzionere nije jedini oblik podrške koji stiže ove godine. Paket mera uključuje više različitih vrsta pomoći i obuhvata širok krug građana, sa posebnim akcentom na najstarije i najugroženije.

Kamioni na Batrovcima čekaju sedam sati na izlaz iz zemlje, a očekuje se dodatno povećanje saobraćaja tokom vikenda.

Na graničnim prelazima Srbije formirale su se velike gužve za teretna vozila, a na Batrovcima kamioni čekaju čak sedam sati na izlaz iz zemlje. Prema jutrošnjem saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), najduža zadržavanja trenutno beleže teretnjaci koji pokušavaju da napuste Srbiju, dok se vikendom očekuje dodatni priliv vozila zbog smene turista.

Na graničnom prelazu Batrovci teretna vozila čekaju oko sedam sati, što je najduže zadržavanje u ovom trenutku. Na prelazu Bezdan zadržavanje je oko pet sati, dok je na Kelebiji čekanje oko četiri sata. Takođe, na Horgošu i Šidu teretnjaci čekaju oko dva sata na izlaz iz zemlje.

Gužve za teretnjake na graničnim prelazima

Pored navedenih prelaza, na ostalim graničnim punktovima trenutno nema zadržavanja za teretna vozila. Putnički terminali svih graničnih prelaza funkcionišu bez čekanja, što za putnike znači neometan prolaz. Ipak, zbog predstojećeg vikenda i smene turista, vozačima se savetuje dodatni oprez i strpljenje, posebno na najfrekventnijim pravcima ka granicama i turističkim destinacijama.

Prema podacima iz Uprave granične policije, koje su AMSS-u prosleđene u 5.15 časova, na naplatnim stanicama na auto-putevima vozila se ne zadržavaju. Ova informacija može biti olakšavajuća za vozače, ali situacija se može promeniti tokom vikenda zbog povećanja saobraćaja.

Vikend donosi pojačan saobraćaj i duža čekanja

Kako se približava vikend, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja, naročito na izlazima iz zemlje. Gužve za teretnjake na graničnim prelazima mogle bi dodatno da porastu usled smene turista koja je karakteristična za ovaj period godine, posebno na najfrekventnijim prelazima.

Zbog toga, AMSS preporučuje vozačima da planiraju putovanje sa dodatnom rezervom vremena i prate najnovija saopštenja o stanju na putevima. Pored toga, preporučuje se da se informišu o zadržavanjima na graničnim prelazima pre polaska na put.

Iako su čekanja za putnička vozila minimalna, situacija za teretnjake ostaje izazovna, a vozači bi trebalo da budu spremni na duže zadržavanje tokom vikenda.

Vernici širom Srbije danas obeležavaju Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja uz strogi post i poštovanje tradicionalnih običaja.

Danas, 11. septembra, Srpska pravoslavna crkva obeležava Usekovanje glave Svetog Jovana, praznik velike važnosti za vernike. Na ovaj dan, prema narodnom verovanju i crkvenim pravilima, strogo se posti na vodi. Vernici takođe izbegavaju svu crvenu hranu, kao i vino i druga jela koja simbolizuju krv svetitelja.

Šta simbolizuje Usekovanje glave Svetog Jovana

Praznik Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja podseća na stradanje velikog proroka i Isusovog Preteče. Prema predanju, Sveti Jovan je izgubio život jer je javno osudio nemoral cara Galileje Iroda Antipe, koji je bio u vezi sa ženom svog brata. Na nagovor Irodijade, njena kći Saloma zatražila je Jovanovu glavu na tacni, što je dovelo do tragičnog kraja ovog svetitelja.

Svetiteljevo telo i glava sahranjeni su odvojeno, a kasnije je, prema predanju, njegova glava više puta pronalažena i čuvana na različitim mestima. Ipak, za vernike je najvažnije duhovno nasleđe Svetog Jovana, njegovo poštenje, doslednost i borba za istinu, zbog čega se ovaj praznik obeležava sa naročitim poštovanjem.

Običaji i pravila: šta se ne radi na Usekovanje glave Svetog Jovana

Na Usekovanje glave Svetog Jovana, vernici ne jedu niti piju ništa crveno, poput paradajza, lubenice i vina, jer ova hrana simbolizuje krv svetitelja. Osim toga, ne preporučuje se upotreba noža niti sečenje bilo čega, u znak poštovanja prema načinu stradanja Svetog Jovana. Mnogi tog dana izbegavaju veselje, muziku i proslave, smatrajući da bi to bilo neprimereno.

Praznik je posvećen miru, tišini i molitvi. Prema narodnom verovanju, onaj ko prekrši post ili pravila praznika, može tokom naredne godine biti izložen nepravdi i nepoštenju. Takođe, izbegavaju se teški fizički poslovi, a žene naročito paze da ne pletu, ne šiju i ne vezu na ovaj dan.

Duhovni značaj praznika Usekovanje glave Svetog Jovana

Upražnjavanje ovih običaja ima za cilj očuvanje duhovnog mira i podsećanje na vrednosti kojima je Sveti Jovan Krstitelj posvetio život. Vernici širom Srbije danas provode dan u molitvi, tišini i postu, podsećajući se na važnost poštenja i borbe za istinu. Običaji na Usekovanje glave Svetog Jovana prenose se sa generacije na generaciju, kao podsetnik na značaj ovog velikog praznika u srpskoj pravoslavnoj tradiciji.