Francuska carina otkrila kokain vredan blizu 225 miliona evra u kontejneru iz Gane, istraga je u toku

U velikoj akciji francuske carine, zaplenjeno je skoro 4 tone kokaina u luci Dankerk. Prema saopštenju šefice Nacionalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, Vanesa Pere, zaplena se dogodila tokom kontrole kontejnera koji je stigao iz Gane. Vrednost droge procenjuje se na blizu 225 miliona evra.

Droga je pronađena u 167 bala, pažljivo sakrivenih među plastičnim otpadom. Carinici iz Brigade za spoljni nadzor otkrili su kokain dok su pregledali kontejner. Po navodima tužilaštva, kontejner je prvobitno bio namenjen i luci Antverpen. Osim toga, sva zaplenjena droga je već uništena.

Istraga o zapleni skoro 4 tone kokaina u luci Dankerk

Nakon otkrića, kancelarija tužilaštva je odmah preuzela slučaj i pokrenula preliminarnu istragu. Istraga se posebno fokusira na nabavku, posedovanje, transport, nuđenje ili prenos narkotika, kao i na uvoz narkotika od strane organizovane grupe. Takođe, uključeno je i učešće u kriminalnom udruženju radi pripreme krivičnih dela, što prema zakonu nosi kaznu zatvora do deset godina.

Kako je navedeno, istraga je poverena Kancelariji za borbu protiv narkotika, sa zadatkom da identifikuje članove kriminalne mreže. Ova mreža bila je pod prismotrom Nacionalne direkcije pravosudne policije. Prema podacima Nacionalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala, tokom prošle godine francuska carina je širom zemlje zaplenila ukupno 108,81 tonu narkotika svih vrsta, čija se vrednost procenjuje na skoro 2,2 milijarde evra.

Kontekst borbe protiv narkotika u Francuskoj

Iste godine, kako je objavljeno, istražne službe u Francuskoj zaplenile su više od 84 tone kokaina. Ova zaplena skoro 4 tone kokaina u luci Dankerk smatra se jednom od većih akcija francuske carine u poslednjem periodu. Šefica tužilaštva je naglasila odlučnost nadležnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i trgovine narkoticima.

S obzirom na značaj i obim zaplene, očekuje se da će istraga obuhvatiti međunarodnu saradnju i dodatne provere drugih isporuka iz regiona. Takođe, vlasti su istakle važnost stalnog nadzora u lukama koje su česta meta kriminalnih grupa. U međuvremenu, javnost je obaveštena da je celokupna količina droge bezbedno uništena, a istraga nastavlja da se odvija prema zakonskim procedurama.

Ekonomisti upozoravaju da bi isplata dividendi mogla dovesti do značajnog povećanja državnog duga i inflacije.

Trampova obećanja uoči izbora

Donald Tramp, bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država, izjavio je da će svaki punoletni građanin SAD-a dobiti 5.000 dolara ukoliko Republikanska stranka zadrži kontrolu nad Kongresom nakon predstojećih izbora. Ova izjava je brzo privukla pažnju javnosti i ekonomista.

Reakcije ekonomista

Prema analizi Erike York, više ekonomistkinje u Fondaciji za poresku politiku, ovakav potez bi značajno povećao državni deficit, koji trenutno iznosi oko 1,8 triliona dolara, na procenjenih 3 triliona dolara. York ističe da bi se za finansiranje ovih dividendi verovatno moralo posegnuti za zaduživanjem, budući da prihodi od carina koje trenutno prikuplja administracija nisu dovoljni za pokrivanje ovako velikih izdataka.

Osim povećanja deficita, ekonomisti upozoravaju i na mogući rast inflacije. Slični stimulativni paketi tokom pandemije COVID-19 doveli su do najveće inflacije u poslednjih 40 godina, a sličan scenario mogao bi se ponoviti i sada.

Posledice za finansijska tržišta

York takođe navodi da bi ovakav fiskalni pristup mogao uznemiriti finansijska tržišta. Sa državnim dugom koji je već premašio 40 triliona dolara, investitori bi mogli tražiti veće prinose na državne obveznice kao kompenzaciju za percepirane rizike.

‘Ako su finansijska tržišta već zabrinuta zbog velikih i rastućih deficita SAD-a, a poruka koju šaljete je da vam to nije važno, to je ludost’, zaključuje York.

Izveštaj o potrošačkim cenama za avgust ključan za odluku Federalnih rezervi

Sutra će biti objavljen ključni izveštaj o inflaciji za avgust, koji bi mogao odrediti da li će Federalne rezerve povećati kamatne stope prvi put nakon više od tri godine. Izveštaj o indeksu potrošačkih cena (CPI) zakazan je za objavljivanje u 8:30 po istočnom vremenu i predstavlja poslednji značajan pregled inflacije pre nego što zvaničnici Feda donesu odluku o kamatnim stopama 16. septembra.

Detalji izveštaja i očekivanja ekonomista

Ekonomska zajednica očekuje da su cene prošlog meseca porasle za 3,3% na godišnjem nivou, što pokazuje ublažavanje nakon što su dostigle trogodišnji maksimum od 4,2% u maju. Ovo ublažavanje može pomoći zvaničnicima Feda da procene da li je trend smanjenja inflacije trajan ili se inflacija tvrdoglavo zadržava usled visokih cena goriva izazvanih ratom u Iranu.

Odluka Feda i uticaj na ekonomiju

Na poslednjem sastanku, skoro polovina političara Feda izrazila je podršku za povećanje kamatnih stopa kasnije ove godine. Ako zvaničnici glasaju za povećanje svoje osnovne kamatne stope sledeće nedelje, to će biti prvo povećanje od jula 2023. godine, kada je centralna banka reagovala na najvišu inflaciju u više od četiri decenije.