Više od milion građana Srbije već se prijavilo za jednokratnu pomoć, a prijave traju do 21. septembra

Preko milion građana Srbije do sada je podnelo prijavu za jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara, kako je objavljeno u zvaničnom saopštenju Ministarstva finansija. Ova pomoć namenjena je punoletnim državljanima koji ispunjavaju propisane uslove, a proces prijavljivanja sprovodi se elektronskim putem putem portala Uprave za trezor.

Ko ima pravo na novčanu naknadu od 6.000 dinara

Pravo na ovu naknadu ostvaruju svi punoletni državljani Republike Srbije sa prebivalištem u zemlji, koji su 1. septembra navršili 18 godina. Prilikom prijave potrebno je posedovati važeću ličnu kartu. S druge strane, građani koji imaju status nosioca prava po Zakonu o besplatnim akcijama ne moraju podnositi prijavu, jer će im sredstva biti isplaćena iz Akcionarskog fonda. Isplata za ovu kategoriju predviđena je za 22. septembar.

Za građane koji nemaju status nosioca prava, prijava je obavezna i može se podneti isključivo elektronski. Prema saopštenju, status prijave moguće je proveriti na portalu Uprave za trezor, u delu „Provera statusa prijave“. Takođe, na istom mestu dostupna je opcija „Prijava problema“ za rešavanje eventualnih tehničkih poteškoća.

Rokovi prijave i isplate

Prijave za novčanu naknadu od 6.000 dinara moguće su do 21. septembra. Isplata građanima koji se dodatno prijave biće realizovana u periodu od 23. do 25. septembra. Prema objavljenim informacijama, pojedine kategorije građana – korisnici prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, nosioci prava i korisnici novčane socijalne pomoći, kao i lica u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija – dobiće pomoć automatski, bez potrebe za prijavljivanjem.

Zbog toga je važno da svi koji se prijavljuju obrate pažnju na rok i provere da li ispunjavaju sve uslove. Građani koji su se prijavili imaju godinu dana da podignu novac, dok za nosioce prava na besplatne akcije nema vremenskog ograničenja za preuzimanje naknade.

Detalji prijavljivanja i značaj mere

Za više informacija o procesu prijave i proveri statusa, građani mogu koristiti zvanične kanale Uprave za trezor. Ova mera, prema podacima Ministarstva finansija, izazvala je veliko interesovanje, što potvrđuje činjenica da je više od milion građana već podnelo prijavu. Na taj način, država nastavlja sa sprovođenjem socijalnih mera radi podrške najširem sloju stanovništva. Prijava za novčanu naknadu od 6.000 dinara ostaje otvorena do 21. septembra.

Aleksandar Vučić izjavio da će nova direktna avio linija Beograd – Taškent značajno unaprediti saradnju Srbije i Uzbekistana.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da će avio linija Beograd – Taškent biti otvorena u narednih sedam do osam meseci. Ova vest objavljena je tokom njegovog obraćanja na poslovnom forumu Srbija – Uzbekistan, kojem je prisustvovao i predsednik Uzbekistana Šavkat Mirzijojev. Vučić je naglasio da je uspostavljanje direktne veze između dve prestonice prioritet i da je dogovor blizu realizacije.

Otvaranje avio linije Beograd – Taškent, prema rečima predsednika Srbije, imaće odlučujući značaj za unapređenje odnosa između Srbije i Uzbekistana. “Priča o avio liniji nije na dugom štapu i verujem da ćemo avio liniju uspostaviti u roku od sedam do osam meseci, najkasnije od ovog trenutka. Dakle, moći ćete da putujete redovnom linijom Beograd-Taškent”, izjavio je Vučić na forumu.

Važnost avio linije Beograd – Taškent za privredu i turizam

Predsednik Vučić je posebno istakao da će otvaranje nove avio linije doprineti povezivanju ljudi, privrede i kompanija iz Srbije i Uzbekistana. Prema njegovim rečima, ova direktna veza omogućiće lakšu komunikaciju i intenzivniju saradnju između privrednih subjekata iz obe države. Osim toga, Vučić smatra da će otvaranje linije povećati broj turista iz Srbije koji će putovati u Uzbekistan, ali i obrnuto.

“Za povezivanje ljudi, povezivanje privrede, povezivanje kompanija. Razume se i bolje upoznavanje jednih sa drugima. Više turista će ići u Uzbekistan, i u Samarkand, Bukaru i Taškent, i verujem da će veliki broj ljudi iz Uzbekistana dolaziti u našu zemlju”, rekao je predsednik Srbije. Na taj način, nova avio linija može postati važan faktor u jačanju bilateralnih odnosa na više nivoa.

Poslovni forum Srbija – Uzbekistan u Beogradu

Tokom poslovnog foruma Srbija – Uzbekistan, prisutni su imali priliku da čuju planove o unapređenju saradnje između dve zemlje. Vučić je ponovio da će otvaranje avio linije Beograd – Taškent biti još jedan korak ka boljoj povezanosti, ali i prilika za razvoj poslovnih veza i kulturne razmene. S obzirom na značaj koji Srbija pridaje ekonomskoj i političkoj saradnji sa Uzbekistanom, očekuje se da će novi let doprineti daljem intenziviranju odnosa.

Pored toga, predsednici Srbije i Uzbekistana razgovarali su i o drugim mogućnostima za unapređenje ekonomske i političke saradnje. Otvaranje avio linije Beograd – Taškent prepoznato je kao važan infrastrukturni projekat koji može doprineti jačanju celokupnog partnerstva između dve zemlje.

Mirzijojev istakao značaj mašinogradnje, farmaceutske industrije, lake industrije, poljoprivrede i digitalne ekonomije za zajednički napredak

Šavkat Mirzijojev, predsednik Uzbekistana, izjavio je da Srbija i Uzbekistan imaju poseban potencijal za saradnju u pet oblasti. Na Poslovnom forumu Srbija-Uzbekistan u Beogradu, naglašeno je da su dve zemlje podigle nivo odnosa na strateško partnerstvo, što stvara nove mogućnosti za razvoj, prema zvaničnoj izjavi.

Saradnja Srbije i Uzbekistana u pet ključnih oblasti

Prema rečima Šavkata Mirzijojeva, oblasti sa najvećim potencijalom za saradnju su mašinogradnja i elektrotehnika, farmaceutska industrija, laka industrija, poljoprivreda i prehrambena industrija, kao i digitalna ekonomija. Predsednik Uzbekistana je naglasio da je postignut Sporazum o prevozu tereta bez dozvola i otpočeo proces uvođenja režima slobodne trgovine. Takođe, ubrzano se gradi transportni koridor Kina-Kirgistan-Uzbekistan, koji će, kako je istaknuto, otvoriti nove mogućnosti za srpske kompanije na istočnim tržištima.

Detalji o industrijskoj i trgovinskoj saradnji

U domenu mašinogradnje i elektrotehnike, Mirzijojev je istakao da automobilska industrija Uzbekistana godišnje proizvodi oko 500.000 automobila u saradnji sa kompanijama General Motors, Volkswagen, Kia i BYD. “Izvozimo elektrotehničke proizvode u više od 70 zemalja sveta. Nudimo srpskim kompanijama da zajednički proizvodimo automobilske industrijske komponente, rezervne delove, opremu, transformatore i automatske upravljačke sisteme. Vidimo veliki potencijal za saradnju u ovoj oblasti sa kompanijom Goša FOM. Moj tim je već razgovarao sa njima i još jednom želim da potvrdim da ćemo stvoriti sve komforne uslove za njihov rad”, izjavio je Mirzijojev.

Potencijal farmaceutske i lake industrije

Govoreći o farmaceutskoj industriji, predsednik Uzbekistana je naveo da tržište farmaceutskih proizvoda u njegovoj zemlji iznosi skoro tri milijarde dolara. “Želeo bih da srpske kompanije budu prisutne na tom tržištu, imajući u vidu bogato iskustvo Srbije u ovoj oblasti. Pozivamo vas da pređete sa trgovine lekovima na transfer tehnologija, osnivanje zajedničkih preduzeća i lokalizaciju proizvodnje farmaceutskih proizvoda. Imamo jako dobru bazu, klaster, svi uslovi i sve povlastice već postoje za naše partnere”, istakao je Mirzijojev. Prema njegovim rečima, kompanije iz Uzbekistana vide prostor za saradnju sa srpskim kompanijama poput Galenike i Abela Farma. U sektoru lake industrije, Uzbekistan proizvodi više od 4,5 miliona komada sadnica pamuka i ima kompletan lanac dodate vrednosti od sirovina do gotovih proizvoda. Tekstilni proizvodi iz Uzbekistana izvoze se u 75 zemalja, a vode se konkretni pregovori sa srpskim kompanijama Jumco i Lus Lux Tekstil o lokalizaciji proizvodnje.

Poljoprivreda, prehrambena industrija i digitalna ekonomija

U oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, Uzbekistan je među deset vodećih zemalja sveta po izvozu trešanja, breskvi, šljiva i kajsija. “Posebnu vrednost za nas ima stručnost Srbije u selekciji, semenarstvu i agrotehnologijama. Sa Institutom iz Novog Sada imamo sporazum o razvoju voćarstva i povrtarstva. Vodili smo sa Ministarstvom za poljoprivredu jako dobre pregovore i već su nas obavestili da postoji zainteresovanost za saradnju”, rekao je predsednik Uzbekistana. Mirzijojev je pozvao srpske partnere da zajedno razvijaju projekte u uzgoju, preradi poljoprivrednih sirovina i proizvodnji proizvoda namenjenih izvozu. On je naglasio spremnost Uzbekistana da osnuje zajedničke poljoprivredne klastere i podeli iskustvo u razvoju agroklastera kao brendova.

Strateško partnerstvo i naredni koraci

Na forumu je istaknuto da je strateško partnerstvo Srbije i Uzbekistana rezultat zajedničkog rada i političke volje obe strane. Usvojen je zajednički plan aktivnosti za period od 2026. do 2028. godine, koji ima za cilj razvoj industrijske kooperacije. “Ono što je najvažnije jeste politička volja, sada je zadatak poslovnih ljudi da iskoriste ponuđene mogućnosti”, zaključio je Mirzijojev. Očekuje se da će ovakva saradnja dodatno unaprediti bilateralne odnose i otvoriti nove mogućnosti za ekonomski razvoj u obe zemlje.