Prosečan radnik u Srbiji ostvaruje 29,5 dolara po satu, dok je u EU prosek 83 dolara, a Slovenija beleži najveći rast

Produktivnost rada u EU porasla je za 0,9 odsto u drugom kvartalu 2026. godine po zaposlenom, objavio je Eurostat. Istovremeno, produktivnost po odrađenim satima povećana je za 0,8 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovi podaci potvrđuju da je rast produktivnost rada u EU postao jedan od ključnih pokretača ekonomskog oporavka.

Najveći rast produktivnosti rada po zaposlenom u EU u drugom kvartalu zabeležila je Slovenija sa 4,5 odsto. Slede je Danska sa 3,6 odsto i Litvanija sa 3,5 odsto. S druge strane, pad produktivnosti rada po zaposlenom registrovan je u Irskoj (-1 odsto), Rumuniji (-0,8 odsto) i Italiji (-0,4 odsto). Ovi pokazatelji ukazuju na razlike u ekonomskim trendovima unutar same Evropske unije.

Produktivnost rada u EU i regionu

Produktivnost rada meri se kao bruto domaći proizvod (BDP) po zaposlenom ili po odrađenom satu rada. Prema podacima Međunarodne organizacije rada, irski radnici su u prošloj godini imali najveću produktivnost na svetu. Svaki sat rada u Irskoj vrednovan je 164,7 dolara, dok su radnici u Luksemburgu ostvarivali 159,5 dolara po satu. U poređenju sa ovim rezultatima, prosečan radnik u Srbiji stvori 29,5 dolara po satu, što predstavlja 43 odsto proseka EU. Prosečna produktivnost rada u Zapadnoj Evropi iznosi 83 dolara po satu.

Kada se uporedi sa susednim državama, Srbija beleži niže vrednosti. U Severnoj Makedoniji, za sat rada stvori se 34 dolara, u Bugarskoj 37,2 dolara, u Rumuniji 50,7 dolara, dok je najviša u Hrvatskoj sa 58,7 dolara po satu. Samo Bosna i Hercegovina i Albanija imaju nižu produktivnost od Srbije u regionu. Kao rezultat, jaz u produktivnosti između Srbije i EU ostaje izražen, što ima značajne posledice za konkurentnost domaće privrede.

Uzroci zaostajanja Srbije u produktivnosti

Niža produktivnost rada u Srbiji posledica je više strukturalnih problema. Između ostalog, slabija ulaganja u tehnologiju, istraživanja i razvoj ograničavaju mogućnosti za unapređenje proizvodnje. Takođe, postoji neusklađenost znanja i veština zaposlenih sa zahtevima tržišta.

Međunarodni monetarni fond ukazuje na probleme upravljanja i prevelik uticaj države na poslovno okruženje, uz otežan pristup finansiranju. Svetska banka navodi da srpske firme, naročito manje, za isti nivo proizvodnje angažuju više radnika nego kompanije u EU. Uporedo sa tim, rast privrede Srbije sve više zavisi od povećanja produktivnosti, jer su efekti povećanja zaposlenosti i kapitalnih investicija ograničeni.

Konačno, brzina kojom Srbija smanjuje jaz u produktivnosti u odnosu na EU ostaje izazov. Povećanje produktivnosti rada u EU i dalje nameće potrebu za strateškim reformama u domaćoj privredi, kako bi konkurentnost Srbije bila unapređena i održiva na duži rok.

Investicija od 300 milijardi juana jača finansijski sektor i podržava kreditiranje u Kini, najavljena je rekapitalizacija osam institucija

Kineska vlada najavila je ulaganje od 300 milijardi juana, odnosno oko 45 milijardi dolara, u svoje najveće banke i osiguravajuće kompanije. Ova mera ima za cilj da ojača finansijski sektor, obezbedi stabilnost i podrži nastavak kreditiranja, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Detalji investicije i finansijski uticaj

Vlada planira rekapitalizaciju ukupno osam vodećih finansijskih institucija. Među njima su Industrijska i komercijalna banka Kine, Poljoprivredna banka Kine i Narodna osiguravajuća kompanija (Grupa) Kine. Ova rekapitalizacija biće sprovedena putem izdavanja posebnih obveznica, što predstavlja jedan od najvećih paketa podrške finansijskom sektoru u poslednje dve decenije. Kao rezultat, očekuje se unapređenje solventnosti i očuvanje poverenja investitora u sistem.

Kontekst kineskog finansijskog sektora i prethodne mere

Ova investicija dolazi nakon što je od početka 2025. godine kineska vlada već uložila ukupno 500 milijardi juana u finansijske institucije. Takva politika potvrđuje opredeljenost države da održava rast kreditiranja i likvidnost na tržištu. S obzirom na izazove u globalnoj ekonomiji, kineski finansijski sektor se suočava sa potrebom za dodatnom stabilnošću, što dodatno pojačava značaj ove intervencije.

Izjave i procene o uticaju na tržište

Ministarstvo finansija navelo je da je cilj ove rekapitalizacije da „ojača snagu finansijskog sistema i omogući održivo kreditiranje“. Bloomberg ističe da je reč o najobimnijoj rekapitalizaciji u Kini u poslednjih dvadeset godina. Pored toga, ovakve mere mogu doprineti smanjenju rizika od nelikvidnosti i povećanju konkurentnosti kineskih banaka i osiguravača na globalnom tržištu.

Širi značaj i istorijska perspektiva

Ulaganje od 45 milijardi dolara predstavlja značajan korak u nastavku razvoja kineskog finansijskog sistema. S obzirom da je Kina najveća ekonomija u Aziji, stabilnost njenih banaka ima direktan uticaj na regionalna i globalna finansijska kretanja. Prethodne godine zabeležen je rast trgovine i tražnje na kineskom tržištu, što dodatno opravdava ovakve mere podrške. Na taj način, kineske vlasti potvrđuju važnost proaktivnog pristupa u upravljanju ekonomskim izazovima i očuvanju stabilnosti sektora.

Elektronsko plaćanje taksi i naknada obavezno do kraja godine, građani i privreda dobijaju transparentniju i bržu administraciju

Elektronsko plaćanje taksi i naknada u javnoj upravi postaje standard, jer su izmene Zakona o elektronskoj upravi stupile na snagu. Prema novim pravilima, svi organi javne uprave moraju omogućiti elektronsko plaćanje do kraja ove godine. To znači da je kraj papirnih uplatnica i ručnog dokazivanja uplate sve bliži za građane i privredu. Ključni podatak je da je već sada u sistem Jedinstvene evidencije neporeskih prihoda uneto više od 5.200 pojedinačnih taksi i naknada na državnom i lokalnom nivou.

Građani i privrednici više neće morati da prilažu papirne dokaze o uplati, jer će država proveravati svaku uplatu po službenoj dužnosti. Organi javne uprave na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou imaju rok do 16. septembra da registruju svoje službenike na portalu eUprava i sistemu Plati. Takođe, do kraja oktobra, svi organi moraju popisati i uneti sve svoje takse i naknade u centralnu evidenciju. Na taj način biće omogućeno automatsko povezivanje taksi sa odgovarajućim postupcima iz Registra administrativnih postupaka.

Elektronsko plaćanje taksi ubrzava procese i smanjuje greške

Ova reforma parafiskalnih nameta deo je šire strategije za optimizaciju naplate neporeskih prihoda, koju NALED podržava više od 15 godina. Ministarstvo finansija je prošle godine pokrenulo reformu kako bi sistem bio transparentniji i jednostavniji. Do sada je 93 od 145 lokalnih samouprava i 44 republička organa popisalo ili započelo popisivanje svojih nameta u okviru 383 propisa. Za organe koji kasne, tokom septembra biće organizovane dodatne obuke i podrška, kako bi se ubrzao unos svih podataka.

Cilj je da se ažurna evidencija poveže sa oko 8.000 postupaka iz Registra administrativnih postupaka, dok će više od 9.000 organa imati uvid u izvršene uplate. Trenutno je moguće elektronsko plaćanje taksi i naknada za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova preko sistema ePlati, uz opciju „Opšta uplatnica“. Međutim, završetkom druge faze reforme, elektronsko plaćanje biće omogućeno za sve postupke i kod svih organa. Sistem će automatski prikazivati potrebne takse i naknade, kao i njihove iznose, a podaci za uplatu biće unapred popunjeni.

Krajnji cilj: transparentnost i smanjenje administracije

Prema rečima Jelene Bojović, programske direktorke NALED-a, „da bi novi sistem zaista radio od početka do kraja, organi moraju što pre uneti i povezati sve takse u sistem“. Ona naglašava da je reforma elektronsko plaćanje taksi i naknada važan prvi korak u transparentnosti i predvidivosti obaveza za privredu i građane. „Manje papira, manje odlazaka na šaltere i manje prostora za grešku, a više sigurnosti da je uplata pravilno evidentirana“, dodaje Bojović. Kao rezultat, za privredu je posebno važno što će troškovi biti transparentniji i predvidljiviji, što je više od 10 godina prepoznato kao problem.

Digitalizacija postupaka smanjuje prostor za greške i zloupotrebe, koji su česti prilikom korišćenja papirnih uplatnica. Reforma sistema neporeskih prihoda, koju sprovode Ministarstvo finansija, Kancelarija za IT i eUpravu, Republički sekretarijat za javne politike i Uprava za trezor uz podršku NALED-a, deo je Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Cilj je uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja neporeskim prihodima na svim nivoima vlasti, sa bržim i sigurnijim elektronskim obračunom i plaćanjem, bez potrebe za fizičkim popunjavanjem uplatnice.