Connect with us

Svet

Velika Britanija odbila zahtev za slanje ratnih brodova u Ormuski moreuz

Britanska vlada odbila Trampov poziv na vojnu intervenciju, tenzije u regionu i dalje visoke

Objavljeno pre

6 months

,

Foto Izvor:

Britanska vlada odbila Trampov poziv na vojnu intervenciju, tenzije u regionu i dalje visoke

Britanska vlada saopštila je 17. dana sukoba između Irana i saveza predvođenog Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom da neće učestvovati u mogućoj vojnoj intervenciji u Ormuskom moreuzu. Ovu odluku London je doneo nakon što je prethodno i Japan odbio sličan zahtev. Prema zvaničnoj izjavi, britanske vlasti ne planiraju slanje ratnih brodova u region, uprkos direktnom pozivu američkog predsednika Donalda Trampa.

Tramp je ranije istakao da očekuje da ključni partneri, uključujući Veliku Britaniju, učestvuju u zajedničkim naporima na zaštiti trgovinskih puteva i suprotstavljanju iranskom uticaju. Međutim, britanska strana je odlučila da ne ulazi u direktan vojni sukob sa Iranom. Ova odluka dolazi u trenutku kada je Ormuski moreuz, kao strateška tačka svetske trgovine naftom, i dalje poprište visokih tenzija, a iranske snage odgovaraju pretnjama upućenim američkim saveznicima u regionu.

Zvaničnici u Londonu ističu da je prioritet deeskalacija sukoba i diplomatsko rešenje, navodeći da vojna intervencija nije prihvatljiva opcija u ovom trenutku. “Britanska vlada ostaje posvećena stabilnosti regiona i međunarodnom pravu”, navodi se u saopštenju.

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je na moguće posledice po NATO savez, naznačivši da bi nedostatak podrške mogao uticati na buduće odnose unutar saveza. Ipak, najvažniji saveznici SAD u Evropi, uključujući Veliku Britaniju, trenutno odbijaju direktno učešće u potencijalnom vojnom sukobu sa Iranom.

Ormuski moreuz ostaje ključna tačka svetske trgovine naftom, a svaka eskalacija mogla bi imati ozbiljne posledice po globalno tržište energije. Situacija se i dalje prati, a međunarodna zajednica poziva na mirno rešenje krize.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

ZATRESLO SE OMILJENO LETOVALIŠTE SRBA! Zemljotres kod Skijatosa, epicentar na dubini od svega 5 kilometara

Zemljotres jačine 4.4 stepena Rihtera registrovan je u blizini Skijatosa, epicentar na dubini od 5 kilometara.

Objavljeno pre

1 hour

,

September 18, 2026

Objavio:

Zemljotres kod Skijatosa: Detalji potresa koji je probudio Grčku

Zemljotres jačine 4.4 stepena Rihtera registrovan je u blizini Skijatosa, epicentar na dubini od 5 kilometara.

Zemljotres kod Skijatosa registrovan je u petak, 18. septembra 2026. godine u 08.42 časova na području Grčke. Prema dostupnim podacima, potres jačine 4.4 stepena Rihtera zabeležen je 25 kilometara od ostrva Skijatos, na geografskim koordinatama širine 38.9404 i dužine 23.4529. Epicentar zemljotresa bio je smešten na dubini od oko 5 kilometara ispod površine zemlje, prema informacijama Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra.

Za sada nema izveštaja o materijalnoj šteti ili povređenima, a nadležne službe i dalje prate situaciju na terenu. Kao rezultat toga, stanovnici Skijatosa i okolnih područja ostali su oprezni, iako zvaničnici ističu da razloga za paniku nema.

Epicentar i osnovne karakteristike zemljotresa

Potres jačine 4.4 stepena Rihtera, koji je pogodio region kod ostrva Skijatos, imao je relativno plitak hipocentar. Prema seizmolozima, dubina od približno 5 kilometara često uzrokuje da se potres oseti intenzivnije na površini, iako je njegova jačina bila ispod granice koja obično izaziva značajniju štetu. Ipak, ovakvi potresi mogu izazvati uznemirenost među stanovništvom, naročito u područjima gde su slični događaji ranije beleženi.

Pored toga, geografske koordinate epicentra jasno ukazuju na blizinu ostrva Skijatos, koje je popularno turističko odredište. Time se povećava potreba za pravovremenim informisanjem i reakcijom lokalnih službi, kako bi se sprečile nepotrebne posledice i obezbedila bezbednost građana i posetilaca.

Reakcija i mere nadležnih službi

Nadležne službe u Grčkoj odmah su reagovale nakon što je registrovan zemljotres kod Skijatosa. Prema saopštenju, na terenu su ekipe koje prate stanje i proveravaju da li je došlo do eventualnih oštećenja na objektima ili infrastrukturi. Do ovog trenutka, zvaničnih izveštaja o povređenim osobama ili materijalnoj šteti nema, što doprinosi osećaju sigurnosti među lokalnim stanovništvom.

Ipak, stručnjaci podsećaju da je važno ostati oprezan i pratiti preporuke nadležnih institucija u slučaju novih podrhtavanja tla. Zbog toga, lokalne vlasti nastavljaju sa monitoringom, a građanima se savetuje da ostanu informisani putem zvaničnih kanala.

Konačno, iako je zemljotres kod Skijatosa izazvao određenu zabrinutost, trenutna situacija ne zahteva vanredne mere, a svakodnevni život na ostrvu i u okolini odvija se bez većih poremećaja.

Pročitaj još

Svet

Američki F-16 se srušio u Mičigenu: Pilot katapultiran, naređena evakuacija

Borbeni avion F-16 pao je tokom trenažne misije u blizini parka Interlohen, a svi građani iz kruga od jedne milje evakuisani su po nalogu nadležnih.

Objavljeno pre

2 hours

,

September 18, 2026

Objavio:

Američki F-16 se srušio u Mičigenu: Pilot katapultiran, naređena evakuacija – pad F-16 u Mičigenu

Borbeni avion F-16 pao je tokom trenažne misije u blizini parka Interlohen, a svi građani iz kruga od jedne milje evakuisani su po nalogu nadležnih.

Borbeni avion F-16 američke Teksaške vazduhoplovne nacionalne garde srušio se tokom trenažne misije u severnom delu Mičigena. Do nesreće je došlo nekoliko kilometara istočno od državnog parka Interlohen, a pilot je uspešno katapultiran i prebačen je u lokalnu bolnicu na dalje lečenje, prema saopštenju nadležnih službi. Svedoci su izjavili da su čuli snažan udar, a zatim su na društvenim mrežama objavljeni snimci na kojima se vidi gust crni oblak dima iz pravca mesta pada.

Zbog bezbednosti, Uprava za vanredne situacije okruga Grand Traverse izdala je naređenje za hitnu evakuaciju svih građana koji su se u tom trenutku nalazili u krugu od jedne milje od mesta nesreće. Detalji o uzrocima pada aviona F-16 za sada nisu saopšteni, a istraga o incidentu je u toku.

Evakuacija i reakcija nadležnih

Nakon što je došlo do incidenta, hitne službe su brzo reagovale. Zbog opasnosti od potencijalnog širenja vatre ili drugih komplikacija, nadležni su odlučili da evakuišu sve stanovnike i prolaznike iz najbližeg kruga oko mesta nesreće. Prema izjavama očevidaca, u trenutku pada nastala je velika buka, a ubrzo zatim pojavio se gust dim koji je bio vidljiv sa većih udaljenosti.

Narednik Derek Gutijerez, stručnjak za odnose s javnošću 149. lovačke eskadrile, potvrdio je da je pilot uspešno katapultirao i da se nalazi na lečenju u bolnici. Identitet pilota i stepen povreda nisu objavljeni, jer vojni propisi nalažu čuvanje tih podataka dok traje zvanična procedura.

Istraga o uzroku pada F-16

Uzrok zbog kojeg je došlo do pada aviona F-16 još uvek nije poznat. Nadležni organi sprovode istragu, a očekuje se da će u narednim danima biti poznato više informacija o okolnostima incidenta. Senator iz Mičigena Gari Piters je izjavio da pažljivo prati razvoj situacije i da su sve službe angažovane na prikupljanju relevantnih podataka.

U međuvremenu, građani su pozvani da se pridržavaju svih uputstava nadležnih službi i da izbegavaju područje oko mesta nesreće dok traje istraga i proces bezbednosne provere.

Ovaj incident sa padom borbenog aviona F-16 još jednom je skrenuo pažnju na važnost bezbednosnih procedura tokom vojnih trenažnih letova, ali i efikasnu reakciju lokalnih službi u vanrednim situacijama.

Pročitaj još

Svet

Rusija i Kina blokirale američku rezoluciju: Šta znači veto na praćenje sankcija Iranu

Veto Rusije i Kine onemogućio je nastavak mandata UN panela koji prati sankcije Saveta bezbednosti prema Iranu, dok su Somalija i Pakistan bili uzdržani.

Objavljeno pre

3 hours

,

September 18, 2026

Objavio:

Rusija i Kina blokirale američku rezoluciju: Šta znači veto na praćenje sankcija Iranu

Veto Rusije i Kine onemogućio je nastavak mandata UN panela koji prati sankcije Saveta bezbednosti prema Iranu, dok su Somalija i Pakistan bili uzdržani.

Dve stalne članice Saveta bezbednosti, Rusija i Kina, iskoristile su pravo veta na rezoluciju Sjedinjenih Američkih Država kojom bi stručnjaci Ujedinjenih nacija nastavili da prate sprovođenje sankcija prema Iranu. Ovaj događaj, poznat kao “veto na praćenje sankcija Iranu”, izazvao je dodatne tenzije u međunarodnoj zajednici i otvorio pitanje budućeg nadzora nad merama protiv Teherana.

Predlog rezolucije dobio je 11 glasova za, dok su dva člana bila protiv. Somalija i Pakistan ostali su uzdržani, ali je zbog veta Rusije i Kine predlog odbijen. Prema saopštenju, sankcije Saveta bezbednosti UN ostaju na snazi. One uključuju zamrzavanje iranske imovine u inostranstvu, zabranu trgovine oružjem sa Teheranom i ograničenja razvoja iranskog programa balističkih raketa.

Detalji o vetu na praćenje sankcija Iranu

Mehanizam za “brzo vraćanje sankcija” aktiviran je korišćenjem odredbi iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, koji su postigle velike sile sa Iranom. Tim dogovorom predviđeno je ponovno uvođenje sankcija 27. septembra 2025. godine, što je obnovilo rad Komiteta za sankcije Saveta bezbednosti i mandat panela stručnjaka UN da prati njihovo sprovođenje.

Američki predlog predviđao je produženje mandata panela za još godinu dana. Ipak, zbog veta dve stalne članice, ovaj plan nije usvojen. Ova odluka praktično znači da nadzor UN nad sprovođenjem postojećih sankcija Iranu više neće imati formalnu podršku Saveta bezbednosti.

Reakcije i moguće posledice za međunarodne odnose

Prema saopštenju, sankcije Saveta bezbednosti, uključujući ekonomske i vojne restrikcije, ostaju na snazi i dalje ograničavaju iransku ekonomsku i vojnu aktivnost. Međutim, bez ovlašćenog panela UN, sprovođenje i praćenje tih sankcija može biti otežano. Ovakav razvoj događaja dodatno komplikuje odnose među velikim silama u okviru Ujedinjenih nacija.

S druge strane, upotreba veta ukazuje na duboke podele između stalnih članica Saveta bezbednosti po pitanju iranskog nuklearnog programa i mera protiv Teherana. Odluka Rusije i Kine da blokiraju američki predlog odražava širu dinamiku globalnih odnosa i različite interese u vezi sa Bliskim istokom.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će Savet bezbednosti UN i ostale članice međunarodne zajednice dalje postupati u vezi sa nadzorom nad sprovođenjem sankcija Iranu. Veto na praćenje sankcija Iranu svakako unosi novu neizvesnost u upravljanje ovim važnim pitanjem.

Pročitaj još

U Trendu