Golman Andrij Lunjin ponovo staje na gol Reala usled izostanka Tiba Kurtoe, beležeći svoj 75. meč u dresu kraljevskog kluba.

Andrij Lunjin je ponovo u centru pažnje navijača Real Madrida, jer ga je neočekivana situacija primorala da po 75. put stane među stative “kraljevskog kluba”. Njegov povratak na teren dolazi zbog izostanka standardnog golmana Tiba Kurtoe, koji propušta meč zbog gripe. U ovih 75 nastupa, Lunjin je postao simbol pouzdanog rešenja u trenucima kada je timu najpotrebniji.

Lunjinova uloga i istorijat nastupa

Svakom novom prilikom, Lunjin potvrđuje svoju spremnost da odgovori na izazove bez obzira na dužinu pauze između utakmica. Iako je često rezervista iza Kurtoe, njegov učinak je impresivan — dosad je odigrao ukupno 74 utakmice pre ovog meča, primio 91 gol i ostao nesavladan na čak 23 susreta. Pored toga, sakupio je tri žuta i jedan crveni karton u svim takmičenjima.

Njegova poslednja ligaška utakmica bila je protiv Espanjola još u maju, dok se u Ligi šampiona poslednji put našao među stativama prošlog aprila protiv Bajerna iz Minhena. To govori o njegovoj sposobnosti da se adaptira i kada nije u konstantnom ritmu igranja.

Sezona velikih prilika i osvojenih trofeja

Zlatni period za Lunina bio je tokom sezone 2023/24, kada je zbog teške povrede kolena Tiba Kurtoe preuzeo mesto prvog golmana. Tada je briljirao — posebno se pamte njegove partije protiv Mančester Sitija (sa istorijskom serijom penala) i Bajerna Minhena, kao i finale protiv Dortmunda na Vembliju koje je donelo Real Madridu petnaestu titulu šampiona Evrope.

Ipak, čim se Belgijanac oporavio, trener Karlo Anćeloti vratio ga je među stative za finalne okršaje. U sezoni 2026. Lunjin nije uspeo da ponovi iste bravure protiv minhenskog tima kao ranije.

Položaj u timu i reprezentaciji

U sedmoj sezoni od dolaska iz Krasnohrada, Andrij Lunjin ostaje drugi izbor na golu Reala — ispred njega su bili Kurtoa pod vođstvom trenera kao što su Zinedin Zidan, Karlo Anćeloti, Ćabi Alonso i trenutno Žoze Murinjo.

Zbog nedostatka minutaže u Realu, izgubio je mesto u reprezentaciji Ukrajine već od juna 2025. godine — ne zato što Trubin iz Benfike ima status nedodirljivog prvotimca, već zato što selektor ne računa na Lunina dok sedi na klupi madridskog tima.

Lunjinov doprinos trofejima Reala

Iako često zapostavljen pred reflektorima medija i navijača, doprinos Andrija Lunina broji čak jedanaest osvojenih trofeja sa Real Madridom — uključujući dve titule Lige šampiona. Njegov rezime prevazilazi učinak mnogih prethodnih rezervnih golmana slavnog kluba sa Santjago Bernabeua.

Konačno, svaka nova prilika koju dobije potvrđuje koliko klub može da računa na njega kad god zatreba sigurne ruke između stativa.

Između 2010. i 2013. godine, Real Madrid pod vođstvom Žozea Murinja odmerio je snage sa Gvardiolinom Barselonom u seriji od 17 vatrenih duela, ostavljajući trajan trag na španski fudbal.

Žoze Murinjo je između novembra 2010. i marta 2013. godine vodio Real Madrid kroz čak sedamnaest susreta protiv Barselone, u periodu koji je obeležio El Klasiko kao nikada do tada. Ti okršaji nisu se odigravali samo na terenu, već i u medijima, kancelarijama UEFA-e i među navijačima, čime su redefinisali rivalstvo dva giganta.

Prvi susret Murinja na klupi Reala protiv Gvardioline Barselone dogodio se 29. novembra 2010. godine na Kamp Nou stadionu. Real je tada doživeo bolan poraz od čak 5:0, što je ostalo upamćeno kao jedan od najubedljivijih trijumfa Barselone u ovom derbiju. Murinjo, koji do tada nikada nije primio pet golova u jednom meču, izjavio je nakon utakmice: „Ovo je poraz koji se lako vari. Pobedila je ekipa koja je igrala izvanredno.“ Međutim, to je bilo poslednji put da će Portugalac sportski prihvatiti ovakav poraz.

Bitke koje su oblikovale El Klasiko

Naredna sezona donela je dodatnu tenziju u napadima između Real Madrida i Barselone. Proleće 2011. godine obeležile su četiri utakmice u samo osamnaest dana — Liga, finale Kupa kralja i dve polufinalne utakmice Lige šampiona. Real Madrid uspeo je da osvoji Kup kralja zahvaljujući golu Kristijana Ronalda glavom u produžecima na stadionu Mestalja, čime je prekinuta osamnaestogodišnja suša trofeja.

Međutim, atmosfera van terena bila je sve napetija. Pred prvi meč polufinala Lige šampiona Pep Gvardiola izgubio je strpljenje zbog konstantnih provokacija iz tabora Reala i rekao: „U ovoj sali on (Murinjo) je glavni šef. Izvan terena me već pobedio.“ Nedugo zatim usledila je čuvena pres konferencija Žozea Murinja posle poraza od Barselone (0:2) na Santjago Bernabeuu kada mu je Pepe dobio crveni karton: „Zašto? Zašto? Zašto?“ pitao se Murinjo dok je nabrajao sudije i završio rečenicom: „Gvardiola jeste fantastičan trener, ali osvojio je Ligu šampiona koju bih se ja stideo da osvojim.“ Zbog toga ga UEFA suspenduje na pet utakmica.

Simboli rivalstva i istorijski preokreti

Letnja Superkup utakmica u avgustu 2011. donosi još veći haos — tuča na Kamp Nou završava se incidentnom scenom kada Murinjo zabija prst u oko Titu Vilanovi, pomoćniku Pepa Gvardiole. Kasnije negira incident rečima: „Pito Vilanova? Ne znam ko je taj Pito.“ Đerar Pike sumira osećanja mnogih Španaca izjavom: „Murinjo uništava španski fudbal.“ Taj gest postao je simbol neukrotivog rivalstva tog perioda.

Ipak, uprkos tenzijama, vrhunski fudbal nastavlja da dominira terenima Španije. U aprilu 2012., Real Madrid postiže ključnu pobedu na Kamp Nou rezultatom 2:1 zahvaljujući golovima Kristijana Ronalda uz asistenciju Mesuta Ozila, a Ronaldo gestikulacijom prema publici traži tišinu uz poznato ‘calma’. Ova pobeda trasirala im je put do titule prvaka Španije te sezone sa rekordnih sto bodova — jedina Liga koju su oteli toj generaciji Barselone.

Kraj ere i posledice za španski fudbal

Samo nekoliko dana kasnije Pep Gvardiola objavljuje odlazak sa klupe Barselone iscrpljen intenzitetom rivalstva sa Murinjom i Real Madridom. Sledeće sezone Murinjo osvaja Superkup Španije protiv oslabljenog tima pod vođstvom Tita Vilanove, a potom eliminiše Barselonu iz Kupa kralja pobedom od 3:1 baš na Kamp Nou.

Na kraju svoje madridske epizode Portugalac ostavlja za sobom skor od pet pobeda, šest remija i šest poraza protiv jedne od najdominantnijih ekipa ovog veka predvođene Gvardiolom. Međutim, značaj tih susreta prevazilazi brojke jer Murinjo nije promenio samo rezultat — on je transformisao način razmišljanja o El Klasiku pretvorivši ga u psihološki bojno polje iz kojeg se španski fudbal oporavljao godinama.

Ko želi da shvati današnje El Klasiko rivalstvo mora pogledati unazad ka tih sedamnaest epskih duela jer upravo tamo leže koreni današnjih mozaika na tribinama, transparenta navijača i sumnji prema sudijama.

Darko Božović, nekadašnji čuvar mreže Partizana, preminuo je u 48. godini nakon duge borbe sa bolešću.

Darko Božović, bivši golman Partizana, preminuo je u 48. godini nakon što je izgubio najtežu životnu bitku. Vest o njegovoj smrti pogodila je fudbalsku javnost, a posebno navijače crno-belih, jer je Božović ostavio dubok trag na domaćoj sceni. Nažalost, njegova borba sa teškom bolešću bila je duga i iscrpljujuća, ali nije uspela da ga zaobiđe.

Božović je rođen u Podgorici i tokom karijere branio boje više klubova u Srbiji i Crnoj Gori. Pored Partizana, nastupao je za Slobodu iz Užica, Voždovac, Srem, Timok, Mladenovac i Teleoptik. Njegov doprinos svakom klubu bio je značajan, a posebno se pamti period proveden među crno-belima.

Borba sa bolešću ostala skrivena od javnosti

Međutim, ono što mnogi nisu znali jeste da se Darko Božović dugo borio sa ozbiljnom bolešću. On nije želeo da uznemirava porodicu niti prijatelje pa je svoje zdravstvene probleme držao u tajnosti. Tek kada su najbliži saradnici i prijatelji saznali za njegovo stanje, organizovali su pomoć kako bi omogućili lečenje u Turskoj.

Na početku lečenja postojala je nada jer su prvi rezultati bili ohrabrujući. Ipak, situacija se kasnije naglo pogoršala i bolest je odnela velikog sportistu. Ova vest dodatno naglašava koliko su izazovi koje donosi teška bolest nepredvidivi i nemilosrdni.

Karijera Darka Božovića: titule sa Partizanom i trenerski angažmani

U periodu od 2007. do 2010. godine Božović je nosio dres Partizana. U tom periodu klub iz Humske dominirao je domaćim fudbalom – osvojene su tri titule prvaka Srbije i dva Kupa Srbije. Osim toga, Božović se odmah po završetku igračke karijere posvetio trenerskom poslu.

Radio je kao trener golmana u nacionalnom timu Bugarske i zatim nastavio rad u nekoliko srpskih klubova: Slovanu iz Rume, Teleoptiku i Železničaru iz Pančeva. Njegovo iskustvo bilo je dragoceno mladim golmanima kojima je prenosio znanje stečeno tokom bogate karijere.

Značaj Darka Božovića za srpski fudbal

Zbog svega što je pružio na terenu i van njega, Darko Božović ostaje upamćen kao sportista koji nikada nije odustajao – ni na terenu ni van njega. Njegova smrt podseća na to koliko su bolesti nepredvidive čak i za one najjače među nama.

Kolege iz sveta fudbala već su počele da se opraštaju od Božovića emotivnim porukama zahvalnosti na svemu što im je dao kroz zajednički rad ili sportsko rivalstvo. Na kraju njegova borba protiv teške bolesti služi kao podsetnik koliko snaga volje može biti velika ali ponekad ipak nedovoljna pred izazovima koje život nosi.