Da li ste primetili da se životinje ponekad ponašaju drugačije pred kišu, oluju ili naglu promenu temperature? Psi mogu postati nemirniji, ptice menjaju ponašanje, a neke životinje počinju češće da se oglašavaju.

Iako se često kaže da životinje „predviđaju vreme“, one zapravo ne mogu da znaju da će sutra padati kiša. Međutim, njihova čula mogu da registruju promene u okolini pre nego što ih mi primetimo.

Osećaju promene pritiska

Jedan od faktora koji može uticati na ponašanje životinja jeste promena atmosferskog pritiska.

Pred dolazak nekih vremenskih sistema pritisak može da se menja, a pojedine životinje su osetljivije na takve promene od ljudi. One mogu reagovati promenom aktivnosti, ponašanja ili načina oglašavanja.

To ne znači da svaka životinja može pouzdano da „predvidi“ oluju, već da registruje promenu uslova u svom okruženju.

Čuju ono što mi ne čujemo

Životinje imaju različite sposobnosti sluha, pa neke mogu registrovati zvuke koje ljudsko uho ne čuje.

Uoči oluje u atmosferi se mogu pojaviti različiti zvučni signali, a pojedine životinje mogu registrovati i udaljene pojave koje nama nisu primetne.

Zbog toga njihovo ponašanje ponekad počinje da se menja pre nego što na nebu vidimo prve oblake.

Reaguju i na temperaturu i vlagu

Promene temperature i vlažnosti takođe mogu uticati na životinje.

Njihov organizam i ponašanje zavise od uslova u okolini, pa neke vrste mogu ranije reagovati na promenu temperature, vlažnosti ili vetra.

Kod insekata, ptica i drugih životinja promene vremena mogu uticati i na dostupnost hrane, kretanje i uobičajene obrasce aktivnosti.

Da li životinje zaista „znaju“ da stiže nevreme?

Najvažnije je napraviti razliku između registrovanja promena i predviđanja budućnosti.

Životinja ne zna da će u 18 časova početi pljusak, ali može da oseti da se uslovi u atmosferi i njenom okruženju menjaju.

Zato neke životinje mogu početi da se ponašaju neobično pre nego što čovek primeti promenu vremena.

Dakle, sledeći put kada primetite neobično ponašanje životinja pred nevreme, možda zaista postoji razlog. Njihova čula mogu registrovati promene u pritisku, temperaturi, vlažnosti, zvuku i drugim uslovima – samo što to nije isto što i sposobnost da „predvide“ vremensku prognozu.

Lav i Strelac često prepoznaju koliko im je neko važan tek kada osete distancu ili mogućnost gubitka.

Neki horoskopski znakovi, poput Lava i Strelca, svoju vezu i osećanja počinju da cene tek kada osete da je mogu izgubiti. Tek tada se menja njihova perspektiva i shvataju koliko im je osoba zapravo značila. Ova pojava nije retka i često je vezana za znakove kojima su ponos i sloboda veoma važni.

Lav (23.7 – 23.8)

Lavovi su navikli da imaju kontrolu u vezi i često misle da će sve uvek ostati isto. Međutim, kada osete distancu od partnera, u njima se budi strah od gubitka. Tada shvataju da nisu izgubili samo pažnju, već i deo svakodnevne rutine koji im je bio važan. Ponos može da popusti, pa Lav pokazuje emocije koje je ranije skrivao. Ipak, važno je znati da prava osećanja dolaze do izražaja tek kada strah od gubitka prođe. Lavovi tada odlučuju da li im je osoba zaista važna ili je u pitanju samo navika.

Strelac (23.11 – 21.12)

Strelčevi često misle da im je sloboda najvažnija u životu. Tek kada primete da partner može da nastavi bez njih, shvataju koliko im je ta osoba značila. Njihova potreba za prostorom ponekad ih sprečava da cene odnos dok je sve na njihovim uslovima. Kada partner pokaže da nije spreman da beskonačno čeka, Strelac počinje da sagledava vezu iz sasvim druge perspektive. To može dovesti do promene ponašanja i većeg ulaganja u odnos, ukoliko zaista žele da ga sačuvaju.

Gotovo svako je barem jednom čuo svoj glas na snimku i pomislio: „Da li ja stvarno ovako zvučim?“ Glas koji čujemo sa telefona ili računara često nam deluje viši, tanji ili jednostavno potpuno drugačiji od onoga na koji smo navikli.

Razlog nije u tome što snimak „pogrešno“ reprodukuje naš glas. Problem je što svoj glas inače čujemo na drugačiji način nego što ga čuju drugi ljudi.

Kada govorimo, čujemo glas i kroz telo

Dok pričamo, zvuk do naših ušiju ne stiže samo kroz vazduh. Vibracije nastale govorom prenose se i kroz kosti glave i tkiva.

Ovaj način prenosa zvuka menja način na koji doživljavamo sopstveni glas. Zbog toga nam on iznutra zvuči dublje i punije.

Kada čujemo snimak, taj dodatni put prenosa ne postoji. Čujemo uglavnom zvuk koji je mikrofon zabeležio i koji do naših ušiju stiže kroz vazduh.

Zato nastaje osećaj da je glas na snimku „tuđ“.

Mozak očekuje jedan zvuk, a dobije drugi

Naš mozak je navikao na verziju glasa koju svakodnevno čujemo dok govorimo. Kada se na snimku pojavi drugačiji zvuk, razlika može biti veoma primetna.

To ne znači da je vaš glas zaista neprijatan drugima. Jednostavno, vi niste navikli da ga čujete iz perspektive druge osobe.

Slično se može dogoditi kada vidimo fotografiju sebe iz ugla na koji nismo navikli – slika nam deluje čudno iako nas drugi ljudi upravo tako vide.

Zato većina ljudi ne voli svoj snimljeni glas

Osećaj nelagode je veoma čest. Što češće slušamo sopstveni glas na snimcima, razlika obično postaje manje neobična.

Vremenom se mozak može naviknuti na novu verziju zvuka, pa ono što nam je u početku bilo čudno postaje sasvim normalno.

Dakle, ako vam se sopstveni glas na snimku ne dopada, niste jedini. Najverovatnije samo prvi put čujete svoju boju glasa onako kako je drugi ljudi čuju svakog dana.