Energetsko tržište beleži najviše cene gasa od 2023, dok evropski indeksi i američki dolar pokazuju stabilnost

Gas u Evropi danas beleži nivo blizu trogodišnjeg maksimuma, dok je brent nafta premašila 95 dolara po barelu. Evropski fjučersi za oktobar otvorili su trgovanje na amsterdamskoj berzi TTF po ceni od 71,5 evra za megavat-sat, dok je na zatvaranju prethodnog dana cena iznosila 73 evra. Ovo predstavlja najviši nivo od 2023. godine i potvrđuje trend rasta cena energenata na evropskom tržištu.

Cene gasa u Evropi i kretanje naftnih fjučersa

Fjučersi za međunarodnu referentnu naftu brent za isporuku u novembru porasli su za 0,41 odsto na 95,91 dolar po barelu. Oktobarski fjučersi lake nafte WTI istovremeno su zabeležili rast od 0,69 odsto i sada iznose 91,93 dolara po barelu. Ova kretanja ukazuju na nastavak uzlaznog trenda na tržištu energenata, dok se analitičari fokusiraju na potencijalne posledice po industriju i privredu.

Finansijska tržišta i valutni kursevi

Evropski berzanski indeksi danas su uglavnom u plusu. Nemački DAX porastao je za 0,18 odsto, francuski CAC 40 za 0,07 odsto, a britanski FTSE 100 za 0,01 odsto. S druge strane, milanski FTSE MIB beleži pad od 0,45 odsto, dok je ruski MOEX skočio za 1,15 odsto. Uporedo sa tim, vrednost evra na Foreks berzi iznosi 1,16268 dolara, što pokazuje blagu stabilnost u odnosu na američki dolar.

Cene sirovina i kretanje američkih indeksa

Cena zlata pala je na 4.467,64 dolara za trojsku uncu, dok je pšenica zabeležila vrednost od 7,2965 dolara po bušelu. Američki berzanski indeksi takođe su zabeležili rast. Dow Jones je na zatvaranju porastao za 1,18 odsto na 53.686,11 poena, S&P 500 za 1,06 odsto na 7.747,71 poen, a Nasdaq za 1,4 odsto na 26.584,06 poena. Kao rezultat, investitori očekuju objavu ključnog izveštaja sa američkog tržišta rada, koji bi mogao dodatno uticati na globalna kretanja.

Širi kontekst tržišnih promena

Rast cena energenata, poput gasa u Evropi i brent nafte, odražava povećanu neizvesnost na tržištu i povećane troškove snabdevanja. Ovakva kretanja imaju direktan uticaj na privredu, troškove industrije i krajnje potrošače. Pored toga, stabilnost evropskih i američkih indeksa ukazuje na privremenu otpornost tržišta, iako se očekuje da će budući izveštaji dodatno definisati trendove. Upotreba termina kao što su fjučersi (ugovori koji određuju buduću cenu isporuke robe) i valutni kursevi pomaže u praćenju promena na globalnim finansijskim tržištima. U međuvremenu, analitičari ističu važnost praćenja izveštaja sa američkog tržišta rada za dalji razvoj situacije.

Signal Feda o zadržavanju kamatnih stopa podstakao rast indeksa i pao prinos na obveznice, dok je Snowflake prednjačio među akcijama

Američki berzanski indeksi snažno su porasli nakon što su investitori dobili jasan signal da Federalne rezerve SAD verovatno neće podizati kamatne stope na predstojećem sastanku u septembru. Indeks S&P 500 zabeležio je rast od 1,06 odsto, odnosno 81,11 poen, i zatvorio trgovanje na 7.747,71. Nasdaq Composite porastao je 1,40 odsto, odnosno 366,23 poena, na 26.584,06, dok je Dow Jones skočio za 624,16 poena ili 1,18 odsto na 53.686,11.

Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice spustio se na oko 4,75–4,77 odsto. Ovo je usledilo nakon izjave člana Saveta guvernera Federalnih rezervi, Kristofera Volera, da bi bio sklon da podrži zadržavanje kamatnih stopa na sadašnjem nivou ako podaci o inflaciji ne iznenade. Kao rezultat, tržište je smanjilo očekivanja za povećanje kamata u septembru.

Detalji o kretanju akcija i obveznica

Pad prinosa na američke obveznice dodatno je uticao na valutno tržište. Japanski jen je ojačao prema dolaru, a kurs se kretao oko 155,8 do 156,3 jena za dolar. Među pojedinačnim akcijama, tehnološka kompanija Snowflake zabeležila je skok od oko 16,5 odsto, zatvorivši se na 356,47 dolara. Kompanija je objavila bolje od očekivanih rezultate i snažnu prognozu, što je podstaklo rast vrednosti njenih deonica. S druge strane, akcije Broadcoma pale su oko 2,7 odsto na 357,16 dolara nakon što je prognoza prihoda za četvrti fiskalni kvartal razočarala investitore.

Fjučersi na laku američku naftu (WTI) i Brent ostali su na povišenim nivoima. WTI se trgovao oko 91 dolar, dok je Brent bio bliže 96 dolara po barelu. Ipak, investitori su više reagovali na signal Feda nego na kretanje cena energenata, što je potvrdilo dominantan uticaj monetarne politike na tržišta.

Razlozi za rast indeksa i implikacije za tržište

Signal iz Federalnih rezervi u vezi zadržavanja kamatnih stopa bio je ključan pokretač rasta. Pre svega, pad prinosa na obveznice smanjio je pritisak na akcije, posebno u tehnološkom sektoru. U ranim jutarnjim satima petka, fjučersi na američke indekse trguju se stabilno do blago pozitivno. S&P 500 fjučersi beleže rast od oko 0,1 odsto, dok je Nasdaq nešto snažniji. To pokazuje da je rast od prethodnog dana zadržao momentum, dok investitori čekaju nove podatke, uključujući izveštaj o zaposlenosti.

Akcije kompanije Snowflake su prednjačile zbog boljih poslovnih rezultata i optimistične prognoze. S druge strane, pad vrednosti akcija Broadcoma ukazuje na selektivan pristup investitora prema pojedinim tehnološkim kompanijama. Tržišno okruženje ostaje pod snažnim uticajem monetarne politike i očekivanja u pogledu inflacije.

Šira tržišna slika i uticaj na investitore

Nakon signala Feda, investitori su pokazali povećanu sklonost prema riziku. To se ogleda u rastu svih ključnih indeksa. Prinosi na američke obveznice pali su po prvi put posle dužeg perioda rasta, a to je dodatno rasteretilo tržište akcija. Zbog toga su u fokusu ostale i valute kao što je japanski jen, koji je ojačao prema dolaru. Tržište energenata ostalo je stabilno, dok su svi segmenti gledali prema daljim potezima Federalnih rezervi i dolazećim ekonomskim podacima.

Kretanje američkih berzanskih indeksa i reakcija na signale Feda ukazuju na to da investitori i dalje pažljivo prate monetarnu politiku i podatke o inflaciji. Ovakvo tržišno okruženje ukazuje da će svaka nova informacija iz Federalnih rezervi imati značajan uticaj na globalne tokove kapitala.

U prvoj polovini godine uvezeno 657 električnih automobila, dok je broj punjača ostao na svega 220 lokacija

Električna vozila u Srbiji i dalje su retkost, čineći tek 0,4 odsto od ukupnog broja automobila. Prema poslednjim podacima, u prvoj polovini godine uvezeno je 657 električnih automobila, što predstavlja povećanje od 250 odsto. Međutim, tržište električnih vozila u Srbiji i dalje beleži znatno sporiji rast u poređenju sa Evropskom unijom.

Električna vozila u Srbiji zaostaju za Evropom

Na kraju prošle godine, u Srbiji je bilo registrovano 7.237 električnih automobila, dok je ukupni vozni park dostigao 2,1 milion vozila. Takođe, lane je uvezeno 535 električnih vozila, gotovo tri i po puta više nego pre dve godine kada je ta cifra iznosila 161. Ipak, u Evropskoj uniji električna vozila čine 3,1 odsto ukupnog voznog parka, odnosno 7,4 miliona od ukupno 243 miliona automobila. Na primer, u Francuskoj je više od trećine novoregistrovanih vozila električno, dok je u Norveškoj gotovo svako treće vozilo na električni pogon. U Nemačkoj je tokom prošle godine registrovano 545.200 novih električnih automobila, a u Velikoj Britaniji 442.380.

Visoka cena i ograničene subvencije ograničavaju potražnju

Niska potražnja za električnim vozilima u Srbiji rezultat je pre svega visoke cene. Električni automobili u proseku su najmanje 30 odsto skuplji od svojih klasičnih pandana. Najjeftinije modele na tržištu predstavljaju rumunska vozila sa cenom od 18.000 evra i kineska sa 23.000 evra. Za domaće kupce iz niže i srednje klase, ovakve cene su i dalje nedostižne. Drugi ključni faktor je smanjenje državnih subvencija. Trenutno subvencije iznose oko 10 odsto vrednosti vozila, a maksimalno 5.000 evra za najskuplje modele. Ovaj iznos je značajno manji nego prethodnih godina, što je dovelo do zastoja u modernizaciji voznog parka.

Broj punjača za električna vozila u Srbiji i dalje mali

Električna vozila u Srbiji suočavaju se i sa infrastrukturnim izazovima. U zemlji postoji ukupno 220 javnih punjača, postavljenih uglavnom na glavnim autoputevima, benzinskim pumpama i većim parkinzima. To je jedan punjač na 29.000 stanovnika, što je značajno manje od proseka u Evropskoj uniji gde postoji 1,1 milion punjača, odnosno jedan na oko 410 žitelja. Osim toga, većina punjača u Srbiji nije dovoljno snažna, pa je za punjenje baterije potrebno od 20 do 35 minuta. Kućno punjenje, u zavisnosti od snage utičnice i tipa automobila, može da traje i do 12 sati.

Ekološki i tržišni izazovi za električna vozila u Srbiji

Iako električna vozila smanjuju zavisnost od nafte, u Srbiji se oko 75 odsto električne energije proizvodi iz termoelektrana na ugalj, što ograničava ekološke benefite. Zbog toga deo stručne javnosti ističe da prelazak na električna vozila neće imati puni ekološki efekat dok se proizvodnja struje ne modernizuje. Konačno, dok se u Evropskoj uniji elektrifikacija saobraćaja ubrzava, Srbija i dalje zaostaje kako po broju električnih vozila, tako i po razvoju infrastrukture i državnoj podršci.