Aleksandar Valjarević ušao je na prestižnu svetsku listu naučnika, a najavljuje i kasni dolazak snega u Srbiju.

Profesor doktor Aleksandar Valjarević dobio je značajno međunarodno priznanje, svrstavajući se među 2 odsto najuticajnijih naučnika na svetu. Prema najnovijoj Stanfordovoj listi, njegovo ime sada se nalazi rame uz rame sa naučnom elitom. Ovaj uspeh, kako ističe, predstavlja priznanje ne samo njemu lično, već i srpskoj nauci u celini. U razgovoru je otkrio i kada se očekuje prvi sneg u Srbiji, napominjući da bi padavine mogle kasniti više nego što je uobičajeno.

“Ovo je zaista veliki uspeh za Srbiju. Biti među dva odsto najuticajnijih naučnika na svetu velika je stvar. Iskreno, nisam očekivao da ću se naći na ovoj listi, planirao sam to do šezdesete godine, a uspeo sam 12 godina ranije. Veliku zahvalnost dugujem porodici, supruzi Dragani i sinovima, koji su mi bili podrška u svim trenucima”, rekao je Valjarević.

Kako je profesor Valjarević stigao do svetske naučne elite

Valjareviću je vest o ulasku na listu prenet dok se vraćao iz Bugarske, gde je na poziv tamošnje akademije nauka govorio o klimatskim promenama. Priznanje je, prema njegovim rečima, rezultat dugogodišnjeg truda i angažovanja. “Do ovakvog priznanja dolazi se mukotrpnim radom. Nemam toliko citata kao kolege iz medicine ili biohemije, jer sve zavisi od naučne oblasti. Važni su naučni radovi, njihov uticaj i časopisi u kojima se objavljuju”, objasnio je profesor.

Metodologija Stanfordove liste posebno vrednuje doprinos nauci i pokušava da isključi veštačko povećavanje broja citata među autorima. Valjarević je deo svog uspeha pripisao i saradnji sa međunarodnim institucijama. “Sada idem u Kazahstan, gde ću držati predavanja i sarađivati sa tamošnjim naučnicima. Smatram da moramo vratiti nauku u fokus društva i više poštovati ljude koji joj posvećuju život”, istakao je on.

Klimatske promene i prognoza zime u Srbiji

Govoreći o vremenskim trendovima, Valjarević je otkrio rezultate modela koje je izradio za Srbiju. “Ponovo se pokazuje da nas očekuju topliji meseci. Oktobar je bio topliji, a topliji bi trebalo da bude i novembar. Sneg u Beogradu, prema mom modelu, mogao bi da se pojavi tek posle 20. decembra, i to u vidu poneke pahulje. Većih snežnih padavina očekujem tek posle 15. januara. Zime kakve pamtimo sve su ređe, pa možemo očekivati minuse i sneg uglavnom na visinama iznad 800 metara”, naveo je profesor.

Osim toga, naglasio je da na klimatske procese utiču brojni faktori, uključujući klimatske promene, seču šuma i degradaciju prirode. “Ugljen-dioksid i drugi gasovi takođe imaju značajnu ulogu. Potrebno je proučavati i unutrašnju temperaturu Zemlje, kao i procese u njenom jezgru, koji još nisu dovoljno poznati. Tu je i astronomska teorija Milutina Milankovića koja objašnjava dugoročne cikluse, ali ti procesi su veoma spori. Mi smo ti koji svojim delovanjem narušavamo prirodnu ravnotežu”, dodao je Valjarević.

Zašto je priznanje važno za srpsku nauku

Valjarević ističe da priznanje ima posebnu težinu u trenutku kada je neophodno vratiti nauci društvenu važnost. “Važno je da Srbija očuva šume i prirodne resurse za buduće generacije. Ljudi često nisu svesni značaja tih pitanja, a nauka može ponuditi rešenja i pravac razvoja”, zaključuje profesor.

Kroz lični primer i međunarodni uspeh, Valjarević šalje poruku o značaju naučnog rada i potrebe za odgovornim odnosom prema prirodi. Njegova prognoza snega u Srbiji ove zime dolazi kao još jedan podsetnik da klimatske promene već utiču na naše živote, a očuvanje prirodnih resursa postaje zajednička odgovornost.

RHMZ najavljuje pretežno sunčane dane i vrlo malo padavina do kraja oktobra, uz jutarnju maglu u pojedinim delovima zemlje.

Prema najnovijoj prognozi RHMZ do kraja oktobra, Srbiju očekuju pretežno sunčani dani i nešto niže jutarnje temperature, sa vrlo malo padavina. Jutros je zabeleženo osetno sveže vreme širom zemlje, a najniža temperatura izmerena je na severu Vojvodine i u planinskim predelima poput Kopaonika, gde je u 8 sati bilo svega 1 stepen iznad nule.

Najhladniji regioni ovog jutra uključuju “srpski Sibir”, dok su Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad i Sombor imali temperature između 10 i 12 stepeni. Pored toga, najtopliji je bio Negotin sa 12 stepeni, a Kraljevo, Kruševac i Aleksinac izmerili su po 10 stepeni.

Jutarnja magla i slab vetar u više regiona

Kako navodi Republički hidrometeorološki zavod, jutarnja magla primećena je ponegde u Bačkoj, Sremu, zapadnoj Srbiji, Šumadiji i na širem području Beograda. Tokom dana biće pretežno sunčano, dok se na jugozapadu, jugu i jugoistoku zemlje očekuje promenljivo oblačno vreme. Na Pešteru je tokom jutra moguća slaba kiša, ali se razvedravanje očekuje od sredine dana. Vetar će biti slab do umeren, povremeno jak na istoku Srbije, ali će posle podne slabiti i okrenuti na istočni i jugoistočni pravac.

Najviša dnevna temperatura kretaće se između 15 i 20 stepeni, dok se lokalno u subotu, 24. oktobra, očekuje do 22 stepena. Već sutra se predviđa slab jutarnji, prizemni mraz u pojedinim delovima zemlje.

Prognoza padavina do kraja oktobra

Kada je reč o padavinama, količina kiše do kraja oktobra biće vrlo mala. U subotu uveče i tokom noći ka nedelji, prema prognozi RHMZ do kraja oktobra, moguće su prolazne slabe padavine na području Vojvodine, zapadne i jugozapadne Srbije. U ponedeljak, 26. oktobra, kiša se očekuje samo na severu Bačke i Banata, dok bi od četvrtka, 29. oktobra, do kraja meseca ponegde mogla pasti slaba kiša i u ostalim krajevima.

Van navedenih regiona, vreme će biti malo do umereno oblačno, sa dužim sunčanim intervalima i lokalnom pojavom jutarnje magle. Dnevne temperature ostaju u rasponu od 15 do 20 stepeni.

Preporuke za građane i značaj prognoze

Zbog učestale jutarnje magle, posebno na području Beograda i drugih regiona, vozačima i pešacima savetuje se dodatna opreznost tokom ranih sati. Takođe, slab mraz i niske temperature u pojedinim delovima zemlje mogu uticati na poljoprivredne i druge aktivnosti na otvorenom.

Na kraju, RHMZ do kraja oktobra ističe da će vreme uglavnom biti stabilno, bez većih padavina i sa prijatnim dnevnim temperaturama, što pogoduje planiranju aktivnosti na otvorenom. Ipak, građani bi trebalo da obrate pažnju na kratkotrajne promene vremena i pojavu magle, naročito tokom jutarnjih sati.

Doktorka Dragana Milošević ističe važnost prevencije gojaznosti kod dece i apeluje na veće uključivanje roditelja.

Problem gojaznost kod dece postaje sve izraženiji, posebno u periodu kada se obeležava mesec pravilne ishrane. Prema rečima načelnice opšte medicine Doma zdravlja Voždovac, dr Dragana Milošević, mladi sve češće biraju fast food umesto zdrave užine, što ima ozbiljne posledice po njihovo zdravlje. U svojoj izjavi, ona naglašava da je oktobar mesec kada treba dodatno skrenuti pažnju na značaj pravilnih navika u ishrani.

Naime, dr Milošević je istakla da je prevencija gojaznosti ključna, jer nezdrava ishrana može dovesti do razvoja dijabetesa i hipertenzije kod mladih. “Naše savetovalište radi svaki dan, tako da naši pacijenti mogu da dobiju savete o ishrani, da se mere i prate svoj napredak”, navela je dr Milošević. Dodala je da je brz način života jedan od razloga što mladi često posežu za brzom hranom umesto zdravih obroka.

Uticaj brzog načina života na gojaznost kod dece

Zbog užurbanog tempa, roditelji i deca često biraju praktična rešenja, a fast food postaje svakodnevica. Međutim, kako ističe dr Milošević, tri osnovna obroka i dve užine dnevno, uz fizičku aktivnost, predstavljaju osnovu za zdravo odrastanje dece. Pored toga, ona naglašava da sport i šetnje treba da budu deo dnevne rutine svakog deteta.

Takođe, poseban apel upućuje roditeljima, posebno majkama. “Majke moraju da se posvete ishrani dece, jer ništa lepše od toga da majka spremi obrok koji dete ponese u školu. Naravno, ponekad je u redu konzumirati fast food, ali zdrava užina ipak treba da bude prioritet”, rekla je dr Milošević.

Uloga roditelja u prevenciji gojaznosti kod dece

Roditelji imaju ključnu ulogu u usvajanju zdravih navika kod dece. Pre svega, važno je da budu uključeni u planiranje i pripremu obroka, ali i da svojim primerom pokažu koliko je bitno voditi računa o zdravlju. Štaviše, uz podršku savetovališta, roditelji mogu da se informišu i dobiju praktične savete o pravilnoj ishrani.

Na kraju, prevencija gojaznosti kod dece nije samo zdravstveno, već i društveno pitanje. Zbog toga je neophodno zajedničko delovanje porodice i zdravstvenih ustanova, kako bi deca stekla navike koje će ih pratiti tokom celog života. Briga o ishrani i fizičkoj aktivnosti ne završava se samo na savetima, već zahteva svakodnevnu posvećenost svih članova porodice.