Naoružani napadači otvorili su vatru tokom sahrane u crkvi u oblasti Karak, poginulo je najmanje sedam osoba.

Pucnjava tokom sahrane u Jordanu potresla je oblast Karak, kada su nepoznati napadači otvorili vatru u crkvi. Prema zvaničnom saopštenju, u napadu je poginulo najmanje sedam ljudi, dok je broj povređenih za sada nepoznat. Policija intenzivno traga za osumnjičenima, a bezbednosne snage su u pripravnosti širom regiona.

Do incidenta je došlo tokom verske službe u crkvi u selu Hmoud, koje se nalazi oko 100 kilometara južno od glavnog grada Amana. Pucnjava tokom sahrane u Jordanu ostavila je lokalno stanovništvo u šoku, dok porodice žrtava i meštani traže odgovore o motivima ovog tragičnog događaja.

Detalji napada u oblasti Karak

Napad je izveden dok su se okupljeni opraštali od preminulog, što je izazvalo paniku i haos među prisutnima. Policija je odmah reagovala, ali su napadači uspeli da pobegnu sa lica mesta. Prema saopštenju službe za javnu bezbednost, intenzivna potraga za osumnjičenima je u toku, a na mestu događaja obavljen je uviđaj.

Osim sedam poginulih, zvaničnici su naveli da postoji i neutvrđen broj ranjenih, ali podaci o njihovom stanju i tačan broj još nisu saopšteni javnosti. Zdravstvene ekipe su odmah pružile pomoć povređenima i prevezle ih u najbliže bolnice.

Istraga i reakcija javnosti

Za sada nisu poznati identiteti napadača, kao ni motivi koji su doveli do pucnjave tokom sahrane u Jordanu. Takođe, nije objavljen identitet žrtava. Bezbednosne snage pozvale su građane da dostave sve informacije koje bi mogle pomoći u pronalaženju odgovornih za ovaj napad.

Stanovnici Karaka izražavaju zabrinutost zbog ovog incidenta koji je narušio osećaj sigurnosti u zajednici. Zvaničnici su obećali da će istraga biti sprovedena do kraja i da će počinioci biti privedeni pravdi.

Ovaj tragičan događaj još jednom je skrenuo pažnju na bezbednosne izazove sa kojima se suočava region. U narednim danima očekuju se dodatne informacije od strane zvaničnih organa o napretku istrage i eventualnim hapšenjima.

Škole u Kornvolu zatvorene zbog nevremena, a meteorolozi izdali narandžasto upozorenje dok se očekuje dolazak još jedne oluje.

Oluja Ostin pogodila je jugozapad Velike Britanije i ostavila više od 16.000 domova bez struje, dok su škole u Kornvolu zatvorene zbog opasnosti po bezbednost. Prema zvaničnim podacima, na aerodromu Sent Meris na ostrvima Sili izmereni su udari vetra od 122 km/h, a kompanija National Grid saopštila je da je više od 16.000 domaćinstava ostalo bez električne energije u regionu pogođenom nevremenom.

Osim toga, meteorolozi su izdali narandžasto upozorenje za vetar, koje je na snazi od petka ujutru. Mnoge škole širom Kornvola nisu otvorile vrata, dok su druge rad nastavile sa zakašnjenjem, kako bi se zaštitili učenici i osoblje. Zbog jakih udara vetra, stanovništvo je pozvano na oprez.

Oluja Ostin izazvala probleme u snabdevanju i obrazovanju

Inženjeri iz National Grid uspeli su da do petka u 8:00 časova obnove napajanje za više od 12.000 objekata. Ipak, mnogi domovi i dalje su bez struje. Prema izveštajima, najteže pogođena područja su obala jugozapada i ostrva Sili. U međuvremenu, lokalne vlasti su saopštile da škole prate situaciju i prilagođavaju rad u skladu sa preporukama meteorologa.

Premijer Endi Bernam upozorio je građane na rizik od poplava i preporučio da svi naprave zalihe hrane i osnovnih potrepština za slučaj da vanredne okolnosti potraju nekoliko dana. “Potencijalno se suočavamo sa zimom većih poplava, tako da je reč o prepoznavanju svih tih rizika i preduzimanju mera”, izjavio je premijer i dodao da je u toku kampanja za podizanje svesti građana o važnosti pripreme za ovakve situacije.

Očekuje se dolazak još jedne oluje — Boelo

Meteorolozi su u međuvremenu izdali novo narandžasto upozorenje koje će biti na snazi od subote do nedelje, jer se približava još jedna imenovana oluja, Boelo. Prema procenama, i ova oluja može doneti snažne udare vetra i dodatne probleme u regionu jugozapadne Britanije. Zbog toga je stanovništvu savetovano da prati uputstva nadležnih službi i redovno proverava informacije o stanju na terenu.

Kampanja britanske vlade o civilnoj zaštiti dodatno je istaknuta tokom ove krize, a građani su pozvani da budu spremni na moguće prekide u snabdevanju i otežane uslove života. Premijer je istakao da Ujedinjeno Kraljevstvo sve češće doživljava ovakve ekstremne vremenske prilike i da je neophodno razvijati otpornost zajednica.

Vlasti apeluju na pripremljenost i praćenje situacije

Oluja Ostin pokazala je koliko brzo elementarne nepogode mogu da utiču na svakodnevni život. Zbog toga se apeluje na građane da ozbiljno shvate upozorenja i preduzmu sve mere predostrožnosti dok se očekuje dolazak oluje Boelo. Zvanične službe prate situaciju i pružaju najnovije informacije kako bi zajednice bile što bezbednije.

Istraživanje sa Univerziteta Kolumbija pokazuje da bi novi EEG interfejs mogao omogućiti glas pacijentima sa očuvanom svešću.

Nova tehnologija za moždane talase mogla bi napraviti značajan pomak u komunikaciji sa pacijentima koji se nalaze u komi, ali imaju očuvanu svest, prema rezultatima studije sa Univerziteta Kolumbija. Ovaj neinvazivni interfejs između mozga i računara omogućava pacijentima da, koristeći moždanu aktivnost, utiču na zvučni signal i tako pokažu da su svesni, iako ne mogu da govore ili se pomeraju.

Pacijenti na intenzivnoj nezi, kod kojih nije bilo moguće uspostaviti kontakt tradicionalnim metodama, uspeli su uz pomoć EEG elektroda da upravljaju zvukom na osnovu instrukcija koje su čuli preko slušalica. Značajno je što je nova tehnologija za moždane talase neinvazivna, jer ne zahteva ugradnju čipa u mozak. Računar analizira električnu aktivnost mozga u realnom vremenu i pretvara je u promenu frekvencije zvuka.

Kako funkcioniše nova tehnologija za moždane talase

Za razliku od ranijih metoda koje traže hiruršku intervenciju, ovaj sistem koristi EEG elektrode postavljene na glavu pacijenta. Kada pacijent čuje zvučni signal i uputstvo, pokušava da otvori ili zatvori šaku. Računar detektuje te pokušaje kroz moždane talase i menja zvuk, čime se pokazuje reakcija svesti. U istraživanju je učestvovao 41 pacijent sa teškim akutnim oštećenjem mozga, kod kojih nije bilo kliničke reakcije. Nakon kratke obuke, oko trećine pacijenata uspešno je upravljalo zvukom samo moždanom aktivnošću, i to svega nekoliko dana nakon povrede.

Među ovim pacijentima, svi kod kojih je prethodno utvrđena kognitivno-motorna disocijacija (CMD) pokazali su rezultate sa novom tehnologijom. CMD je stanje u kojem osoba razume naredbe, ali zbog oštećenja ne može da ih izvrši pokretom. Ovaj nalaz potvrđuje potencijal novog sistema za otkrivanje skrivene svesti.

Značaj otkrića za buduću komunikaciju

Prethodna istraživanja istog tima sa Univerziteta Kolumbija pokazala su da 15 odsto pacijenata koji ne reaguju na naredbe imaju znake skrivene svesti. Prepoznavanje ovog stanja može pomoći lekarima da procene izglede za oporavak i donesu odluke o daljem lečenju.

„Naš interfejs je tek prvi korak, ali pokazuje da bismo u budućnosti nekim od ovih pacijenata mogli da pružimo glas“, izjavio je dr Jan Klasen, neurolog i profesor sa Univerziteta Kolumbija koji je predvodio istraživanje. Naučnici planiraju da unaprede sistem tako da pacijenti mogu da izraze osećaj bola, gladi ili drugih potreba. Iako još nije omogućena potpuna komunikacija, nova tehnologija za moždane talase otvara nadu porodicama i lekarima da će jednog dana pacijenti u komi ponovo moći da uspostave kontakt sa svetom.