Roditelji dece sa retkim bolestima od 1. oktobra mogu podneti zahtev za status negovatelja i ostvariti nova socijalna prava.

Uvođenje statusa roditelja negovatelja u Srbiji predstavlja značajan korak u razvoju sistema socijalne zaštite, posebno za porodice koje žive sa retkim bolestima. Prema saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, roditelji dece koja su korisnici uvećanog dodatka za tuđu negu i pomoć moći će od 1. oktobra da podnesu zahtev za ostvarivanje ovog prava.

Nakon što kompletiraju potrebnu dokumentaciju, rok za odgovor nadležnih je 15 dana. Roditelji koji steknu status negovatelja ulaze u radni odnos, ostvarujući mesečnu naknadu od 65.000 dinara, uz uplatu poreza i doprinosa. Takođe, obezbeđeno im je penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naglasila je da je status roditelja negovatelja važan početak za brojne roditelje koji su svoj život posvetili nezi svoje dece.

Status roditelja negovatelja u Srbiji: novi korak u podršci porodicama

Na 7. regionalnoj konferenciji o retkim bolestima, ministarka je istakla primer majke koja je više od dve decenije brinula o svom detetu sa retkom bolešću. Kako je navela, prazna radna knjižica te majke simbolizuje godine neprepoznatog rada. “Od 1. oktobra to se menja. Radne knjižice tih ljudi više neće biti prazne. Ne postoji naknada za roditeljsku ljubav, ali postoji obaveza države da te ljude vidi, zaštiti, zagrli, podrži i pomogne”, naglasila je ministarka.

Ona je podvukla da status roditelja negovatelja čini samo jedan deo šire politike podrške porodicama, jer je potrebno nastaviti razvoj usluga u zajednici. Ministarka je naglasila da se uvođenjem ovog statusa ne završava podrška, već da je cilj obuhvatiti i druge članove porodice koji se suočavaju sa izazovima retkih bolesti.

Proširenje usluga i nove inicijative Ministarstva

Kako je saopšteno, Ministarstvo je već uvelo uslugu inkluzivnog asistenta, a uz podršku međunarodnih partnera planira da uključi i stanovništvo iz ruralnih područja u sistem socijalne zaštite. Cilj je razviti široku lepezu usluga, poput pomoći u kući, ličnog i porodičnog asistenta, dnevnog boravka i personalnog asistenta, kako bi svaki građanin kome je potrebna podrška mogao da je dobije u svojoj zajednici.

Ove godine planirano je obezbeđivanje 13 kombi vozila za različite krajeve Srbije, namenjenih prevozu osoba sa invaliditetom. Ova inicijativa posebno je značajna za opštine koje do sada nisu imale pristup organizovanom prevozu pristupačnim vozilima.

Podrška udruženjima i važnost ranog prepoznavanja retkih bolesti

Ministarka je naglasila važnost stalnog unapređivanja znanja stručnjaka za rano prepoznavanje retkih bolesti. Istakla je potrebu da se oblast retkih bolesti još bolje istražuje, kako bi se na vreme reagovalo i pomoglo porodicama. Pozvala je udruženja koja zastupaju interese porodica sa retkim bolestima da budu partneri Ministarstvu u predlaganju i realizaciji rešenja.

“Mi nismo rivali, već jedna kuća sa jednom vizijom i jednim ciljem – da pomognemo da te porodice budu sigurnije i osete podršku, zaštitu i oslonac”, izjavila je ministarka. Dodala je da je uloga udruženja pacijenata i porodica nemerljiva, jer ona svakodnevno ukazuju na probleme i podstiču institucije na unapređenje sistema.

Na kraju, ministarka je istakla da će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ostati partner svim porodicama i udruženjima, kako bi zajedničkim snagama unapredili status roditelja negovatelja u Srbiji i pružili širu podršku osobama sa retkim bolestima.

Dugotrajno pritiskanje kvačila dok vozilo miruje može izazvati probleme na sistemu menjača i skupo vas koštati.

Mnogi vozači sa ručnim menjačem, dok čekaju na crvenom svetlu, drže kvačilo pritisnuto i prvu brzinu uključenu. Ova navika, poznata pod nazivom “pritiskanje kvačila na semaforu”, može imati ozbiljne posledice po vaš automobil, iako se to ne vidi odmah. Prema stručnim objašnjenjima, produženo držanje kvačila pod opterećenjem može dugoročno izazvati kvarove na određenim delovima sistema.

Kada vozač pritisne papučicu kvačila, potisni ležaj ostaje aktivan sve vreme dok je kvačilo stisnuto. Za razliku od kratkog kontakta tokom promene brzina, na semaforu vozači često drže kvačilo i po minut ili duže. Zbog toga su komponente stalno pod pritiskom, što može dovesti do bržeg habanja i oštećenja.

Pritisak na potisni ležaj: kako dolazi do problema

Na prvi pogled, pritiskanje kvačila na semaforu ne deluje kao velika greška. Međutim, kada ovu radnju ponavljate duži vremenski period ili na svakom zaustavljanju, dolazi do opterećenja potisnog ležaja i drugih delova sistema. Kao rezultat, vremenom može doći do skupih kvarova koje vozači često ignorišu dok ne postane kasno. Pored toga, stalno držanje menjača u prvoj brzini povećava rizik od dodatnog trošenja zupčanika.

Jednostavno rešenje za duži vek vozila

Stručnjaci savetuju da, kad god čekate na semaforu ili duže stojite, izbacite menjač u neutralan položaj (ler) i pustite kvačilo. Tako smanjujete bespotrebno opterećenje sistema i produžavate vek trajanja delova. Ova jednostavna promena navike može vam uštedeti novac i sprečiti probleme sa kvačilom u budućnosti. Ipak, mnogi vozači iz navike ili želje da brže krenu ignorišu ovo pravilo, pa se kvarovi dešavaju češće nego što misle.

Na kraju, “pritiskanje kvačila na semaforu” predstavlja čestu grešku i preporučuje se da tokom dužeg čekanja pustite kvačilo i stavite menjač u neutralan položaj. Na taj način, štedite svoje vozilo i izbegavate nepotrebne troškove popravke. Ova informacija je posebno korisna za sve vozače sa ručnim menjačem koji žele da njihov automobil traje duže i funkcioniše bez problema.

Običaj poznat kao gutači grehova nekada je bio deo sahrana u Velsu i Engleskoj, a vezuje se za oslobađanje duše preminulog.

Običaj poznat kao gutači grehova vekovima je izazivao jezu na sahranama, naročito u oblastima Velsa i engleskim regionima uz velšku granicu. Prema zapisima iz 17. veka, ovaj ritual podrazumevao je da čovek na sahrani pojede hleb i popije pivo, koji su prethodno prošli preko pokojnika. Na taj način, kako su verovali, on je preuzimao grehe preminulog na sebe.

Za obavljanje ovog obreda, gutači grehova dobijali su skroman honorar – veknu hleba, činiju piva i šest penija. Porodice su ih pozivale nakon smrti bližnjih, a potom ih uglavnom izbegavale zbog verovanja da nose tuđe grehe. Ovaj običaj, iako mračan, davao je porodicama nadu da će duša preminulog pronaći mir.

Gutači grehova: koreni i tok obreda

Obred je počinjao kada bi telo pokojnika bilo izneto iz kuće i položeno na nosila. Preko tela su gutaču grehova predavali hleb i pivo. Nakon što bi ih pojeo i popio, smatralo se da je oslobodio dušu pokojnika svih loših dela iz života. Zauzvrat, odlazio bi sa nekoliko novčića, ali i nevidljivim teretom, zbog kojeg su ga mnogi iz zajednice izbegavali.

U nekim varijantama običaja, hleb je bio polagan direktno na grudi pokojnika ili na tanjir sa solju, dok je u drugim slučajevima predavan preko kovčega. Pivo se često služilo uz hleb, mada su detalji zavisili od mesta do mesta. Iako se danas često misli da su gutači grehova činili organizovanu profesiju, istorijski izvori pokazuju da ih nije bilo mnogo i da su najčešće radili pojedinačno.

Između istorije i legende

Najpoznatiji zapis o gutačima grehova ostavio je engleski antikvar Džon Obri krajem 17. veka. On je opisao kako je u oblasti Herefordšir gutaču grehova predavana vekna hleba i drvena posuda puna piva, a za obavljeni ritual dobijao je šest penija. Prelazne reči poput „međutim” i „osim toga” pomažu da shvatimo da su istorijski izvori retki i nedovoljni za potpuno razumevanje trajanja i rasprostranjenosti ovog običaja.

Zbog toga je danas teško razdvojiti šta je istina, a šta legenda. Zapisi su tokom vremena pomešani sa folklorom, pa se precizan broj gutača grehova i tačno trajanje obreda ne mogu sa sigurnošću utvrditi. Ipak, priče o ovom običaju i dalje intrigiraju i podsećaju na neobične načine na koje su ljudi tražili utehu u trenucima žalosti.

Značaj običaja i pogled savremenika

Za mnoge porodice, gutači grehova predstavljali su simbol nade da će pokojnikova duša pronaći mir. S druge strane, zajednica je ove ljude često odbacivala i izbegavala, verujući da na sebe nose tuđe grehe. Danas je običaj nestao, ali ostaje zanimljiv deo kulturne i istorijske baštine britanskog ostrva.

Na kraju, običaj poznat kao gutači grehova svedoči o ljudskoj potrebi da pronađe smisao i olakšanje u trenucima gubitka. Iako je ovaj ritual vekovima izazivao jezu, njegova suština bila je u pokušaju da se pokojniku obezbedi mir, a porodici uteha.