Primer Hrvatske pokazuje da turizam, sa 85 miliona noćenja, ne može obezbediti BDP poput Švajcarske ili Nemačke

Turizam donosi milijarde prihoda mnogim zemljama, ali prema analizi kompanije Bismarck Analysis, turizam nije dovoljan da država izgradi bogatu ekonomiju. Marko Jukić, analitičar ove kompanije, navodi da države koje se oslanjaju isključivo na turizam, poput Jamajke, Maldiva ili Balija, i dalje ostaju siromašne. Čak ni primeri uspešnih zemalja kao što su Monako ili Andora ne dokazuju suprotno, jer njihov prosperitet zavisi od specifičnih poreskih i finansijskih uslova, a ne isključivo od turizma.

U tekstu objavljenom u Paladium magazinu, Jukić kao upečatljiv primer izdvaja Hrvatsku. Da bi Hrvatska dostigla švajcarski BDP po stanovniku od 100.000 dolara, morala bi da zabeleži čak 1,93 milijarde turističkih noćenja godišnje. U stvarnosti, strani turisti u Hrvatskoj ostvarili su oko 85 miliona noćenja 2024. godine, dok je 2025. godine taj broj bio 85,6 miliona. Čak i kada bi Hrvatska želela da dostigne nemački BDP po stanovniku od 56.000 dolara, bilo bi potrebno da poveća sadašnji turistički promet pet puta, uz uslov da turisti troše dvostruko više novca. Prema Jukiću, ovakvo povećanje je matematički i logistički praktično nemoguće.

Turizam ima nizak plafon produktivnosti i visoku ranjivost

Iako turizam donosi značajne prihode, njegova produktivnost ostaje ograničena. Ključne usluge u ovom sektoru, kao što su posluživanje pića, čišćenje soba ili vođenje tura, nude malo prostora za tehnološki napredak i automatizaciju. Zbog toga je produktivnost u turizmu vekovima uglavnom stagnirala. Takođe, turizam koristi ograničene resurse – poput plaža, gradova i radne snage – što dugoročno može da izazove pritisak na tržište nekretnina i društvenu koheziju.

S druge strane, turizam je izuzetno osetljiv na međunarodne krize. Pandemije, ratovi ili ekonomske recesije direktno utiču na smanjenje turističkog prometa. Za razliku od turizma, sektori poput tehnologije ili proizvodnje imaju veću mogućnost inovacija i prilagođavanja. Zemlje kao što su Tajvan, Danska ili Katar svoje bogatstvo grade na izvozu proizvoda i usluga visoke vrednosti, a ne na turizmu.

Oslanjanje na turizam ne razvija produktivni kapital

Jukić upozorava da je gotovo nemoguće izgraditi celu ekonomiju države isključivo na turizmu. Čak i u slučaju da se to dogodi, takva ekonomija često stvara malu elitu vlasnika nekretnina i veliki broj niskokvalifikovanih radnika. Ovakav model ne razvija produktivni kapital niti ljudske resurse koji su potrebni za prilagođavanje novim tehnologijama. Kao rezultat toga, društva ostaju ranjiva i manje konkurentna na globalnom tržištu.

Zbog svega navedenog, rešenje za zemlje južne Evrope, koje poslednjih godina polažu velike nade u turizam, nije u oslanjanju samo na ovu granu privrede. Umesto toga, potrebno je jačati domaću proizvodnju, podsticati preduzetništvo, smanjiti poresko opterećenje mladima i motivisati obrazovane stručnjake da se vrate iz inostranstva. Pre svega, povratak inovacijama i industriji predstavlja jedini održiv put za transformaciju regiona iz turističke destinacije u ozbiljnog ekonomskog igrača.

Odluka obuhvata prekid korišćenja 40 AI obrazovnih alata, dok srednjoškolci nastavljaju uz specijalne kurseve

Grad Njujork je doneo odluku o jednogodišnjem moratorijumu na korišćenje veštačke inteligencije u javnim osnovnim školama. Ova mera zahvata oko 600.000 učenika do osmog razreda, naveli su gradski zvaničnici na konferenciji za medije. Nova zabrana pokriva upotrebu otprilike 40 obrazovnih alata koji funkcionišu na principima veštačke inteligencije, čime njujorški obrazovni sistem postavlja najstroža ograničenja te vrste u Sjedinjenim Američkim Državama do sada.

Detalji zabrane i izuzeci za srednje škole

Osim osnovaca, srednjoškolcima će biti dozvoljeno korišćenje AI tehnologije samo u pojedinim slučajevima. Oni su obavezni da pohađaju dva puta godišnje kurseve iz oblasti pismenosti o veštačkoj inteligenciji. Pre svega, nastavnici će i dalje koristiti AI alate za pripremu časova, izradu rasporeda i druge administrativne zadatke. Takođe, odluka stupa na snagu odmah i odnosi se na sve javne osnovne škole u gradu.

Razlozi za ograničenje AI u školama i širi kontekst

Gradonačelnik Zohran Mamdani istakao je važnost ljudske interakcije u obrazovanju. „Deci su potrebni nastavnici i ljudska povezanost kako bi učila i razvijala se. Potrebno je da razvijaju veštine zajedno sa vršnjacima, grade odnose sa nastavnicima i samostalno se suočavaju sa teškim problemima“, izjavio je Mamdani. Kao rezultat, ova mera treba da omogući učenicima razvoj socijalnih i analitičkih veština bez zavisnosti od AI. S druge strane, druge školske oblasti u SAD, uključujući Los Anđeles, razmatraju slične regulative, što ukazuje na rastuću zabrinutost oko uloge AI u obrazovanju.

Istorijat upotrebe AI u njujorškim školama

Javne škole u Njujorku su već ranije privremeno zabranile korišćenje četbota ChatGPT ubrzo nakon njegovog lansiranja 2022. godine. Tu zabranu su kasnije povukle i zamenile je personalizovanim nastavnim asistentima baziranim na AI, prema informacijama kompanije Microsoft, jednog od vlasnika OpenAI-a. Ipak, sadašnja odluka uvodi strožiju kontrolu i jasno definiše ograničenja, posebno za mlađe učenike. Kao rezultat, Njujork postavlja presedan za ostale američke obrazovne sisteme, dok se nacionalna debata o veštačkoj inteligenciji i njenom uticaju na obrazovanje intenzivira.

Zlatne rezerve vredne 72 milijarde evra prebačene iz SAD i Kanade u London radi lakše trgovine i veće otpornosti

Holandska centralna banka je premestila 86 tona svojih zlatnih rezervi iz Sjedinjenih Američkih Država i Kanade u London, navodeći kao glavni razlog rastuće geopolitičke nemire. Ova odluka utiče direktno na zlatne rezerve Holandije, koje na kraju 2025. godine iznose ukupno 612 tona i procenjene su na 72 milijarde evra, saopštila je De Nederlandiše Bank (DNB). Pre raspoređivanja, DNB je čuvala 31,3% svog zlata u Njujorku i 19,7% u Otavi. Sada je udio zlata u Londonu povećan sa 18% na 32%, dok 31% ostaje u Holandiji.

Premestanje zlata zbog geopolitičke nestabilnosti

Premestanje zlatnih rezervi iz SAD i Kanade u London omogućava De Nederlandiše Bank da brže reaguje u kriznim situacijama. “Ovim korakom smo poboljšali mogućnost korišćenja zlatnih rezervi. Pretpostavljamo da nikada nećemo morati da koristimo zlato, ali je ipak neophodno da se ojačaju našu otpornost i spremnost”, izjavio je Olaf Sleijpen, predsednik DNB-a. Pre svega, zlato koje se drži u Londonu može se lakše trgovati na međunarodnom tržištu nego ono koje je čuvano u Njujorku, Otavi ili Amsterdamu. Zbog toga je za Holandiju ekonomski racionalno da deo svojih rezervi prebaci u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Struktura i značaj holandskih zlatnih rezervi

Ukupne holandske zalihe zlata ostaju na 612 tona nakon ovog premeštanja. Vrednost tih zaliha procenjuje se na 72 milijarde evra na kraju 2025. godine. Preračunavanjem, oko trećina zlata Holandije sada je u Londonu, dok je slično mnogo i dalje u zemlji porekla. Ostatak je i dalje raspoređen između SAD i Kanade. Odluka o premeštanju nije motivisana željom da se zlato vrati kući, već povećanjem likvidnosti i fleksibilnosti u kriznim vremenima. Kao rezultat toga, Holandija se pridružuje trendu evropskih država koje preispituju gde i kako čuvaju svoje rezerve, prateći globalna kretanja i rizike.

Izjave i implikacije za međunarodne rezerve

Prema rečima Olafa Sleijpena, DNB ovim potezom želi da poboljša otpornost i mogućnost brzog reagovanja na potencijalne krize. “Poboljšali smo mogućnost korišćenja zlatnih rezervi”, naglasio je Sleijpen. Ova strategija ima za cilj da obezbedi da Holandija uvek može brzo pristupiti svojim sredstvima, ukoliko to bude potrebno. U međuvremenu, globalna nestabilnost i ekonomski izazovi podstiču centralne banke da preispitaju raspodelu svojih rezervi. Tržišna vrednost zlata igra ključnu ulogu u očuvanju nacionalne finansijske stabilnosti, posebno u vremenima povećanih geopolitičkih tenzija.