Vatrogasci i radnici ‘Srbijašuma’ nastavljaju akciju na Stolovima, linija odbrane duga pet kilometara.

Požar na planini Stolovi stavljen je pod kontrolu, a vatrogasci trenutno rade na potpunoj likvidaciji vatrene stihije. Poslednja linija odbrane, duga oko pet kilometara, proteže se od vrha Čikera do reke Maglašnice, kako je istakao komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Kraljevo Pero Luković u zvaničnoj izjavi. Na terenu je raspoređeno oko 25 vatrogasaca sa 10 vozila, uz podršku dobrovoljnih društava i radnika ‘Srbijašuma’.

“Na terenu smo 24 sata i idemo u usek gde se nalazi nagorelo drveće koje sečemo, jer su potencijalni prenosnici požara. Nadam se da ćemo veoma brzo lokalizovati i likvidirati požar, ali nećemo se sa terena povlačiti dok ne ugasimo svaki dimčić na planini Stolovi”, rekao je Luković.

Akcija na Stolovima i dodatni izazovi

Tokom akcije na Stolovima, vatrogasci su se suočavali sa brojnim izazovima zbog velikog broja požara u okolini. Zbog toga često nisu uspevali da iskoriste ni vreme predviđeno za odmor. Luković je naveo da su vatrogasne jedinice iz Kraljeva bile angažovane i na gašenju požara u mestu Maglič, kao i na Goču i u Jošaničkoj Banji. Prema njegovim rečima, u tim oblastima zabeležena su i tri požara izazvana udarom groma, ali su oni uspešno ugašeni.

Međutim, požar na Stolovima ostaje poslednji aktivan požar u ovom regionu, na kojem su ekipe još uvek angažovane. Luković je naglasio da će se povući sa terena tek kada bude potpuno sigurno da nema više žarišta.

Neumorna borba i podrška sa terena

Pored redovnih vatrogasnih jedinica, u akciji učestvuju i dobrovoljna vatrogasna društva, kao i radnici ‘Srbijašuma’. Njihov zadatak je seča nagorelog drveća u useku, jer to predstavlja potencijalni izvor širenja požara. Tokom intervencije, svi članovi ekipe rade u smenama, kako bi akcija bila što efikasnija i bezbednija.

Zbog velikog broja požara u poslednjih nekoliko dana, vatrogasci su radili i na drugim lokacijama. Osim požara na Stolovima, intervenisali su i preko reke Ibar, u Magliču, kao i na Goču i području Jošaničke Banje. Svi požari, osim ovog na Stolovima, su ugašeni.

Očekivanja i dalje aktivnosti

Prema rečima komandanta Lukovića, očekuje se da će požar na planini Stolovi uskoro biti potpuno lokalizovan i likvidiran. Ekipe će ostati na terenu dok ne bude uklonjena svaka opasnost od ponovnog izbijanja vatre. Pored toga, posebna pažnja posvećena je useku sa nagorelim drvećem, koji predstavlja najveći rizik za eventualno širenje požara.

Zahvaljujući koordinaciji svih angažovanih službi i neprekidnom radu, nadležni veruju da će uskoro uspešno završiti akciju i obezbediti potpunu bezbednost na području planine Stolovi.

Snabdevanje ostaje stabilno, a stručnjaci očekuju da će ključni problemi s naftnim derivatima biti razmatrani tokom septembra.

Stabilnost snabdevanja naftnim derivatima u Srbiji, uprkos izazovima, ostaje glavna tema za stručnjake i zvaničnike ovog septembra. Prema zvaničnim izjavama, očekuje se da će se problem s naftnim derivatima rešavati u narednim nedeljama, a domaća proizvodnja beleži rast.

Stanje na tržištu i izazovi snabdevanja

Tokom avgusta, Srbija se suočila s izazovima kao što su niska vodostaj Dunava i neizvesnost oko prodaje ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije. Ipak, zahvaljujući merama države i aktivnostima naftnih kompanija, snabdevanje naftnim derivatima bilo je stabilno.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, izjavila je da ne očekuje probleme u snabdevanju ni tokom septembra. U avgustu je domaća prerada pokrila oko 160.000 tona evrodizela, dok je deo uvoza, zbog problema na Dunavu, realizovan železnicom. Ministarka je naglasila da se najveći deo potražnje za evrodizelom očekuje iz proizvodnje pančevačke rafinerije, koja je povećala preradu na oko 13.000 tona dnevno.

Povećanje domaće prerade i planovi za septembar

U septembru naftne kompanije procenjuju potražnju za evrodizelom na blizu 200.000 tona. Očekuje se da će pančevačka rafinerija zadovoljiti većinu te potražnje. Preostali deo biće obezbeđen iz uvoza, uz planiranih 36.000 tona evrodizela iz drugih izvora.

NIS je najavio dodatno povećanje proizvodnje: 190.000 tona evrodizela, 17.000 tona kerozina, 18.000 tona mazuta i 50.000 tona benzina tokom septembra. Ova povećana proizvodnja je važna i za obnovu operativnih rezervi, jer je država dozvolila da se deo istih koristi za tržište zbog slabijeg uvoza.

Stručna mišljenja o budućnosti sektora

Ekonomista i savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević smatra da proces prodaje ruskog udela u NIS-u traje duže nego što bi trebalo. On navodi da je neizvesno šta će doneti dogovor s Mađarskom, posebno u vezi s korišćenjem rafinerije, što bi moglo uticati na cenu naftnih derivata.

Kovačević naglašava da će, bez obzira na ishod, cene derivata zavisiti i od visine akciza, a Srbija je i do sada imala visoke akcize, pa su cene među najvišima u regionu. Ukoliko dođe do promene vlasničke strukture, moguće je dalje povećanje cena, posebno ako rafinerija bude u lošijem položaju u odnosu na rafinerije u regionu.

Najnovije poruke iz državnog vrha i stručnjaka

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da očekuje da će pitanje NIS-a biti rešeno tokom septembra. Američki OFAK produžio je NIS-u operativnu licencu do 30. septembra, što je, prema rečima ministarke, važno za energetsku sigurnost Srbije.

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor ističe da postoji mogućnost produžetka trenutnog stanja, jer nije u interesu Rusije da prepusti svoj udeo bez pritiska. Takođe, naglašava da će stabilnost snabdevanja biti održana, ali da cene naftnih derivata mogu ostati pod uticajem globalnih faktora. Kapor navodi da je inflatorni pritisak na cene sirove nafte i derivata posledica globalnih dešavanja, a poreska politika ima veliki uticaj na krajnju cenu u Srbiji.

Na kraju, zaključeno je da će naftnih derivata biti dovoljno, ali ostaje otvoreno pitanje cene i pristupačnosti za potrošače, posebno u uslovima promenljivih globalnih tržišta.

Emotivni razgovor Borisa iz Doma za nezbrinutu decu Bijela sa pesnikom Draganom Radulovićem ostao je upamćen više od 35 godina.

Pre više od tri decenije, snimak iz emisije “Velike nevolje malog Borisa” potresao je gledaoce širom nekadašnje Jugoslavije. U centru pažnje bio je dečak iz Doma za nezbrinutu decu Bijela, čije su reči ostale upamćene kao snažan podsetnik na izazove odrastanja bez roditelja. Ova priča malog Borisa iz doma, i danas, više od 35 godina kasnije, budi emocije i postavlja pitanje kako sada živi čovek koji je tada imao samo devet godina.

Tokom razgovora sa čuvenim dečjim pesnikom Draganom Radulovićem, Boris je pokazao izuzetnu iskrenost. Njegove rečenice, izgovorene bez pripreme, dotakle su srca miliona. Na pitanje upućeno zamišljenoj majci, rekao je: „Mama, je l’ ti mene znaš? Ti si mene rodila i ostavila. Ja sam tebe puno voleo, plakao sam za tobom. Volim te mama, ali dođi da se upoznamo. Da me vidiš, da me proceniš. Da sam ja tvoj sin. Dođi lepo. Nemoj da te bude sramota. Objasni se i objasni mi sve, pa će sve biti lepo i odlično.”

Emisija koja je ostavila trag

Ovaj razgovor, vođen u Domu za nezbrinutu decu Bijela, nije otkrivao ljutnju ni prezir prema majci, već iskrenu dečju želju da je upozna i dobije odgovore. Upravo u tim rečima ogleda se suština priče malog Borisa iz doma – detinja potreba za ljubavlju i razumevanjem. Snimak razgovora Borisa i Dragana Radulovića i danas se deli i komentariše, a emocije koje budi ostale su iste kao i prvog dana.

Mnogi se i danas sećaju Borisove priče, a njegova sudbina bila je tema razgovora i rasprava. Njegova jednostavnost i otvorenost, kao i nežan odnos pesnika prema dečaku, ostavili su snažan utisak na gledaoce.

Život Borisa danas

Danas, Boris ima 47 godina. Pitanje kako živi i dalje zanima one koji su pre tri decenije gledali njegovu priču. Međutim, detalji o njegovom trenutnom životu nisu objavljeni u dostupnim izvorima. Ono što ostaje jeste trajna važnost priče malog Borisa iz doma kao podsetnika na snagu dečje iskrenosti i potrebu društva da pruži podršku deci bez roditeljskog staranja.

Zbog toga, njegova priča nastavlja da živi kroz generacije, podsećajući na značaj empatije i razumevanja za one koji odrastaju u sličnim okolnostima. Na kraju, priča malog Borisa iz doma ostaje snažan simbol nade i potrebe za povezivanjem sa korenima, bez obzira na vreme koje je prošlo.