Sevilja je dovela Lukasa Stasina iz Sent Etjena na jednogodišnju pozajmicu, uz mogućnost trajnog transfera vrednog 25 miliona evra.

Sevilja je ozvaničila dolazak belgijskog napadača Lukas Frédéric Stassin iz Sent Etjena, koji će narednu sezonu provesti na pozajmici u Andaluziji, sa opcijom otkupa ugovora. Prema informacijama, andaluzijski klub će za ovu operaciju platiti 2,5 miliona evra, dok bi eventualni otkup iznosio 25 miliona. U slučaju prodaje nakon otkupa, Sent Etjen zadržava pravo na 20% budućeg transfera. Ovaj dogovor dolazi nakon što je Stasin produžio ugovor sa francuskim klubom do 2029. godine.

Pozadina transfera i razvoj karijere Lukasa Stasina

Pored dolaska Feliksa Koreje, menadžment Sevilje odlučio se za još jedno ofanzivno pojačanje. Lukas Frédéric Stassin rođen je u belgijskom Braine-le-Comteu 29. novembra 2004. godine. Prve fudbalske korake napravio je u omladinskoj školi Anderlehta, gde je u sezoni 2022/23 nastupao za drugi tim u drugoj ligi Belgije i postigao impresivnih 15 golova na 29 utakmica. Takođe, već sa 17 godina debitovao je za prvi tim Anderlehta protiv Briža oktobra 2022. godine.

Statistika i učinak kroz prethodne sezone

Nakon debija za prvi tim Anderlehta, sezonu završava sa tri ligaška nastupa i dva meča u UEFA Ligi konferencija. Sledeće godine prelazi u KVC Vesternlo iz belgijske prve lige gde beleži devet golova i tri asistencije na ukupno 27 utakmica. Početak sezone 2024/25 donosi mu dva gola i tri asistencije u samo pet odigranih mečeva pre nego što prelazi u redove Sent Etjena.

Uloga u Sent Etjenu i reprezentativna karijera

U dresu Sent Etjena nastavlja da impresionira svojim učinkom — sezonu završava sa ukupno 29 zvaničnih utakmica, postigavši pritom 12 golova uz pet asistencija za popularne “zelene”. Ipak, njegov doprinos nije bio dovoljan da klub ostane u elitnom rangu francuskog fudbala. Tokom prethodne sezone odigrao je još dodatnih šest mečeva (ukupno tada već ima skor od jedanaest golova i devet asistencija), ali ekipa gubi finale plej-ofa za povratak među najbolje protiv Nice.

Kontekst transfera i značaj za Sevilju

Iako je ove sezone odigrao svega dva ligaška susreta pre dolaska u Španiju, očekivanja od mladog Belgijanca su velika s obzirom na dosadašnji razvojni put i potencijal koji pokazuje godinama unazad. Osim toga, Lukas Frédéric Stassin ima bogato iskustvo igranja za mlađe selekcije Belgije — postigao je pet golova na dvanaest nastupa za reprezentaciju do 21 godine do novembra prošle godine. Na pauzi tokom marta ove godine dobio je prvi poziv selektora Rudija Garsije i debitovao za seniorski nacionalni tim Belgije prvog aprila protiv Meksika u Čikagu.

Španska fudbalska federacija omogućava reprezentativkama zamrzavanje jajnih ćelija uz podršku Klinike Tambre, pionirska mera u sportu.

Real Federación Española de Fútbol pokrenula je program koji omogućava fudbalerkama iz španske reprezentacije zamrzavanje jajnih ćelija. Ova inicijativa, koja je ostvarena kroz partnerstvo sa Klinikom Tambre, namenjena je svim fudbalerkama koje su bile deo nacionalnog tima od poslednje Nations League pa nadalje.

Podrška majčinstvu i sportskoj karijeri

Program zamrzavanja jajnih ćelija ima za cilj da omogući igračicama da ne moraju birati između profesionalne karijere i majčinstva. Kako se sportske karijere produžavaju i često se preklapaju sa najplodnijim godinama žene, ovaj potez predstavlja važan korak u zaštiti njihovih prava. Prema rečima Patricije Bartolomé, direktorke jedinog master programa iz integrativne fertilnosti u Španiji, „svakako postoji vrlo pozitivan aspekt“. Međutim, ona naglašava da zamrzavanje jajnih ćelija nije garancija buduće plodnosti.

Zamrzavanje jajnih ćelija: mogućnost, ali ne i sigurnost

Bartolomé ističe da postoji pogrešno shvatanje o efikasnosti ove metode. „Kada vitrificirate jajne ćelije, ne zamrzavate svoju matericu ni telo“, upozorava ona. Postoji čitav proces nakon odmrzavanja – oplodnja, implantacija, razvoj embriona i trudnoća koja traje devet meseci. Kao rezultat toga, realnost je složenija nego što mnogi pretpostavljaju. U Španiji je 2022. godine bilo više od 300.000 zamrznutih jajnih ćelija, a samo 350 dece rođeno je tom metodom u toj godini. „Ovo nije kategoričan podatak“, kaže Bartolomé, „ali jasno pokazuje ograničenja postupka.“ Takođe dodaje: „Želim da svi razumeju — ovo je samo još jedna mogućnost za reprodukciju, ne garancija.“ Očekivanja treba uskladiti sa stvarnim medicinskim podacima kako bi se izbegao emotivni trošak ako postupak ne uspe.

Pionirski koraci u sportu — inspiracija iz sveta

Nikada do sada nijedna nacionalna federacija nije otišla ovako daleko kao što to sada čini RFEF kada je reč o podršci sportistkinjama na putu do majčinstva. Sličan primer prvi put se pojavio u WNBA ligi kada su ugovori igračica uključivali refundiranje troškova do 20.000 dolara godišnje za usluge poput usvajanja ili zamrzavanja jajnih ćelija, a kasnije su ta sredstva povećana na čak 60.000 dolara godišnje u novim kolektivnim ugovorima. S druge strane, teniserke iz WTA imaju pristup stipendijama za tretmane plodnosti kroz novu politiku zaštite materinstva koja im omogućava povratak sa zaštićenim rangiranjem nakon porođaja.

Kontekst: društveni izazovi i granice medicine

Na kraju, Bartolomé zaključuje da bi ideal bio prilagoditi sport ženi — a ne obrnuto — ali društvo još nije stiglo dotle. Ističe kako medicina može dati dodatne opcije ženama čije plodnosti ugrožava bolest poput raka ali upozorava protiv masovne medicinizacije zdravih žena zbog pritisaka karijere ili društvenih očekivanja: „Telo ima svoje vreme i odgovore; nekad ih možemo nadmudriti tehnikom — a nekad ne.“ Ova pionirska odluka RFEF otvara novo poglavlje za ženski fudbal u Španiji nudeći reprezentativkama priliku da planiraju porodicu bez odricanja od profesionalnog razvoja.

Direktor LaLige brani finansijski model španske lige i ističe važnost ulaganja u domaće talente naspram velikih troškova Premijer lige.

Havijer Gomeš, direktor za korporativne poslove LaLige, obratio se medijima poslednjeg dana prelaznog roka. On je detaljno objasnio kako funkcioniše finansijski model španskog prvenstva i uporedio ga sa situacijom u Premijer ligi Engleske. Tema „model LaLige“ bila je u fokusu, a Gomeš je naglasio koliko je napredak postignut od 2012. godine, kada su klubovi imali ozbiljnih problema sa isplatom zaposlenih.

Gomeš je izjavio: „Sećam se da 2012. godine nismo plaćali ni električaru, niti igračima, niti ostalim zaposlenima. Klubovi su tada odlučili da uvedu sopstvena pravila i troše samo onoliko koliko mogu.“

LaLiga gradi budućnost na domaćim talentima

Model koji LaLiga zastupa zasniva se na razvoju mladih igrača iz sopstvenih škola. Prema rečima Gomeša, osnovna vrednost španske lige jeste ulaganje u domaću bazu talenata, što omogućava održivost klubova na duže staze.

„Vrednosti LaLige baziraju se na razvoju mladih iz akademija. To nije novina samo ove godine, već godinama unazad“, rekao je Gomeš. Ovakva strategija pokazala se uspešnom i ove sezone — ukupna vrednost transfera premašiće prošlogodišnji učinak za oko 120 miliona evra.

Diferencijacija od Premijer lige i izazovi tržišta

Upoređujući LaLigu sa engleskom Premijer ligom, Gomeš je istakao da engleski klubovi ulažu mnogo više nego što prihod ostvaruju, oslanjajući se na sredstva akcionara. On dodaje: „Ako Premijer liga ima dvostruko veće prihode od nas, trebalo bi da investira dvostruko više — oko 1.500 miliona evra. Međutim, oni ulažu čak 3.500 miliona.“

Gomeš smatra da takva praksa utiče negativno na celo evropsko fudbalsko tržište jer povećava cene i inflacionira transfer sektor, uključujući Bundesligu i francusku ligu.

Konkretni primeri: Deportivo i Atletiko Madrid

Na primeru kluba Deportivo la Korunja, koji je ove godine pojačao tim imenima kao što su Obamejang, Adama Traore, Anhelinjo ili Himenez nakon povratka u prvu ligu Španije, Gomeš ističe važnost maksimalnog ulaganja u okviru dozvoljenih limita.

„Deportivo želi da se konsoliduje među elitom koristeći maksimum kapitala koji im stoji na raspolaganju“, objasnio je on. Slično važi i za Atletiko Madrid: „Uvećanjem kapitala možete proporcionalno povećati limit potrošnje — ali ne više od 25% poslovanja.“

Dugoročna održivost klubova u fokusu

Za kraj, Gomeš podvlači ključnu razliku između španskog i engleskog modela: „Mi ovde gledamo sebe; nemamo komplekse zbog drugih liga. Naša pravila garantuju održivost — ako akcionar ode sutra, klub mora imati budućnost.“

On zaključuje da stalni rad sa pozitivnim bilansom štiti ne samo pojedine klubove već čitavu ligu od destabilizacije koju može izazvati politika gubitaka jednog segmenta tržišta.