Nacrt zakona uređuje linijski i vanlinijski prevoz, kontroliše digitalne taksi aplikacije i poboljšava povezanost ruralnih područja

Javni prevoz u Srbiji uskoro bi mogao da funkcioniše po novim pravilima, jer se završava javna rasprava o Nacrtu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Ova rasprava traje do 2. septembra i omogućava svim zainteresovanim stranama, uključujući državne organe, privredne subjekte i predstavnike sektora, da dostave sugestije resornom ministarstvu.

Javni prevoz u Srbiji: ključne izmene zakona

Prema Nacrtu zakona, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i radna grupa predložili su modernizaciju postojećeg pravnog okvira. Novi zakon usklađen je sa standardima Evropske unije i menja više od polovine važećih odredbi. Zakon precizno uređuje vrste domaćeg javnog prevoza putnika, uključujući linijski, vanlinijski i poseban linijski prevoz. Osim toga, omogućava opštinama iz istog okruga da zajednički organizuju međumesni prevoz kao uslugu od opšteg ekonomskog interesa. Time se rešava problem saobraćajne izolovanosti u ruralnim i planinskim sredinama, gde su linije često bile neisplative. Stanovnici ovih područja dobijaju bolji pristup lekarima, školama i drugim javnim uslugama.

Stroža pravila za taksi i međunarodni prevoz

Nacrt zakona uvodi jasna pravila za taksi prevoz i digitalne aplikacije. Takođe, svaka vožnja naručena putem aplikacije mora imati unapred poznatu cenu, usklađenu sa zvaničnom taksi tarifom lokalne samouprave. Time se sprečava da platforme samostalno formiraju cene, osiguravajući jednaku konkurenciju među taksi prevoznicima. Platforme će imati zakonsku obavezu da provere validnost taksi dozvola vozača, čime se suzbija nelegalna konkurencija. Inspekcijski nadzor biće unapređen, s ciljem efikasnijeg sprečavanja nelegalnog prevoza i obezbeđivanja zakonitog poslovanja prevoznika.

Međunarodni prevoz i prava prevoznika

Novi zakon detaljno reguliše uslove i postupke za međunarodni linijski i vanlinijski prevoz putnika. Uključuje izdavanje dozvola, vođenje putnih listova i pravila za saradnju nadležnih organa. Sprečavaju se zloupotrebe vanlinijskog prevoza, posebno pokušaji da se linijski prevoz obavlja bez potrebnih dozvola. Prava i obaveze stranih prevoznika biće jasno definisana, uz poštovanje principa reciprociteta i međunarodnih sporazuma. Time se obezbeđuje jednak tretman domaćih i stranih prevoznika i veća pravna sigurnost na međunarodnom tržištu.

Limo servisi, prevoz zaposlenih i podrška EU

Zakon preciznije definiše limo servis kao prevoz na osnovu unapred sklopljenog ugovora i poznate cene, uz mogućnost digitalnog naručivanja. Ova rešenja sprečavaju zloupotrebe i mešanje sa klasičnim taksi prevozom. U delu prevoza za sopstvene potrebe, kao što je prevoz zaposlenih, ukidaju se stroga ograničenja. Privredni subjekti će moći da koriste autobuse i na osnovu zakupa, bez obavezne kupovine vozila. Nacrt zakona finansiran je uz podršku Evropske unije, a u izradi su učestvovali Privredna komora Srbije i poslodavci iz drumskog saobraćaja. Konačno, svi zainteresovani mogu svoje sugestije dostaviti elektronski preko portala “e-Konsultacije”, na mejl drumski@mgsi.gov.rs ili pisanim putem na adresu ministarstva u Beogradu.

FSB upozorava da napredni AI modeli povećavaju brzinu i obim napada, dok koncentracija usluga kod nekoliko tehnoloških giganata ugrožava stabilnost sistema

Bord za finansijsku stabilnost (FSB) upozorio je na rastuću pretnju koju predstavljaju napadi veštačke inteligencije u finansijskom sektoru. Prema pismu koje je uputio Endru Bejli, predsedavajući FSB i guverner Banke Engleske, napad na infrastrukturu finansijskog sektora postaje sve brži zbog napretka AI tehnologija. Ova pretnja globalnom finansijskom sistemu posebno je izražena u trenutku kad se sektor oslanja na mali broj velikih tehnoloških kompanija.

Bejli je istakao da AI modeli omogućavaju napadačima da identifikuju ranjivosti brže nego ranije. Zbog toga napad na infrastrukturu finansijskog sektora može obuhvatiti veći broj sistema istovremeno. U pismu ministrima finansija i guvernerima centralnih banaka G20, Bejli je naglasio da ubrzani razvoj veštačke inteligencije menja ne samo brzinu, već i ekonomsku isplativost sajber napada.

Napad na infrastrukturu finansijskog sektora kao ključni rizik

Prema FSB-u, finansijski sektor je posebno ranjiv jer ključna infrastruktura zavisi od ograničenog broja pružalaca tehnoloških usluga. Kao rezultat, ozbiljan napad ili tehnički problem kod jednog od ovih tehnoloških giganata može ugroziti poverenje u čitav globalni finansijski sistem. Ova koncentracija povećava sistemski rizik, jer pojedinačni incident može imati široke posledice za tržišta i institucije.

Uporedo sa tim, FSB upozorava da tržište državnog duga pokazuje znake ranjivosti. Pored toga, visoka vrednovanja AI kompanija mogu dovesti do korekcije na tržištu, što dodatno komplikuje finansijsku stabilnost. Bejli je naglasio da razvoj sposobnosti AI mora biti praćen povećanjem otpornosti finansijskog sistema.

Globalni odgovor i bezbedno uvođenje AI

Bejli je pozvao na odgovorno i bezbedno uvođenje naprednih AI modela u finansijski sektor. On smatra da je neophodno sinhronizovati razvoj AI sa jačanjem regulatornih i bezbednosnih standarda. Takođe, istakao je potrebu za međunarodnom saradnjom kako bi se efikasno odgovorilo na nove sajber pretnje.

Bord za finansijsku stabilnost osnovan je 2009. godine nakon globalne finansijske krize. Njegova uloga je da prati rizike po finansijski sistem i daje preporuke za očuvanje stabilnosti. U članstvu FSB-a nalaze se zemlje G20 i druge velike finansijske jurisdikcije. Ovo telo izdvaja napad na infrastrukturu finansijskog sektora kao ključni izazov u digitalnoj eri.

Kao rezultat, finansijski sektor mora uložiti dodatne napore u jačanje otpornosti i unapređenje saradnje sa tehnološkim partnerima. Samo tako može biti spreman za izazove koje donosi ubrzani razvoj veštačke inteligencije.

Prihodi budžeta Srbije povećani su na 2.527 milijardi dinara, dok su kapitalne investicije i izdaci za zdravstvo dodatno uvećani

Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta za 2026. godinu, kojim su ukupni prihodi i rashodi državne kase povećani na 2.527 milijardi dinara (21,5 milijardi evra). Ova promena budžeta predviđa deficit od 3,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), što predstavlja povećanje u odnosu na prethodno planiranih 3%. Rebalans budžeta Srbije tako donosi i rast rashoda za 172 milijarde dinara (1,5 milijardi evra), uz povećanje planiranih prihoda za 112,5 milijardi dinara.

Poreski prihodi su projektovani na 2.108 milijardi dinara (oko 18 milijardi evra), dok neporeski prihodi iznose 382,9 milijardi dinara. U ukupnoj strukturi prihoda, poreski prihodi čine 83,4%, neporeski 15,2%, a donacije 1,4%. Očekuje se da BDP Srbije u 2026. godini dostigne 95,3 milijarde evra, a privredni rast je projektovan na 3,3%.

Kapitalne investicije, zdravstvo i socijalna davanja u fokusu rebalansa budžeta Srbije

Prema obrazloženju Siniše Malog, prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija, za kapitalne investicije planirano je 780 milijardi dinara (6,6 milijardi evra), što je 7,0% BDP-a. Za pomoć građanima iz budžeta je predviđeno 7,34 miliona evra. Zdravstvo dobija dodatnih 28,3 milijarde dinara, od čega deo odlazi na lečenje retkih bolesti, inovativne lekove i nastavak izgradnje bolnice Tiršova 2.

U oblasti socijalne zaštite izdvojeno je oko 25 milijardi dinara više, uključujući 61 milion dinara za Alimentacioni fond i 592 miliona dinara za roditelje-negovatelje. Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije dobili su 316 milijardi dinara. Veći iznosi namenjeni su i za infrastrukturne projekte, uključujući nastavak radova na EXPO, Moravskom koridoru, Dunavskoj magistrali i novim putevima poput „Vožd Karađorđe“.

Kritike Fiskalnog saveta i fiskalni rizici

Usvajanje rebalansa budžeta Srbije izazvalo je kritike Fiskalnog saveta, nezavisne institucije odgovorne Narodnoj skupštini. Savet ocenjuje da rebalans donosi neopravdano povećanje fiskalnog deficita, pre svega zbog snažnog rasta rashoda, pogotovo za jednokratne pomoći stanovništvu. Fiskalni savet upozorava na nedovoljnu transparentnost i kratke rokove za pripremu rebalansa.

Prema proceni Fiskalnog saveta, bez rebalansa deficit bi iznosio između 2% i 2,5% BDP-a, dok rebalans pogoršava fiskalni rezultat za više od jedan procentni poen BDP-a. Savet ističe da fiskalna ekspanzija nije opravdana trenutnim privrednim kretanjima, jer se očekuje rast BDP-a od 3,3%, što je blizu potencijala. Dodatno povećanje tražnje moglo bi pojačati inflatorne pritiske umesto da doprinese održivom rastu.

Usvojeni zakoni iz oblasti finansija i privrede

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su i Zakon o završnom računu budžeta za 2025. godinu, kao i niz izmena zakona iz oblasti finansija, poreza i privrede. Između ostalih, izmenjeni su zakoni o javnom dugu, elektronskim fakturama, fiskalizaciji, akcizama i porezu na dohodak građana. Usvojene su i mere za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta.

Kao rezultat ovog rebalansa budžeta Srbije, javni dug na kraju godine projektovan je na 43,8% na centralnom nivou vlasti, odnosno 44,2% na nivou opšte države. Budžetska politika u 2026. godini stavlja akcenat na kapitalne investicije i podršku građanima, ali istovremeno povećava fiskalne rizike i izlaže javne finansije većim pritiscima.