Putovanje od Beograda do Budimpešte trajaće oko tri sata, a nova železnička linija najavljena je za narednu godinu.

Brza pruga Beograd–Budimpešta uskoro bi mogla značajno da promeni način putovanja između Srbije i Mađarske. Zahvaljujući ovom projektu, građani Srbije dobiće mogućnost da od Beograda do Budimpešte stignu za oko tri sata, dok će put do Beča trajati nešto više od sedam sati. Prema saopštenju, otvaranje deonice koja povezuje Zemun polje, Aerodrom “Nikola Tesla” i Nacionalni stadion, u dužini od 18 kilometara, planirano je za mart ili april naredne godine. Ovo će prvi put omogućiti da centar Beograda i aerodrom budu povezani železnicom, a putovanje između ove dve tačke trajaće svega 20 minuta.

Brza pruga Beograd–Budimpešta kao novo rešenje za putnike

Osim toga, najavljeno je da će između Beograda i Budimpešte saobraćati osam pari putničkih vozova, od kojih će dva para nastaviti do Beča. Planirana su i dva direktna polaska za Budimpeštu, u ranim jutarnjim i večernjim satima, dok će ostali vozovi imati usputne stanice. Građani sa nestrpljenjem očekuju uspostavljanje međunarodnog železničkog saobraćaja. Ističu da će nova linija olakšati putovanja, bilo da je reč o turističkim posetama, poslovnim obavezama ili odlascima u posetu porodici.

Jedna od građanki izjavila je: “Naravno da jedva čekam, zato što je to olakšica i za nas starije i za mlade, da posete Budimpeštu. Ja Budimpeštu jako volim. To će nam biti olakšanje, kako zbog cene, tako i zbog vremena putovanja, jer ćemo brzo stizati do Budimpešte, a odatle i do Beča.”

Prednosti železničkog saobraćaja i iskustva putnika

Putnici koji već koriste brzu prugu u Srbiji ističu da im železnički saobraćaj štedi vreme i novac, naročito u poređenju sa putovanjem automobilom. “Kolima je nekako previše naporno. Ovako sedneš u voz, stigneš, lepo obaviš šta imaš i brzo se vratiš. To je idealno”, rekao je jedan od putnika. Građani očekuju da će nova međunarodna linija dodatno olakšati putovanja, posebno onima koji žele da posete Budimpeštu i vrate se istog dana.

Još jedna sagovornica dodala je: “Prelepo je što ćemo moći jednostavno i brzo da odemo do Mađarske, koja je članica Evropske unije, a zatim i da se vratimo. Jedva čekam da krenem vozom do Budimpešte.”

Infrastrukturni razvoj i budući planovi

Deonica brze pruge od Beograda do Stare Pazove koristi se od 2022. godine, dok je trasa do Subotice otvorena za saobraćaj u oktobru 2025. godine. Putnici navode da im je putovanje do Novog Sada i Subotice postalo znatno jednostavnije i prijatnije otkad je brza železnica u funkciji. “Od kada je otvorena brza železnica, automobil koristim mnogo manje. Putovanje je komfornije, lagodnije i brže, a često je i jeftinije nego kada se ide kolima”, istakao je jedan od putnika.

Za mnoge građane, voz je svakodnevni izbor za odlazak na posao, posete porodici i kraća putovanja. Neki već planiraju da brzom železnicom odvedu unuke u Budimpeštu, dok drugi očekuju da će im nova linija omogućiti da lakše organizuju jednodnevne izlete.

Osim povezivanja sa centralnom i zapadnom Evropom, Srbija nastavlja razvoj železničke infrastrukture. Planira se izgradnja brze pruge prema Nišu, kao i dalje povezivanje železničke mreže sa Severnom Makedonijom i Grčkom. Prema najavama iz Mađarske, ispitivanje sistema na njihovoj strani je završeno, pa bi unutrašnji saobraćaj mogao da počne u drugoj polovini oktobra, a međunarodni saobraćaj od sredine decembra.

Na taj način, putovanje između Beograda, Budimpešte i Beča uskoro bi moglo da postane jednostavnije, brže i pristupačnije za građane obe zemlje.

Od avgusta su građani Srbije počeli da plaćaju znatno manje za 18 lekova sa recepta, uz uštede i do nekoliko hiljada dinara.

Građani Srbije koji svakog meseca izdvajaju novac za terapiju od avgusta imaju značajne olakšice, jer su pojedini lekovi koji se izdaju na recept znatno pojeftinili. Spisak lekova koji su pojeftinili u Srbiji uključuje ukupno 18 medikamenata, a prema zvaničnim podacima, uštede po pakovanju mogu dostići i nekoliko hiljada dinara.

Država je preuzela veći deo troškova za lekove koji se koriste za sprečavanje krvnih ugrušaka i lečenje srčane slabosti. Ove promene posebno su važne za hronične bolesnike i starije građane kojima je potrebna dugotrajna terapija. Pored toga, planirana su dodatna ulaganja u zdravstveni sistem, nabavku savremene dijagnostičke opreme i završetak zdravstvenih objekata širom zemlje.

Koje lekove obuhvata spisak lekova koji su pojeftinili u Srbiji

Od avgusta je stupila na snagu trajna mera pojeftinjenja, kojom država pokriva do 70 odsto cene za određene lekove. Promene se odnose na 16 antikoagulanasa za sprečavanje krvnih ugrušaka i dva leka za lečenje srčane slabosti. Za antikoagulanse država pokriva 70% cene, dok pacijenti plaćaju preostalih 30%. Prema podacima, umesto dosadašnjih 1.700 do 6.000 dinara, doplata sada iznosi između 600 i 1.100 dinara po pakovanju.

Za dva leka za srčanu slabost država pokriva polovinu cene. Pacijenti su ranije plaćali od 2.500 do 4.500 dinara, dok se nova doplata kreće od oko 1.700 do 2.200 dinara. Ove mere omogućavaju da pacijenti lakše priušte redovnu terapiju, što može pozitivno uticati na njihovo zdravlje i kućni budžet.

Detaljan spisak lekova i njihove nove cene

Za lečenje hronične srčane slabosti, država pokriva 50 odsto cene, a pacijenti 50 odsto:
FORXIGA (dapagliflozin) – pacijent plaća 2.228 dinara
JARDIANCE (empagliflozin) – pacijent plaća 2.228 dinara

Za lekove protiv zgrušavanja krvi, odnosno antikoagulanse, država preuzima 70 odsto cene, dok pacijent plaća 30 odsto:
– BEREVIN (dabigatraneteksilat): 782,50–840,10 dinara
– DAXANLO (dabigatraneteksilat): 782,50–840,10 dinara
– ELIQUIS (apiksaban): 183,70–1.102 dinara
– ENGAP (rivaroksaban): 592,10 dinara
– PRADAXA (dabigatraneteksilat): 391,30–840,10 dinara
– RISAGAL (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RIVAROKSABAN SK (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RIVAROX (rivaroksaban): 263,50–592,10 dinara
– ROTEAS (edoksaban): 1.108,80 dinara
– ROXELANA (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RUFIXALO (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RUNAPLAX (rivaroksaban): 592,10 dinara
– TROMBOCEN (rivaroksaban): 634,40 dinara
– XANIRVA (rivaroksaban): 263,50–592,10 dinara
– XARELTO (rivaroksaban): 592,10 dinara
– XERDOXO (rivaroksaban): 592,10 dinara

Iznosi su izraženi u dinarima.

Koliko država izdvaja za spisak lekova koji su pojeftinili u Srbiji

Za ovu meru je iz republičkog budžeta izdvojeno 3,7 milijardi dinara. Najveću korist imaju pacijenti sa hroničnim bolestima kojima su ovi lekovi neophodni na mesečnom nivou. Osim toga, planira se nabavka savremene medicinske opreme i završetak izgradnje i rekonstrukcije bolnica i domova zdravlja širom zemlje. U planu su i besplatni prenatalni testovi za trudnice.

Na kraju, niže doplate za lekove doprinele su tome da građani ne odlažu kupovinu propisanih medikamenata zbog cene. Na taj način, država nastoji da unapredi dostupnost terapije i olakša svakodnevicu pacijenata u Srbiji.

Iz manastira Vatopeda uskoro dolazi deo Časnog krsta, koji crkveno predanje vezuje za dar kneza Lazara.

Jedna od najvećih hrišćanskih svetinja, deo Časnog krsta na kom je prema crkvenom predanju razapet Isus Hrist, uskoro stiže u Srbiju. Kako je saopšteno, ovaj deo Časnog krsta je povezan sa knezom Lazarom i manastirom Vatopeda, a očekuje se da će biti izložen u Beogradu. Precizan datum dolaska, kao i raspored poklonjenja, još nisu zvanično objavljeni.

Prema zvaničnim informacijama Srpske pravoslavne crkve, deo Časnog krsta koji će stići u Srbiju bio je dar kneza Lazara manastiru Vatopeda. Ova svetinja ima posebno mesto u pravoslavlju i smatra se izuzetno poštovanom relikvijom. Pored toga, crkveno predanje povezuje i dolazak Pojasa Presvete Bogorodice sa darivanjem kneza Lazara Vatopedu, pa se tako ime ovog srpskog vladara vezuje za dve značajne svetinje.

Veza Časnog krsta i srpske istorije

Značaj koji deo Časnog krsta ima za hrišćane proizlazi iz Hristovog stradanja na Golgoti i vere u njegovo Vaskrsenje. Vernici poštuju drvo sa Časnog krsta kao neposrednu vezu sa žrtvom Isusa Hrista, a u pravoslavlju se krst često naziva i Životvornim. Poklonjenje ovoj svetinji u bogosluženju je povezano sa slavljenjem Vaskrsenja, a vernici pristupaju sa molitvom i verom u Raspetog i Vaskrslog Hrista.

Predanje o pronalaženju Časnog krsta vodi do carice Jelene, majke cara Konstantina, koja ga je prema predanju pronašla u Jerusalimu tokom IV veka. Jerusalimski patrijarh Makarije tada je uzdigao Časni krst pred okupljenim narodom. Uspomena na ovaj događaj čuva se kroz praznik Vozdviženja Časnog krsta, poznat i kao jesenji Krstovdan.

Poštovanje svetinje u Srbiji

Veza kneza Lazara sa svetinjama Vatopeda potvrđena je i zapisom Svetog Nikodima Svetogorca, koji se čuva na sajtu manastira. U tom zapisu pominje se da je knez Lazar manastiru darovao krst sa delom Časnog drveta, kao i Bogorodičin pojas. Istoričarka Danica Popović navodi da je poštovanje Časnog krsta u Srbiji postojalo i pre vremena kneza Lazara. Zahvaljujući zalaganju Svetog Save, čestice Časnog krsta su pribavili Hilandar, Studenica i Žiča. Prisutnost ovih svetinja u najvažnijim srpskim manastirima svedoči o njihovoj dubokoj ukorenjenosti u srednjovekovnom životu.

Takođe, sveže su slike dugih kolona vernika koji su strpljivo čekali da se poklone Pojasu Presvete Bogorodice tokom njegovog nedavnog boravka u Beogradu. Prema tadašnjim navodima SPC, više od milion ljudi je posetilo ovu svetinju, dok su redovi pred Hramom Svetog Save 24. maja bili duži od kilometar i po.

Relikvijar i uspomena na porodicu kneza Lazara

Relikvijar u kojem se čuva deo Časnog krsta povezan je i sa uspomenom na Draganu, sestru kneza Lazara, u monaštvu poznatu kao Teodosija. Njegovu izradu naručili su Stefan i Lazar Musić, kao i njihov brat toplički mitropolit Jovan, povodom njene smrti. Relikvijar je bio namenjen manastiru Nova Pavlica, gde je Dragana sahranjena. Na sajtu manastira Vatopeda navodi se da je deo Časnog drveta i njegov relikvijar takođe dar kneza Lazara.

Za sada, tačan datum dolaska ove svetinje u Beograd i detalji o rasporedu poklonjenja još nisu potvrđeni. Vernici i svi zainteresovani očekuju dodatne informacije iz zvaničnih crkvenih izvora.