Gužve na graničnim prelazima Evzoni i sa Crnom Gorom usporavaju povratak putnika pred početak školske godine.

Povratak sa odmora iz Grčke pretvorio se u pravi izazov za srpske turiste, jer su na graničnom prelazu Evzoni tokom noći zabeležena višesatna čekanja. Prema saopštenju, mnogi su u koloni proveli i do četiri sata, pokušavajući da napuste Grčku i pređu na teritoriju Severne Makedonije. Ova situacija dodatno komplikuje povratak porodica koje žure kući zbog početka školske godine.

Kolona vozila na Evzoniju bila je toliko duga da joj se nije nazirao kraj, a vozači su savetovani da budu strpljivi. Slično stanje zabeleženo je i prethodnog dana, kada su članovi grupe Grčka info upozoravali na kilometarske kolone i velike gužve upravo na ulazu u Severnu Makedoniju. Takođe, najavljeno je da će se tokom vikenda gužve na granicama i putevima u Srbiji nastaviti, zbog čega se vozačima preporučuje dodatna opreznost.

Iskustva putnika i različita čekanja

Dok su neki vozači čekali i po nekoliko sati, bilo je i onih koji su granicu prešli za otprilike pola sata. „Mi smo juče u 17.15 h bili na granici na izlazu iz Grčke, a prošli smo granicu tek u 21.45 h. Kolona je bila duga dva kilometra“, napisala je jedna žena u komentaru. Drugi putnici su odlučili da promene prelaz: „Mi smo se u zadnjem trenutku prebacili na Dojran. Čekali smo 50 minuta, ali je putovanje trajalo pola sata duže“, podelili su svoje iskustvo.

Jedna žena je opisala kako su iz Polihrona krenuli noću, malo posle tri sata po grčkom vremenu, svratili na doručak u Nišu, i stigli do Velike Plane u 11 sati ujutru. Prema njenim rečima, na svim granicama su bez većeg zadržavanja prolazili. Ova različita iskustva pokazuju da vreme čekanja zavisi od trenutka prelaska i izbora graničnog prelaza.

Gužve i na drugim graničnim prelazima

Osim na Evzoniju, tokom popodneva su se stvorile kilometarske kolone i na prelazima Gostin i Dobrakovo sa Crnom Gorom. Prema rečima Stefana Petrovića iz Čačka, „Na izlazu iz Crne Gore i na ulazu u Srbiju je baš ogromna gužva. Kolona se proteže nekoliko kilometara, sve stoji. Granični policajci daju sve od sebe, ali čekanje je neminovno. Očekivali smo gužvu, ali ne baš ovako veliku.“

Takođe, pojačan intenzitet saobraćaja zabeležen je i na graničnom prelazu Jabuka. Putnicima se savetuje da tokom dužeg čekanja imaju dovoljno vode i da vožnju prilagode trenutnim uslovima na putu. Zbog produženog vikenda u Severnoj Makedoniji, izazvanog državnim praznikom Preobraženje Presvete Bogorodice, očekuje se da će gužve biti još izraženije posle 18 časova.

Međutim, iskustva putnika pokazuju da, iako su gužve velike, pažljivo planiranje puta i izbor manje opterećenih graničnih prelaza mogu doprineti bržem povratku. Takođe, redovno informisanje o stanju na prelazima može značajno olakšati putovanje, naročito u periodima kada se veći broj ljudi vraća sa odmora.

Na kraju, povratak sa odmora iz Grčke, preko prelaza Evzoni, ove godine zahteva dodatno strpljenje i dobru organizaciju. Zbog početka školske godine i pojačanog saobraćaja, preporuka je da se na put krene sa dovoljno vremena i spremnošću na moguće zadržavanje.

Maksimalna temperatura danas od 33 do 37 stepeni, lokalni pljuskovi i grmljavina u brdsko-planinskim predelima na istoku, jugoistoku i jugozapadu Srbije.

Nakon što su juče u Srbiji zabeležene temperature i do 36 stepeni, zajedno sa jakim pljuskovima i grmljavinom, danas se ponovo očekuju visoke temperature i sunčano vreme. Pljuskovi sa grmljavinom u Srbiji mogu se pojaviti posle podne, pre svega u brdsko-planinskim delovima na istoku, jugoistoku i jugozapadu zemlje, prema saopštenju nadležnih službi.

Juče je snažna grmljavinska oluja na Kopaoniku donela skoro 40 litara kiše, dok su pojedine oblasti bile pogođene superćelijskim olujama. Na zapadu zemlje grad veličine loptice napravio je značajnu štetu i odneo šatru za veselje.

Trenutne temperature i prognoza za danas

Prema poslednjim merenjima, temperatura u Subotici i Novom Sadu iznosi 2°C, u Beogradu 8°C, dok je u Nišu i Čačku 4°C, a u Leskovcu 1°C. Ipak, u nastavku dana širom Srbije će biti sunčano i veoma toplo, sa maksimalnim temperaturama između 33 i 37 stepeni. U Beogradu se očekuje do 35 stepeni.

Kako dan bude odmicao, prognozira se razvoj oblačnosti, posebno u brdsko-planinskim predelima na istoku, jugoistoku i jugozapadu zemlje. Na tim područjima mogući su lokalni i kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.

Prognoza za naredne dane: početak septembra u znaku leta

Za sutra je najavljeno još toplije vreme, sa maksimalnom temperaturom do 38 stepeni. Međutim, u noći ka utorku očekuje se da slab hladni front donese ponegde pljuskove sa grmljavinom. Od utorka se predviđa nešto prijatnije vreme, ali će, prema najavama, početak septembra ostati u znaku pravog letnjeg vremena.

Zbog toga građani u brdsko-planinskim predelima, posebno na istoku, jugoistoku i jugozapadu Srbije, treba da obrate pažnju na mogućnost lokalnih pljuskova sa grmljavinom tokom poslepodneva i večeri. Pored toga, u ostatku zemlje zadržaće se sunčano i veoma toplo vreme.

Konačno, iako su pljuskovi sa grmljavinom u Srbiji lokalnog karaktera, preporučuje se praćenje prognoza kako bi se na vreme preduzele odgovarajuće mere opreza u slučaju promena vremenskih prilika.

Ministarka Milica Đurđević Stamenkovski obišla obnovu, Ministarstvo izdvojilo 991.800 dinara za radove

Radovi na obnovi Čukur česme u Beogradu, jednom od najvažnijih istorijskih mesta u prestonici, u punom su jeku. Prema zvaničnom saopštenju, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja opredelilo je 991.800 dinara za obnovu ovog značajnog spomen-obeležja.

Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka resornog ministarstva, danas je obišla radove i istakla da Čukur česma predstavlja mnogo više od ratnog memorijala. Ona je naglasila da je ovo mesto raskršće puteva na kojem je Srbija uvek birala slobodu i pravo na sopstveni identitet. Događaji koji su se odigrali na ovom mestu 1862. godine, kada je ubijen srpski šegrt Sava Petković, pokrenuli su točak istorije i uticali na oslobađanje Beograda samo pet godina kasnije.

Simbol istorijskog puta Srbije ka slobodi

„Mnogo je vode proteklo Čukur česmom od dana kada je ovde, na ovom mestu, ubijen srpski šegrt Sava Petković. Ubio ga je turski nizam, vojnik osmanskog garnizona, i to je bio događaj koji je pokrenuo točak istorije. Pet godina kasnije ključevi slobodnog Beograda predati su na tvrđavi u ruke knezu Mihailu“, izjavila je ministarka Đurđević Stamenkovski.

Ona je dodala da postoje događaji koji određuju sudbinu čitavog naroda i da je stradanje Save Petkovića oblikovalo istorijski put Srbije tokom decenija nakon 1862. godine. Prema njenim rečima, Čukur česma nije samo memorijal, već i mesto sećanja na izbor slobode.

Ulaganje u očuvanje istorijskog nasleđa

Iz Ministarstva je poručeno da se i dalje ulaže u očuvanje istorijskog nasleđa Srbije. „Opredeljujući 991.800 dinara za obnovu Čukur česme, pokazali smo brigu o našim ratnim memorijalima, ali i brigu prema sećanju i kulturi pamćenja jednog naroda. Ovo je početak dalje saradnje sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda na obnovi i očuvanju drugih spomen-obeležja u našoj prestonici“, istakla je ministarka.

Ona je navela da su u razgovoru sa arhitektom i nadzornim licima razmatrali načine kako da Čukur česma postane još pristupačnija građanima. Ministarka je izrazila uverenje da će buduće generacije koje dolaze na ovo mesto shvatiti značaj očuvanja istorijskog sećanja i vrednosti slobode.

Saradnja sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture

Obnova Čukur česme sprovodi se u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda. Ministarstvo je najavilo da će i u narednom periodu nastaviti da podržava radove na očuvanju istorijskih spomenika koji svedoče o oslobađanju i borbama srpskog naroda.

Na kraju, iz Ministarstva su podvukli da je ulaganje u Čukur česmu ulaganje u kulturu pamćenja i identitet nacije. Očekuje se da će završeni radovi omogućiti građanima da bolje upoznaju značaj ovog mesta i doprineti očuvanju istorijskog nasleđa Beograda.