Više od 100 vatrogasaca i helikopteri angažovani su u borbi sa vatrom, dok vetar otežava kontrolu požara.

Požar u Deliblatskoj peščari zahvatio je približno 1.500 hektara šume i niskog rastinja, a prema saopštenju nadležnih, vetar otežava gašenje i održava požar aktivnim. Naselje Šumarak uspešno je odbranjeno, pa vatra nije zahvatila ni jedno domaćinstvo niti stambeni objekat, što je potvrdio zamenik predsednika opštine Kovin Ratko Mosurović.

Na terenu je proglašena vanredna situacija. Pre svega, snažan vetar koji stalno menja pravac predstavlja najveći izazov za vatrogasce i spasioce. Takođe, vetar ubrzava širenje plamena, zbog čega su sve snage usmerene na obezbeđivanje rizičnih tačaka.

Požar u Deliblatskoj peščari: akcija spasavanja traje danima

U borbi protiv požara angažovano je više od 100 vatrogasaca-spasilaca iz Kovina, Pančeva, Vršca i Bele Crkve, uz pojačanja iz Beograda, Zrenjanina, Smedereva i Novog Sada. Helikopteri Ministarstva unutrašnjih poslova iz vazduha neprekidno natapaju najkritičnije tačke, cikličnim dopremanjem i izbacivanjem vode. Pored toga, teška mehanizacija „Vojvodinašuma“ postavlja zaštitne pojaseve, kako bi se sprečilo dalje širenje vatre prema kućama.

U međuvremenu, dežurstva na obodu požarišta nastavljaju se tokom cele noći. Sve jedinice ostaju na terenu dokle god postoji opasnost od obnavljanja plamena. Iz Ministarstva unutrašnjih poslova i Sektora za vanredne situacije ističu da je situacija pod stalnom kontrolom, ali da vetar i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju.

Vetar kao najveći izazov u gašenju požara

Osim toga, snažan vetar konstantno menja pravac, dodatno otežavajući napore spasilačkih ekipa. Na taj način, svaki pokušaj lokalizacije požara može biti ugrožen iznenadnim promenama. Zbog toga, prema saopštenju, sva raspoloživa tehnika i ljudstvo usmereni su na kritične tačke, kako bi se zaštitili i ljudi i imovina.

Ipak, činjenica da je naselje Šumarak odbranjeno daje nadu da će, uz koordinisane napore i povoljnije vremenske uslove, požar u Deliblatskoj peščari uskoro biti stavljen pod kontrolu. Sve informacije o daljem toku akcije biće blagovremeno saopštene javnosti.

Putnička vozila na Batrovcima čekaju na izlaz oko tri sata, dok su na Horgošu 2 zadržavanja kraća.

Gužva na graničnom prelazu Batrovci izazvala je višesatna čekanja za putnička vozila. Prema poslednjim informacijama Uprave granične policije od 5.15 časova, zadržavanja na izlazu iz Srbije na ovom prelazu traju oko tri sata. Ova situacija zahteva dodatno strpljenje od putnika koji su se odlučili za prelazak preko Hrvatske.

Na drugom značajnom graničnom prelazu, Horgoš 2, takođe su prisutna zadržavanja, ali su ona kraća. Putnička vozila na ovom prelazu čekaju oko sat i po na izlazak iz zemlje. S druge strane, na svim ostalim graničnim prelazima trenutno nema dužih zadržavanja za bilo koju kategoriju vozila.

Aktuelno stanje i preporuke za putnike

Prema saopštenju Auto-moto saveza Srbije (AMSS), situacija na naplatnim stanicama na auto-putevima je stabilna i nema zadržavanja. Ovo je važno za vozače koji putuju kroz Srbiju, jer znači da se saobraćaj na auto-putevima odvija nesmetano. Ipak, preporučuje se da svi koji planiraju putovanje u pravcu Batrovci ili Horgoš 2 budu spremni na moguće duže čekanje.

Pored toga, putnicima se savetuje da redovno prate najnovije informacije o stanju na granici, kako bi mogli da planiraju svoje putovanje i izbegnu nepotrebno dugo čekanje. Ukoliko je moguće, treba razmotriti i alternativne granične prelaze, gde zadržavanja trenutno nema.

Gužva na graničnom prelazu Batrovci: kada očekivati poboljšanje?

Iako se očekuje da se tokom dana situacija na graničnom prelazu Batrovci menja u zavisnosti od intenziteta saobraćaja, trenutno ne postoji zvanična informacija o tome kada će čekanja biti kraća. Uprava granične policije i AMSS nastavljaju da prate stanje i redovno informišu javnost o svim promenama.

Za sada, vozačima i putnicima koji koriste granični prelaz Batrovci savetuje se dodatna pažnja i strpljenje tokom prelaska granice. Takođe, korisno je unapred proveriti stanje na graničnim prelazima putem zvaničnih sajtova, kako bi se izbegli nepotrebni zastoji i neprijatnosti tokom putovanja.

Sezonske prognoze najavljuju topliju i vlažniju zimu u Evropi, uz ređe hladne talase i više uticaja Atlantika.

Najnovije sezonske prognoze pokazuju da bi zima u Srbiji ove godine mogla biti znatno drugačija od prosečne. Prema modelima, snažan El Ninjo i pozitivni dipol Indijskog okeana mogu uticati na atmosferska kretanja širom severne hemisfere. Ovi klimatski fenomeni, iako se razvijaju hiljadama kilometara dalje od Evrope, imaju potencijal da izmene položaj mlaznih struja i putanje ciklona, što direktno utiče na vreme kod nas.

Kako El Ninjo utiče na zimu u Srbiji?

El Ninjo je poznat po tome što menja globalne vremenske prilike, a njegov uticaj se oseća i u Evropi. Prema sezonskim modelima, ove zime bi južna Evropa, uključujući i Srbija, mogla da očekuje toplije i vlažnije vreme. S druge strane, severozapadni i severni delovi kontinenta biće pod snažnijim uticajem atlantskih ciklona, što znači više padavina i vetra. Takav raspored atmosferskih sistema favorizuje dotok blažeg, vlažnijeg vazduha sa Atlantika, pa bi temperature mogle biti iznad dugoročnog proseka.

Osim toga, polja visokog vazdušnog pritiska češće će se nalaziti iznad južne Evrope i Sredozemlja. Zbog toga se očekuje da hladni prodori sa severa budu ređi i kraćeg trajanja. To može značiti stabilniju i prijatniju zimu za veći deo Balkana.

Gde se očekuju najveće promene?

Prema prognozama, najveće količine padavina očekuju se u zapadnim, severozapadnim i severnim delovima Evrope. U tim oblastima cikloni bi mogli biti češći i intenzivniji. U Srbiji bi, prema istim modelima, dominirale temperature iznad višegodišnjeg proseka, dok bi hladni talasi bili manje izraženi.

Važno je napomenuti da ovakve prognoze zavise od mnogih faktora i promena u atmosferi. Međutim, trenutno stanje ukazuje na to da bi zima u Srbiji mogla biti blaža nego što smo navikli poslednjih godina. Ipak, uvek postoji mogućnost kraćih hladnih prodora, ali se ne očekuju dugotrajne niske temperature.

Klimatski modeli i njihova pouzdanost

Sezonske prognoze se zasnivaju na složenim klimatološkim modelima koji analiziraju razne parametre kao što su temperatura mora, kretanje vazduha i globalni atmosferski obrasci. El Ninjo i pozitivni dipol Indijskog okeana trenutno su u fazi razvoja, što dodatno potvrđuje verovatnoću promena u vremenskim uslovima.

U međuvremenu, stručnjaci napominju da se radi o dugoročnim prognozama, te su moguće određene korekcije u zavisnosti od daljeg razvoja globalnih klimatskih fenomena. Iako su modeli sve precizniji, i dalje postoje ograničenja u predviđanju tačnog vremena za pojedinačne regione.

Zbog toga se preporučuje praćenje redovnih ažuriranja prognoza, kako bi građani na vreme bili informisani o potencijalnim promenama tokom zime. Zima u Srbiji ove godine može doneti toplije dane i više padavina, ali i dalje ostaje prostor za iznenađenja u vidu kratkoročnih hladnih talasa.