Ministar prosvete najavio redovan početak nastave i istakao jačanje vaspitne uloge škole

Nova školska godina u Srbiji počinje 1. septembra, a prema rečima ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića, povratak đaka u klupe odvijaće se bez prepreka. Ministar je potvrdio da je Ministarstvo prosvete spremno i da ne postoji nijedan razlog da nastava ne počne regularno i svečano. Oko 62.500 prvaka očekuje svoj prvi školski dan, što predstavlja važan korak u njihovom životu.

Pripreme za povratak đaka u klupe

Stanković je naglasio da su sve škole spremne za povratak đaka u klupe i da će nova školska godina doneti posebnu pažnju kvalitetu obrazovanja i vaspitanja. “Mislim da su sve škole spremne. Ne postoji nijedan razlog, ni društveni, ni politički, ni bilo koji drugi, da školska godina ne počne regularno i svečano”, istakao je ministar.

Prema njegovim rečima, poseban značaj ima prvi dan škole za đake prvake, jer to nije samo početak učenja već i prilika za razvijanje veština, druženje i igru. Ministar je napomenuo da Ministarstvo prosvete u novoj školskoj godini stavlja akcenat na što kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje u osnovnim i srednjim školama, dok se na fakultetima radi na podizanju nivoa kvaliteta nastave i naučnog rada.

Obrazovni ciljevi i razvoj veština

Govoreći o budućnosti sistema obrazovanja, Stanković je istakao značaj savremenih tehnologija i bolje organizacije školskog vremena. Kako je objasnio, cilj je da učenici što veći deo obaveza završavaju u samoj školi, a ne kod kuće. „Naša ideja jeste da u nekom doglednom periodu stvorimo preduslove, i kadrovske, i infrastrukturne, i obrazovne, da čitav đački život u onom smislu u kome se tiče obrazovne aktivnosti bude završen u samoj školi”, rekao je Stanković.

Takođe, predviđeno je kombinovanje nastave sa različitim vannastavnim aktivnostima kao što su sport, muzika, likovno, drama, novinarstvo i rad na računarima. Na taj način, učenici će imati priliku da prepoznaju i razvijaju svoje talente. Ministar je naglasio i važnost razvoja međupredmetnih kompetencija, što znači da će učenici moći jedan fenomen da sagledaju iz ugla više predmeta, razvijajući pritom kritičko mišljenje.

Vaspitna uloga škole i individualni razvoj

Stanković je posebno izdvojio vaspitnu ulogu škole. Prema njegovim rečima, obrazovanje ne sme da se svede samo na usvajanje nastavnog gradiva. Škola mora da reafirmiše svoju vaspitnu ulogu, što se ostvaruje kroz socijalizaciju, aktivnu ulogu nastavnika i rešavanje međusobnih nesuglasica među učenicima. “Svaki čovek je svoj svet. Sigurno je da svakom detetu treba pomoći da što efikasnije, što pre, otkrije taj svoj svet”, naveo je ministar.

Poseban akcenat stavljen je i na prepoznavanje individualnih interesovanja kod dece, kako bi im obrazovni sistem omogućio da se razvijaju u oblastima koje ih zanimaju.

Besplatni udžbenici i podrška učenicima

Ministar je najavio intenziviranje podele besplatnih udžbenika od 1. septembra. Spiskovi učenika su spremni, a paketi udžbenika su uglavnom spakovani. Učenici koji ispunjavaju kriterijume dobiće besplatne udžbenike uz završetak obaveza Ministarstva prema izdavačima. Na taj način, povratak đaka u klupe biće olakšan za mnoge porodice.

Na kraju, Stanković je poručio da Ministarstvo prosvete ostaje posvećeno daljem unapređenju obrazovanja i vaspitanja, uz težnju da škola bude mesto razvoja znanja, veština i vrednosti za sve učenike.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je višestruka upozorenja zbog kombinacije visokih temperatura, olujnog vetra i mogućih požara.

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izdao je upozorenje za predstojeći vikend zbog jakog nevremena u Srbiji i značajnog porasta rizika od požara. Prema najavi, ekstremni toplotni talas, olujni vetar i nagla promena vremena donose potencijalno opasne uslove širom zemlje. Ova kombinacija faktora podigla je meteoalarme na najviši nivo u više regiona.

Upozorenje RHMZ-a posebno se odnosi na jug Banata, Deliblatsku peščaru i druge delove zemlje gde je jak jugoistočni vetar u kombinaciji sa visokim temperaturama i suvim terenom stvorio izuzetno rizične uslove za širenje požara. Građanima se savetuje povećana pažnja, posebno na otvorenim prostorima.

Jako nevreme u Srbiji: meteoalarme na snazi

U subotu se očekuje smena pretežno sunčanog i veoma toplog jutra sa naglim pogoršanjem vremena tokom dana. Već pre podne u Vojvodini, a od sredine dana i u ostalim delovima zemlje, prognozira se promenljivo oblačno i nestabilno vreme. Lokalno će biti kratkotrajne kiše i pljuskova sa grmljavinom, uz mogućnost pojave grada i olujnih udara vetra.

Van oblasti grmljavinskih procesa vetar će biti slab do umeren, dok će u košavskom području jugoistočni vetar biti izuzetno jak, naročito na jugu Banata, gde može dostići olujne udare. Temperature će se kretati od 16 do 23 stepeni, a na jugu Banata i do 25, dok će maksimalne dnevne vrednosti dostići 37 stepeni na jugu i jugoistoku Srbije.

Narandžasti i žuti meteoalarm: šta znače upozorenja

„Narandžasti“ meteoalarm izdat je za zapadnu Srbiju, Šumadiju i jugozapadnu Srbiju zbog grmljavine, a za Banat, Šumadiju, Pomoravlje, jugoistočnu i jugozapadnu Srbiju zbog visokih temperatura. Ovaj nivo alarma označava opasno vreme koje može uzrokovati materijalnu štetu i biti pretnja ljudima i životinjama. „Žuti“ meteoalarm važi za Bačku, Srem, Beograd i istočnu Srbiju zbog grmljavine i visokih temperatura, kao i za Banat i Pomoravlje zbog jakog vetra. Ovaj nivo upozorava na potencijalno opasno vreme i potrebu za oprezom.

RHMZ upozorava da će se zbog jakog nevremena u Srbiji alarmi uključivati i sat do dva unapred kako bi građani mogli pravovremeno da reaguju, naročito u područjima kao što je Deliblatska peščara, gde već mesec dana traju požari. „Upozorenje se prvenstveno odnosi na područje Deliblatske peščare, gde se očekuje najnepovolјnija kombinacija visoke temperature, suvog gorivog materijala i jakog jugoistočnog vetra“, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Ekstremni vremenski uslovi i početak sedmice

Početak sledeće sedmice doneće nastavak pretežno sunčanog i veoma toplog vremena. Lokalno, u brdsko-planinskim predelima, moguće su retke kratkotrajne kiše u popodnevnim satima. Vetar će biti slab do umeren, dok će u donjem Podunavlju povremeno jačati. Minimalne temperature biće između 16 i 23 stepeni, a maksimalne od 33 do 37 stepeni.

Slobodan Sovilj, meteorolog RHMZ, posebno naglašava opasnost od požara pod ovakvim uslovima: „Pogotovo na jugu Banata, imamo jak jugoistočni vetar, najjači u poslednjih mesec dana. S obzirom na požarne rizike, to dodatno usložnjava situaciju“.

Zbog toga je preporuka svim građanima da prate najnovija saopštenja i poštuju upozorenja RHMZ-a, kako bi izbegli rizike koje donosi ovo nevreme u Srbiji.

Sveti Roman Đuniški se obeležava danas, a hiljade vernika poseti manastir kod Đunisa, prateći običaj molitve.

Danas se u pravoslavnim crkvama obeležava praznik posvećen Svetom Romanu Đuniškom, a posebno svečano je u manastiru Sveti Roman na desnoj obali Južne Morave kod sela Đunis. Prema pravoslavnom kalendaru, ovaj praznik se slavi 29. avgusta, kada vernici izgovaraju molitvu Svetom Romanu, sledeći stari običaj koji se prenosi generacijama.

Praznik Svetog Romana Đuniškog okuplja vernike iz raznih krajeva, a centralno mesto proslave je manastir, jedan od najstarijih u Srbiji. Hiljade ljudi, zdravih i bolesnih, starih i mladih, dolazi na ovaj dan da se poklone moštima svetitelja i izgovori molitva, nadajući se pomoći i isceljenju.

Posebna molitva Svetom Romanu Đuniškom

Na praznik Svetog Romana Đuniškog, vernici posebno poštuju običaj molitve. Molitva koju je zapisao vladika Nikolaj Velimirović glasi: „Tebi, ugodniče Boga živoga, Romane čudotvorče, koji si ispunio zakon Boga i spasa našega Isusa Hrista i dobio od NJega život večni; klanjamo se s ljubavlju i blagodarimo Ti sa smirenjem, za premnoga Tvoja čudesna dela, kojima si pomogao nemoćnim ljudima, i proslavio ime Gospoda i spasa svoga. Amin.“

Hiljade vernika izgovaraju ovu molitvu 29. avgusta, verujući u isceliteljske moći svetitelja. Osim toga, ovaj običaj je prilika da se porodice okupe i zajednički obeleže praznik, povezujući se kroz zajedničku molitvu i tradiciju.

Manastir Sveti Roman i značaj praznika

Prema sačuvanim zapisima, manastir Sveti Roman potiče iz desetog veka, a prvi pisani tragovi datiraju s početka jedanaestog veka. Nalazi se u Eparhiji niškoj, nedaleko od sela Đunis, u podnožju Mojsinjskih planina. Manastir je vezan za Svetog Romana, učenika Svetih Ćirila i Metodija, i smatra se da je bio među najvažnijim duhovnim centrima regiona.

Prema nekim predanjima, ovo mesto je nekada bilo okruženo sa dvadesetak bogomolja, a za manastir Sveti Roman neki smatraju da je star preko hiljadu godina i da je nastao pre doba Nemanjića.

Običaji i verovanja na praznik Svetog Romana Đuniškog

Na praznik Svetog Romana Đuniškog, mnogi vernici dolaze u manastir sa iskrom nade da će im molitva pomoći u isceljenju ili rešavanju životnih poteškoća. Smatra se da je Sveti Roman bio „zemaljski anđeo i nebeski čovek“, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović. Zbog toga, vernici pristupaju molitvi sa dubokim poštovanjem i verom.

Manastir Sveti Roman spada u grupu mojsinjskih crkava i nalazi se među ruševinama starih crkvišta na Mojsinjskoj Gori. Prema istorijskim izvorima, manastir se pominje u povelji vizantijskog cara Vasilija II iz 1019. ili 1020. godine. Tokom vekova, manastir je obnavljan, a danas je mesto okupljanja tokom praznika, kada vernici slede običaj molitve i traže blagoslov.

Zahvaljujući dugoj tradiciji i značaju za pravoslavne vernike, praznik Svetog Romana Đuniškog ostaje važan datum u crkvenom kalendaru i prilika za zajedništvo kroz molitvu i poštovanje običaja.