Ramska tvrđava i Fetislam zasijale novim sjajem, dok Đerdapska klisura i bogatija ponuda privlače sve više posetilaca.

Obnovljene tvrđave i prirodne lepote na istoku Srbije poslednjih godina privlače sve više turista, a ovaj deo zemlje dobija novo mesto na turističkoj mapi. Nekada zapuštene lokacije, obrasle rastinjem, danas su prepoznate kao pravi turistički biseri zahvaljujući ulaganju i pažljivoj obnovi. Prema saopštenju, istorijske tvrđave i prirodni dragulji postali su razlog zbog kog posetioci žele da istraže istočnu Srbiju.

Zahvaljujući značajnim ulaganjima, nekada zapuštena utvrđenja danas nisu samo spomenici prošlosti, već i mesta okupljanja i razvoja lokalnog turizma. Posetioci imaju priliku da otkriju kulturno nasleđe Srbije, uživaju u impresivnoj arhitekturi i upoznaju krajeve koji su dugo bili izvan glavnih turističkih ruta. Takođe, razvoj infrastrukture i bogatija ponuda omogućili su da se sve veći broj ljudi odluči da istraži ovaj deo zemlje.

Ramska tvrđava: povratak starog sjaja i novih mogućnosti

Obnovljene tvrđave i prirodne lepote posebno su došle do izražaja kroz primer Ramske tvrđave. Ova tvrđava, podignuta 1483. godine, dugo je bila zapuštena, ali je tokom dvogodišnje obnove rekonstruisano pet kula i bedema, uređene su pristupne staze i prostor oko utvrđenja. Ramska tvrđava ponovo je otvorena za posetioce 2019. godine.

Kako navode posetioci, doživljaj je poseban jer pruža priliku da se upozna deo istorije koji mnogi nisu poznavali. “Predivan je doživljaj. Fantastično je, sve je veoma lepo obnovljeno i rekonstruisano i ostavlja snažan utisak”, izjavila je jedna od posetiteljki.

Fetislam u Kladovu: istorija i nova energija za lokalnu zajednicu

Nizvodno, u Kladovu, obnovljena je tvrđava Fetislam, značajan spomenik iz 1524. godine. Nakon tri godine obnove, 2023. godine bedemi, kapije i lagumi ponovo su zasijali punim sjajem, a izgrađen je i savremeni centar za posetioce. Time je tvrđava postala važan deo turističke ponude Kladova i istočne Srbije.

Stanovnici i zaposleni ističu da obnova ima poseban značaj za lokalno stanovništvo i otvara nove mogućnosti. “Svi ovo posmatramo kao fenomenalnu šansu. Veoma smo zadovoljni i srećni što je sve obnovljeno i što možemo da radimo u svojoj struci”, rekla je Gabrijela koja je odrasla uz zidine tvrđave.

Đerdapska klisura: prirodno bogatstvo u službi turizma

Jedan od najlepših prirodnih dragulja istoka Srbije jeste Đerdapska klisura. Na skoro 100 kilometara, Dunav se probija između visokih litica, stvarajući impresivne pejzaže zbog kojih sve više turista dolazi u ovaj kraj. U poslednjih nekoliko godina uređene su pešačke staze, vidikovci i odmorišta u okviru Nacionalnog parka Đerdap, što čini boravak posetilaca bogatijim i prijatnijim.

Osim toga, veće interesovanje turista podstaklo je razvoj privatnog smeštaja i novih delatnosti lokalnog stanovništva. “Ambijent je toliko drugačiji da mi se čini da zaboravljam kako je ranije izgledalo. Vredelo je uložiti sredstva i proći kroz proces rekonstrukcije. Sve je sada drugačije”, izjavio je jedan od sagovornika.

Obnovljene tvrđave i prirodne lepote kao ključ razvoja

Obnovljene tvrđave i prirodne lepote nisu samo čuvari prošlosti već i temelj novih turističkih potencijala. Organizuju se manifestacije, festivali i kulturni događaji koji dodatno obogaćuju ponudu istočne Srbije. Lokalno stanovništvo primećuje da se kapaciteti za smeštaj brzo popunjavaju i da interesovanje za ovaj kraj raste iz godine u godinu. Na taj način, istorijski spomenici i prirodne lepote postaju pokretač razvoja, prepoznatljivi i na domaćoj i na međunarodnoj turističkoj sceni.

Putovanje od Beograda do Budimpešte trajaće oko tri sata, a nova železnička linija najavljena je za narednu godinu.

Brza pruga Beograd–Budimpešta uskoro bi mogla značajno da promeni način putovanja između Srbije i Mađarske. Zahvaljujući ovom projektu, građani Srbije dobiće mogućnost da od Beograda do Budimpešte stignu za oko tri sata, dok će put do Beča trajati nešto više od sedam sati. Prema saopštenju, otvaranje deonice koja povezuje Zemun polje, Aerodrom “Nikola Tesla” i Nacionalni stadion, u dužini od 18 kilometara, planirano je za mart ili april naredne godine. Ovo će prvi put omogućiti da centar Beograda i aerodrom budu povezani železnicom, a putovanje između ove dve tačke trajaće svega 20 minuta.

Brza pruga Beograd–Budimpešta kao novo rešenje za putnike

Osim toga, najavljeno je da će između Beograda i Budimpešte saobraćati osam pari putničkih vozova, od kojih će dva para nastaviti do Beča. Planirana su i dva direktna polaska za Budimpeštu, u ranim jutarnjim i večernjim satima, dok će ostali vozovi imati usputne stanice. Građani sa nestrpljenjem očekuju uspostavljanje međunarodnog železničkog saobraćaja. Ističu da će nova linija olakšati putovanja, bilo da je reč o turističkim posetama, poslovnim obavezama ili odlascima u posetu porodici.

Jedna od građanki izjavila je: “Naravno da jedva čekam, zato što je to olakšica i za nas starije i za mlade, da posete Budimpeštu. Ja Budimpeštu jako volim. To će nam biti olakšanje, kako zbog cene, tako i zbog vremena putovanja, jer ćemo brzo stizati do Budimpešte, a odatle i do Beča.”

Prednosti železničkog saobraćaja i iskustva putnika

Putnici koji već koriste brzu prugu u Srbiji ističu da im železnički saobraćaj štedi vreme i novac, naročito u poređenju sa putovanjem automobilom. “Kolima je nekako previše naporno. Ovako sedneš u voz, stigneš, lepo obaviš šta imaš i brzo se vratiš. To je idealno”, rekao je jedan od putnika. Građani očekuju da će nova međunarodna linija dodatno olakšati putovanja, posebno onima koji žele da posete Budimpeštu i vrate se istog dana.

Još jedna sagovornica dodala je: “Prelepo je što ćemo moći jednostavno i brzo da odemo do Mađarske, koja je članica Evropske unije, a zatim i da se vratimo. Jedva čekam da krenem vozom do Budimpešte.”

Infrastrukturni razvoj i budući planovi

Deonica brze pruge od Beograda do Stare Pazove koristi se od 2022. godine, dok je trasa do Subotice otvorena za saobraćaj u oktobru 2025. godine. Putnici navode da im je putovanje do Novog Sada i Subotice postalo znatno jednostavnije i prijatnije otkad je brza železnica u funkciji. “Od kada je otvorena brza železnica, automobil koristim mnogo manje. Putovanje je komfornije, lagodnije i brže, a često je i jeftinije nego kada se ide kolima”, istakao je jedan od putnika.

Za mnoge građane, voz je svakodnevni izbor za odlazak na posao, posete porodici i kraća putovanja. Neki već planiraju da brzom železnicom odvedu unuke u Budimpeštu, dok drugi očekuju da će im nova linija omogućiti da lakše organizuju jednodnevne izlete.

Osim povezivanja sa centralnom i zapadnom Evropom, Srbija nastavlja razvoj železničke infrastrukture. Planira se izgradnja brze pruge prema Nišu, kao i dalje povezivanje železničke mreže sa Severnom Makedonijom i Grčkom. Prema najavama iz Mađarske, ispitivanje sistema na njihovoj strani je završeno, pa bi unutrašnji saobraćaj mogao da počne u drugoj polovini oktobra, a međunarodni saobraćaj od sredine decembra.

Na taj način, putovanje između Beograda, Budimpešte i Beča uskoro bi moglo da postane jednostavnije, brže i pristupačnije za građane obe zemlje.

Od avgusta su građani Srbije počeli da plaćaju znatno manje za 18 lekova sa recepta, uz uštede i do nekoliko hiljada dinara.

Građani Srbije koji svakog meseca izdvajaju novac za terapiju od avgusta imaju značajne olakšice, jer su pojedini lekovi koji se izdaju na recept znatno pojeftinili. Spisak lekova koji su pojeftinili u Srbiji uključuje ukupno 18 medikamenata, a prema zvaničnim podacima, uštede po pakovanju mogu dostići i nekoliko hiljada dinara.

Država je preuzela veći deo troškova za lekove koji se koriste za sprečavanje krvnih ugrušaka i lečenje srčane slabosti. Ove promene posebno su važne za hronične bolesnike i starije građane kojima je potrebna dugotrajna terapija. Pored toga, planirana su dodatna ulaganja u zdravstveni sistem, nabavku savremene dijagnostičke opreme i završetak zdravstvenih objekata širom zemlje.

Koje lekove obuhvata spisak lekova koji su pojeftinili u Srbiji

Od avgusta je stupila na snagu trajna mera pojeftinjenja, kojom država pokriva do 70 odsto cene za određene lekove. Promene se odnose na 16 antikoagulanasa za sprečavanje krvnih ugrušaka i dva leka za lečenje srčane slabosti. Za antikoagulanse država pokriva 70% cene, dok pacijenti plaćaju preostalih 30%. Prema podacima, umesto dosadašnjih 1.700 do 6.000 dinara, doplata sada iznosi između 600 i 1.100 dinara po pakovanju.

Za dva leka za srčanu slabost država pokriva polovinu cene. Pacijenti su ranije plaćali od 2.500 do 4.500 dinara, dok se nova doplata kreće od oko 1.700 do 2.200 dinara. Ove mere omogućavaju da pacijenti lakše priušte redovnu terapiju, što može pozitivno uticati na njihovo zdravlje i kućni budžet.

Detaljan spisak lekova i njihove nove cene

Za lečenje hronične srčane slabosti, država pokriva 50 odsto cene, a pacijenti 50 odsto:
FORXIGA (dapagliflozin) – pacijent plaća 2.228 dinara
JARDIANCE (empagliflozin) – pacijent plaća 2.228 dinara

Za lekove protiv zgrušavanja krvi, odnosno antikoagulanse, država preuzima 70 odsto cene, dok pacijent plaća 30 odsto:
– BEREVIN (dabigatraneteksilat): 782,50–840,10 dinara
– DAXANLO (dabigatraneteksilat): 782,50–840,10 dinara
– ELIQUIS (apiksaban): 183,70–1.102 dinara
– ENGAP (rivaroksaban): 592,10 dinara
– PRADAXA (dabigatraneteksilat): 391,30–840,10 dinara
– RISAGAL (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RIVAROKSABAN SK (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RIVAROX (rivaroksaban): 263,50–592,10 dinara
– ROTEAS (edoksaban): 1.108,80 dinara
– ROXELANA (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RUFIXALO (rivaroksaban): 592,10 dinara
– RUNAPLAX (rivaroksaban): 592,10 dinara
– TROMBOCEN (rivaroksaban): 634,40 dinara
– XANIRVA (rivaroksaban): 263,50–592,10 dinara
– XARELTO (rivaroksaban): 592,10 dinara
– XERDOXO (rivaroksaban): 592,10 dinara

Iznosi su izraženi u dinarima.

Koliko država izdvaja za spisak lekova koji su pojeftinili u Srbiji

Za ovu meru je iz republičkog budžeta izdvojeno 3,7 milijardi dinara. Najveću korist imaju pacijenti sa hroničnim bolestima kojima su ovi lekovi neophodni na mesečnom nivou. Osim toga, planira se nabavka savremene medicinske opreme i završetak izgradnje i rekonstrukcije bolnica i domova zdravlja širom zemlje. U planu su i besplatni prenatalni testovi za trudnice.

Na kraju, niže doplate za lekove doprinele su tome da građani ne odlažu kupovinu propisanih medikamenata zbog cene. Na taj način, država nastoji da unapredi dostupnost terapije i olakša svakodnevicu pacijenata u Srbiji.