Indeks poslovnog raspoloženja u hemijskom sektoru porastao sa minus 26,3 na minus 2,4 poena, uz poboljšana očekivanja kompanija

Indeks koji meri poslovno raspoloženje u nemačkoj hemijskoj industriji zabeležio je značajan rast u avgustu, navodi Ifo Institut iz Minhena. U izveštaju objavljenom za avgust, indeks je porastao sa minus 26,3 poena u julu na minus 2,4 poena, što ukazuje na poboljšanje klime u sektoru. Ovaj rezultat signalizira kraj perioda slabosti koji je trajao više meseci, a raste optimizam kod nemačkih hemijskih kompanija. Prvi put posle četiri godine kompanije su pozitivno ocenile trenutnu poslovnu situaciju. Indeks koji meri trenutne uslove skočio je sa minus 14,6 na plus 11,6 poena, prema podacima Ifo instituta. Pored toga, očekivanja za naredni period su poboljšana, sa minus 37,2 poena u julu na minus 15,5 poena u avgustu. Takođe, ovi trendovi prate blagi oporavak šire nemačke privrede.

Indeks poslovnog raspoloženja pokazuje preokret

Prema izveštaju Ifo instituta, rast indeksa na minus 2,4 poena predstavlja najviši nivo optimizma u nemačkoj hemijskoj industriji u poslednjih godinu dana. Ovaj preokret dolazi nakon dužeg perioda negativnog sentimenta i slabijih rezultata. Kompanije su, prvi put od 2022. godine, pozitivno ocenile svoju trenutnu poslovnu situaciju. Uporedo sa tim, indeks koji meri očekivanja za budućnost ostaje u negativnoj zoni, ali je značajno poboljšan u odnosu na prethodne mesece.

Nemački bruto domaći proizvod (BDP) u drugom tromesečju porastao je za 0,3% u odnosu na prethodni kvartal, što je za 0,1 procentni poen više od ranije procene. Ovaj podatak podržava stav da nemačka ekonomija pokazuje prve znake oporavka, posebno u industrijskom sektoru, uključujući hemijsku industriju.

Oporavak nakon višegodišnje recesije

U odvojenim izveštajima Ifo instituta, navodi se da je optimizam među nemačkim kompanijama dostigao najviši nivo u poslednjih dvanaest meseci. Industrija, s druge strane, očekuje snažan oporavak izvoza, naročito prema Evropskoj uniji. Ovi pokazatelji ukazuju na mogući izlazak iz perioda produžene recesije. Prema rečima Fridriha Merca, kancelara Nemačke, „tri godine recesije su iza nas, sada ponovo rastemo“. On je istakao da će Nemačka do kraja godine napraviti dodatni napredak i izaći iz dugotrajne faze ekonomske slabosti.

Poboljšana očekivanja i rast poslovnog raspoloženja u hemijskoj industriji predstavljaju pozitivan signal za zaposlene i investitore. U međuvremenu, prema izveštajima, industrija i dalje prati šire makroekonomske tokove i promene u tražnji na tržištima Evropske unije. Ove promene mogu imati dugoročan uticaj na strategiju kompanija i na ukupnu konkurentnost sektora.

Nova vlast trošila manje od prethodnika, ali tender za vatromet od 10 miliona evra izazvao sumnje u transparentnost

Nova mađarska vlada potrošila je 4 milijarde forinti (10 miliona evra) na proslavu Dana državnosti. Iako je ovaj iznos znatno niži od 17,5 milijardi forinti (48 miliona evra) koliko je prethodna administracija Fidesa planirala, tender za organizaciju vatrometa izazvao je sumnje u transparentnost i regularnost, prema podacima istraživača korupcije Akoša Hadhazija.

Hadhazi je javno upozorio na moguće nepravilnosti u postupku izbora nabavljača za proslavu. On je objavio snimke ekrana interne prepiske, iz koje se vidi da je kompanija Hardrock Kft., koja je dobila ugovor, bila u kontaktu sa Fidesu bliskom Lounge Group još pre zvaničnog raskida prethodnog ugovora. U komunikaciji je posredovao Mikloš Zelčenji, bivši direktor za događaje u sada vladajućoj Tisi, na zahtev vladinog komesara Marka Radnaija.

Sporni tender i reakcije u vezi sa 4 milijarde forinti

Iako je Radnai naveden kao primalac prepiske, on tvrdi da nije pročitao te mejlove i da je za njihov sadržaj saznao iz medija. Hadhazi je odbacio ovo objašnjenje i najavio podnošenje krivične prijave. S druge strane, nova vlada pokušava da se predstavi kao transparentnija u poređenju sa prethodnicima iz Fidesa, ali ovaj slučaj je otvorio pitanje da li se zaista razlikuje u pristupu državnim poslovima.

Pored toga, istraživački timovi G7, Telex i partneri iz Euractiva ističu da je postupak izbora nabavljača možda bio tek formalnost. Kao rezultat, javnost i analitičari postavljaju pitanje koliko je proces bio zaista konkurentan i bez političkog uticaja.

Kontekst: Nasleđeni poslovi i povraćaj 300 milijardi forinti

Uporedo sa tim, Péter Magyar iz nove vlade objavio je da država odustaje od kupovine velikog poslovnog kompleksa u Zuglou. Zbog toga je zatražen povraćaj 300 milijardi forinti (760 miliona evra) koje su već plaćene tokom prethodne administracije. Kompanija Bayer Construct, povezana sa tim projektom, 26. avgusta zatražila je zaštitu od poverilaca jer je povlačenje države izazvalo ozbiljne finansijske probleme.

Međutim, dok nova vlast najavljuje odlučniju borbu protiv sumnjivih poslova iz Orbanove ere, sama se suočava sa pitanjima o transparentnosti. Slučaj tendera za vatromet pokazuje da su izazovi u vezi sa javnim trošenjem i dalje prisutni. Javnost očekuje da se ispitaju sve okolnosti, kako bi se dokazala stvarna promena u pristupu državnim finansijama.

Zbog toga ostaje da se vidi da li će nova vlast uspeti da ispuni obećanja o većoj transparentnosti i povrati poverenje građana i privrede u državne institucije.

Završene provere signalnih sistema na mađarskoj deonici, trajanje vožnje direktne linije procenjuje se na 3 sata i 11 minuta

Srpski voz Soko uspešno je završio testove na mađarskoj deonici brze pruge Beograd–Budimpešta. Provere su obuhvatile signalne i sigurnosne sisteme ETCS nivoa 2, što je ključni korak za uspostavljanje putničkog saobraćaja između dve prestonice, izjavila je ministarka saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević u Skupštini Srbije. Ključna fraza „testovi na mađarskoj brzoj pruzi“ istaknuta je u ovom procesu jer označava završetak značajne faze projekta.

Detalji testiranja i planovi za putnički saobraćaj

Testiranja na mađarskoj strani pruge završena su 24. avgusta. Provere su trajale tri dana – 26, 27. i 28. avgusta – tokom kojih je Soko obavio sve neophodne tehničke zadatke. Prema dogovoru ministara saobraćaja Srbije i Mađarske, nakon testova predstoje simulacije vožnje između Beograda i Budimpešte. Ove simulacije omogućavaju precizno određivanje voznog reda i trajanja granične i carinske kontrole za voz kapaciteta oko 250 putnika.

Broj vozova, stanice i trajanje vožnje

Za sada je planirano osam pari vozova dnevno na ovoj liniji, od čega dva direktna i šest sa stajanjima. Na srpskoj strani voz će se zaustavljati u stanicama Centar-Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica, dok su u Mađarskoj predviđene dve stanice pored Budimpešte. Procene stručnjaka sa obe strane ukazuju da će direktni vozovi preći relaciju između Beograda i Budimpešte za tri sata i 11 minuta do tri sata i 23 minuta. Ako voz staje na svim stanicama (Intersiti), putovanje će trajati 15 do 20 minuta duže.

Carinske i granične procedure, najava povećanja polazaka

Ministarka Sofronijević navela je da je na stanici Prokop u Beogradu već uspostavljena carinska i granična kontrola za direktne vozove. Za ostale linije razmatra se da kontrola počne u Subotici i traje do Kelebije, ili da se sprovede samo u Kelebiji, što bi dodatno optimizovalo vreme putovanja. U međuvremenu, srpska i mađarska železnička preduzeća pregovaraju o povećanju broja dnevnih polazaka na relaciji Subotica–Segedin sa šest na deset, što bi moglo biti ostvareno do 14. decembra, kada počinje zimski red vožnje. Ovaj napredak na projektu brze pruge doprinosi jačanju ekonomske i saobraćajne povezanosti Srbije i Mađarske, kao i širem regionu.