Najveći deo sredstava za projektno sufinansiranje medija 2026. godine otišao provladinim medijima, dok su profesionalna udruženja ostala bez podrške

Projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji tokom 2026. godine dodeljeno je u ukupnom iznosu od 1,933 milijarde dinara. Ovaj podatak istaknut je na predstavljanju analize procesa projektnog sufinansiranja, koju je organizovala Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u Press centru UNS. Prema navodima iz analize, sistem projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji ove godine je, prema oceni udruženja, doživeo potpuni fijasko.

Raspodela sredstava i problemi u procesu

Prema rečima Kristine Kovač Nastić iz Udruženja novinara Srbije (UNS), 2026. godina predstavlja najdrastičniji primer obesmišljavanja projektno sufinansiranje medijskih sadržaja od njegovog uvođenja 2015. godine. Ona je naglasila da je najveći iznos sredstava u većini lokalnih samouprava dodeljen provladinim medijima, dok su mediji sa kritičkim pristupom ostali bez podrške ili su dobili višestruko manji iznos. Takođe, profesionalni mediji kao što su UNS, ANEM, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Lokal pres i Asocijacija medija nisu dobili podršku na konkursima.

Najviše sredstava dodeljeno je medijima kao što su Zona plus Niš, Radio-televizija Vranje, Radio-televizija Pančevo, Novosadska televizija, Vranjska plus i Radio-televizija Novi Pazar. S druge strane, Sindikat novinara Srbije i Savet za štampu nisu dobili novac. Konkursni ciklus je sproveden tako da su do 1. marta konkurse raspisali Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i 123 od 168 lokalnih samouprava. Do 24. avgusta, konkurse je raspisalo 144 lokalne samouprave, dok neke nisu ispunile rokove.

Analiza komisija i transparentnost procesa

Kristina Kovač Nastić ukazala je da su problemi u procesu projektno sufinansiranje medijskih sadržaja počinjali od formiranja registra kandidata, sa zakašnjenjem od mesec i po dana. Poseban izazov predstavljao je Jedinstveni informacioni sistem (JIS), koji je ocenjen kao nepretraživ i nefunkcionalan. U JIS-u je, kako je istakla, nemoguće uporediti podatke ili utvrditi tačne datume objave dokumenata. Takođe, navela je da su se datumi raspisivanja konkursa i objave rešenja često antidatirali.

U registru kandidata nalazilo se 38 samostalnih kandidata i 72 predstavnika udruženja, pri čemu je 26 kandidata imalo maksimalnih 100 poena. Većinu najuspešnijih činili su predstavnici novoosnovanih udruženja čija je glavna svrha kandidovanje članova komisija. Problem transparentnosti vidi se i u tome što su isti kandidati često učestvovali u velikom broju komisija: Valentin Mik i Jasmina Mijajlović bili su članovi 20 komisija, a Miloš Lazić iz ComNeta takođe 20.

Preporuke udruženja i dalji koraci

Udruženja su Ministarstvu informisanja i telekomunikacija uputila preporuke za unapređenje procesa, posebno u pogledu rada komisija, njihovog sastava i sprečavanja koncentracije uticaja. Takođe je upućen zahtev za ujednačavanje naknada članovima komisija, koje se trenutno kreću od 5.000 do 70.000 dinara. U analizi je istaknuto da projektno sufinansiranje, umesto da ostvaruje javni interes, sve više postaje mehanizam za preraspodelu javnih sredstava unapred poznatim grupama medija.

Ovakve okolnosti utiču na medijski sektor u Srbiji, smanjujući podršku za profesionalno i nezavisno novinarstvo. Time se dodatno otežava ostvarivanje javnog interesa kroz raznovrsne i objektivne medijske sadržaje. U narednom periodu, očekuje se odgovor Ministarstva informisanja i telekomunikacija na dostavljene preporuke, kao i eventualne izmene u zakonodavnom okviru projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Srbiji.

Završene provere signalnih sistema na mađarskoj deonici, trajanje vožnje direktne linije procenjuje se na 3 sata i 11 minuta

Srpski voz Soko uspešno je završio testove na mađarskoj deonici brze pruge Beograd–Budimpešta. Provere su obuhvatile signalne i sigurnosne sisteme ETCS nivoa 2, što je ključni korak za uspostavljanje putničkog saobraćaja između dve prestonice, izjavila je ministarka saobraćaja i infrastrukture Srbije Aleksandra Sofronijević u Skupštini Srbije. Ključna fraza „testovi na mađarskoj brzoj pruzi“ istaknuta je u ovom procesu jer označava završetak značajne faze projekta.

Detalji testiranja i planovi za putnički saobraćaj

Testiranja na mađarskoj strani pruge završena su 24. avgusta. Provere su trajale tri dana – 26, 27. i 28. avgusta – tokom kojih je Soko obavio sve neophodne tehničke zadatke. Prema dogovoru ministara saobraćaja Srbije i Mađarske, nakon testova predstoje simulacije vožnje između Beograda i Budimpešte. Ove simulacije omogućavaju precizno određivanje voznog reda i trajanja granične i carinske kontrole za voz kapaciteta oko 250 putnika.

Broj vozova, stanice i trajanje vožnje

Za sada je planirano osam pari vozova dnevno na ovoj liniji, od čega dva direktna i šest sa stajanjima. Na srpskoj strani voz će se zaustavljati u stanicama Centar-Prokop, Novi Beograd, Novi Sad, Vrbas, Bačka Topola i Subotica, dok su u Mađarskoj predviđene dve stanice pored Budimpešte. Procene stručnjaka sa obe strane ukazuju da će direktni vozovi preći relaciju između Beograda i Budimpešte za tri sata i 11 minuta do tri sata i 23 minuta. Ako voz staje na svim stanicama (Intersiti), putovanje će trajati 15 do 20 minuta duže.

Carinske i granične procedure, najava povećanja polazaka

Ministarka Sofronijević navela je da je na stanici Prokop u Beogradu već uspostavljena carinska i granična kontrola za direktne vozove. Za ostale linije razmatra se da kontrola počne u Subotici i traje do Kelebije, ili da se sprovede samo u Kelebiji, što bi dodatno optimizovalo vreme putovanja. U međuvremenu, srpska i mađarska železnička preduzeća pregovaraju o povećanju broja dnevnih polazaka na relaciji Subotica–Segedin sa šest na deset, što bi moglo biti ostvareno do 14. decembra, kada počinje zimski red vožnje. Ovaj napredak na projektu brze pruge doprinosi jačanju ekonomske i saobraćajne povezanosti Srbije i Mađarske, kao i širem regionu.

Vlada Srbije uvodi nalepnice za električna vozila sa pedalama, uz besplatnu registraciju i tehnički pregled do 1. februara 2027. godine

Vlada Srbije donela je Uredbu koja definiše proceduru za registraciju električnih vozila sa pedalama. Nova pravila odnose se na vozila proizvedena ili uvezena do 27. juna 2026. godine, a za koja još nije utvrđena vrsta. Ključni rok za podnošenje zahteva za utvrđivanje tehničkih karakteristika je 1. februar 2027. godine. Upis u Jedinstveni registar vozila moguć je najkasnije do 1. marta 2027. godine. Ova uredba treba da olakša identifikaciju i registraciju električnih vozila sa pedalama, čime se povećava bezbednost i pravna sigurnost vlasnika.

Koja dokumentacija je potrebna za registraciju električnih vozila sa pedalama

Vlasnici su u obavezi da Agenciji za bezbednost saobraćaja podnesu zahtev za utvrđivanje tehničkih karakteristika. Potrebna dokumentacija uključuje kopiju lične karte ili dokaz o upisu u registar, izjavu o vlasništvu, dokaz o plaćenim troškovima i tehničku dokumentaciju vozila. Dodatno, vlasnici mogu priložiti račun ili garantni list. Kada ovlašćeno pravno lice utvrdi karakteristike vozila, izdaje se nalepnica sa jasno navedenom vrstom vozila (bicikl, moped ili motocikl), snagom elektromotora, konstrukcijskom brzinom i sedmocifrenim serijskim brojem.

Tehnički pregled i upis u registar: sledeći koraci

Postavljanje nalepnice na vozilo obavezno je na vidljivom mestu, uz fotografisanje vozila i mesta nalepnice. Za vozila klasifikovana kao moped ili motocikl, nalepnica zamenjuje proizvođačku tablicu i identifikacionu oznaku. Ako se tehničke karakteristike ne mogu utvrditi, nalepnica neće biti izdata. Nakon dobijanja nalepnice, neophodan je redovan tehnički pregled pre upisa u Jedinstveni registar vozila. Vlasnik tada prilaže uverenje Agencije o tehničkim karakteristikama. Za registraciju su potrebni registracioni list, uverenje i dokaz o plaćenim troškovima. Godina izdavanja nalepnice navodi se kao godina proizvodnje, a u evidenciji se upisuje jedno mesto za sedenje.

Besplatne nalepnice i uverenje za jedno vozilo

Fizička lica koja prvi put podnose zahtev oslobođena su plaćanja troškova za jedno vozilo. To obuhvata izdavanje nalepnice, obrazac i uverenje o tehničkim karakteristikama. Pored toga, cena prvog tehničkog pregleda neće biti viša od najniže cene redovnog godišnjeg tehničkog pregleda mopeda i motocikala. Uputstvo za podnošenje i obradu zahteva, kao i za izdavanje i postavljanje nalepnice, biće objavljeno na sajtu Agencije za bezbednost saobraćaja. Ovakva procedura za registraciju električnih vozila sa pedalama doprinosi boljoj kontroli i sigurnosti na tržištu novih tehnologija u drumskom saobraćaju. Takođe, jasno definisani rokovi i olakšice za vlasnike mogu podstaći veću upotrebu ekoloških prevoznih sredstava.