Connect with us

Svet

Američka vojska izvela vazdušne napade na ostrvo Harg, stratešku tačku iranskog izvoza nafte

Nadležne institucije istražuju posledice vazdušnog napada, dok je ostrvo ključno za iransku ekonomiju

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pink.rs

Nadležne institucije istražuju posledice vazdušnog napada, dok je ostrvo ključno za iransku ekonomiju

Američka vojska izvela je vazdušne udare na ostrvo Harg (Karg) u Persijskom zalivu, potvrdio je američki predsednik Donald Tramp. Napad se dogodio na ključnoj tački iranske naftne industrije, koja se nalazi manje od 30 kilometara od iranske obale. Kako su naveli izvori, između 90 i 95 odsto ukupnog iranskog izvoza sirove nafte prolazi kroz terminale na ovom ostrvu, što mu daje ogroman strateški značaj.

Ostrvo Harg je tokom decenija razvijeno kao centralni terminal za skladištenje i transport nafte iz najvećih iranskih nalazišta, kao što su Ahvaz i Marun. Duboke vode oko ostrva omogućavaju pristajanje najvećih svetskih supertankera, što nije moguće duž većine iranske obale. Većina nafte sa ovog terminala izvozi se prema kineskom tržištu, a prodaja Kini čini značajan deo iranskog državnog budžeta.

Prema procenama stručnjaka, prihodi od izvoza nafte iznose oko 50 milijardi dolara godišnje i predstavljaju ključni izvor finansiranja za Revolucionarnu gardu. Direktor istraživanja na Institutu za međunarodne i strateške odnose, Emanuel Aš, naveo je da bi paralizovanje izvoza preko Karga značajno uticalo na funkcionisanje iranskog režima.

Nadležne institucije trenutno procenjuju štetu i posledice napada na ostrvo, kao i potencijalni uticaj na globalno tržište energenata. Iranske vlasti su, prema dostupnim informacijama, u nedeljama pre napada povećale izvoz nafte do više od tri miliona barela dnevno, u pokušaju da ublaže eventualne posledice mogućih napada.

“Procena štete i daljih posledica je u toku”, saopšteno je iz nadležnih institucija.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Papa Lav XIV uselio se u papski stan u Apostolskoj palati posle renoviranja

Vatikan potvrdio da će novi papa boraviti u rezidenciji koju prethodni papa Franja nije koristio tokom 12 godina

Published

30 minutes ago

on

March 14, 2026

By

Vatikan potvrdio da će novi papa boraviti u rezidenciji koju prethodni papa Franja nije koristio tokom 12 godina

Papa Lav XIV uselio se danas u renovirani papski stan na trećem spratu Apostolske palate, zvanične papske rezidencije koja gleda na Trg Svetog Petra, potvrđeno je iz Vatikana. Stan nije bio korišćen tokom 12-godišnjeg pontifikata pape Franje, koji je izabran da živi u drugoj vatikanskoj rezidenciji.

Nakon izbora prošlog maja, papa Lav XIV je do sada boravio u malom stanu u Palati del Sant Uficio, gde su privatni stanovi za vatikanske zvaničnike. Tokom prethodnih deset meseci, Vatikan je sproveo opsežno renoviranje papskog stana u Apostolskoj palati, uključujući zamenu električnih i vodovodnih instalacija, kako bi prostor bio prikladan za upotrebu.

Kako je saopšteno, sa papom Lavom XIV u novom stanu živeće i njegovi najbliži saradnici. U periodu pred useljenje, oko palate su bila vidljiva radovi i oprema potrebna za obnovu.

Prethodni papa Franja odlučio je da ne koristi zvaničnu papsku rezidenciju, već je tokom svog pontifikata boravio u rezidenciji Santa Marta, hotelu institucionalnog tipa u Vatikanu, želeći da bude okružen drugim ljudima. U Santa Marti inače odsedaju kardinali tokom konklava i sveštenici u poseti Vatikanu.

Odluka pape Franje bila je u skladu sa njegovim ličnim preferencijama i željom za jednostavnijim načinom života, dok povratak pape Lava XIV u tradicionalnu rezidenciju predstavlja povratak praksi prethodnih pontifikata.

Pročitaj još

Svet

Rik Grenel povukao se sa mesta direktora Kenedi centra u Vašingtonu

Upravni odbor centra najavio imenovanje novog direktora, tokom leta počinje dvogodišnje renoviranje

Published

30 minutes ago

on

March 14, 2026

By

Upravni odbor centra najavio imenovanje novog direktora, tokom leta počinje dvogodišnje renoviranje

Rik Grenel, bivši ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Nemačkoj i nekadašnji specijalni izaslanik za Kosovo, povukao se sa funkcije direktora Kenedi centra u Vašingtonu nakon jedne godine na toj poziciji. Njegovu smenu najavio je američki predsednik Donald Tramp, koji je putem društvene mreže saopštio da će Grenela zameniti Met Floka, dosadašnji potpredsednik centra za operacije objekata.

Grenel je tokom mandata nadgledao opsežne promene u radu centra, što je rezultiralo odlaskom umetnika i padom prodaje karata. Kenedi centar za scenske umetnosti sada se priprema za zatvaranje zbog velikog renoviranja koje će, prema planu, trajati dve godine i početi u julu.

„Rik Grenel je uradio odličan posao u koordinaciji različitih elemenata Centra tokom prelaznog perioda i želim da mu se zahvalim na izuzetnom radu koji je obavio“, naveo je predsednik Tramp. Dodao je da je Met Floka, koji se timu centra pridružio u januaru 2024. godine, „pomogao da postignemo ogroman napredak u dovođenju Centra do izvrsnosti“.

Prema zvaničnom saopštenju upravnog odbora, Floka ima višegodišnje iskustvo u upravljanju objektima i izgradnjom, a nakon potvrde njegovog imenovanja nadgledaće masovni projekat renoviranja centra.

Planirano je da renoviranje Kenedi centra počne tokom leta i traje dve godine, tokom kojih će objekat biti zatvoren za javnost.

Pročitaj još

Svet

Američke snage bombardovale iransko ostrvo Harg, pogođena ambasada SAD u Iraku

Nadležne službe istražuju napad na američku ambasadu u Iraku, dok se situacija na Bliskom istoku dodatno pogoršava

Published

2 hours ago

on

March 14, 2026

By

Nadležne službe istražuju napad na američku ambasadu u Iraku, dok se situacija na Bliskom istoku dodatno pogoršava

Na 15. dan sukoba na Bliskom istoku, američke snage izvele su bombardovanje ključnog iranskog ostrva Harg, a istovremeno je došlo do raketnog napada na ambasadu Sjedinjenih Američkih Država u Iraku. Prema policijskim izvorima, napadi se nastavljaju širom regiona, uz više od 2.000 žrtava, a najviše poginulih je u Iranu i Libanu.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da je deo osoblja mađarskog konzulata u Erbilu, na severu Iraka, povučen iz bezbednosnih razloga. “Iranski napadi ugrožavaju praktično ceo region Zaliva, pa smo u dogovoru sa saveznicima odlučili da naši vojnici i deo osoblja konzulata budu vraćeni kući”, naveo je Sijarto.

Prema dostupnim informacijama, iranske snage nastavljaju raketne i dron udare na ciljeve širom Bliskog istoka, dok su američko-izraelski napadi usmereni na strateške tačke u Iranu. Nastavak oružanih akcija doveo je do pogoršanja bezbednosne situacije i povećanja broja civilnih žrtava.

Istraga o napadu na američku ambasadu u Iraku je u toku, a nadležne službe prate razvoj događaja i stanje bezbednosti na terenu. Zvaničnici ističu da je situacija i dalje nestabilna i upozoravaju na mogućnost novih napada u regionu.

“Istraga je u toku”, saopšteno je iz nadležnih službi.

Pročitaj još

U Trendu