Gašenje 2G mreže u Nemačkoj do kraja 2028. godine znači da će telefoni sa tasterima izgubiti funkcionalnost.

Mobilni telefoni sa tasterima, koje najčešće koriste stariji građani i oni koji izbegavaju pametne telefone, postaće neupotrebljivi u Nemačkoj do kraja 2028. godine. Ova promena nastaje zbog najavljenog gašenja 2G mreže, što će direktno uticati na korisnike koji se oslanjaju na ovu tehnologiju za osnovnu komunikaciju. Prema saopštenju, ovakav potez najviše pogađa penzionere i pristalice „digitalnog detoksa“.

2G mreža, poznata i kao GSM, funkcioniše više od trideset godina i bila je temelj mobilnih komunikacija od početka devedesetih. Iako su kasnije uvedene 3G i 4G mreže, 2G se i dalje koristi za pozive, SMS poruke, kao i za uređaje poput terminala za kartično plaćanje, alarmne sisteme i industrijske senzore.

Kraj 2G mreže: posledice za korisnike mobilnih telefona sa tasterima

Mobilni operateri u Nemačkoj već su utvrdili rokove do kada će 2G mreža biti dostupna. Telekom planira da 2G mrežu ugasi krajem juna 2028. godine, Vodafone krajem septembra iste godine, dok će Telefónica (O2) najkasnije u decembru 2028. obustaviti ovu uslugu. Kao rezultat, svi telefoni koji rade isključivo na 2G tehnologiji više neće moći da obavljaju pozive ili šalju poruke.

Osim toga, gašenje 2G mreže imaće uticaj i na druge uređaje koji koriste ovaj standard, uključujući sisteme za hitne slučajeve u vozilima i određene industrijske uređaje. Zbog toga će korisnici morati da pređu na novije modele telefona ili uređaja koji podržavaju novije generacije mreža.

Šta korisnici mogu da očekuju nakon gašenja 2G mreže

Zbog najavljenog gašenja 2G mreže, korisnici mobilnih telefona sa tasterima u Nemačkoj suočiće se sa potrebom da nabave uređaje koji podržavaju 3G, 4G ili novije tehnologije. Međutim, mnogi stariji građani navikli su na jednostavnost korišćenja telefona sa tasterima, pa će ova promena za njih biti posebno značajna. Takođe, terminali za kartično plaćanje i različiti senzori moraće da pređu na modernije mreže, što može zahtevati dodatna ulaganja.

Pored toga, promena tehnologije može dovesti do povećanih troškova za korisnike i kompanije koje koriste uređaje vezane za 2G. Ipak, prema najavama, operateri će korisnicima na vreme dostaviti sve potrebne informacije o zameni uređaja.

Kome je najvažnija informacija o gašenju 2G mreže

Najviše će biti pogođeni penzioneri i korisnici koji izbegavaju pametne telefone, jer su telefoni sa tasterima često najpristupačniji i najjednostavniji za upotrebu. Takođe, osobe koje koriste jednostavne telefone zbog sigurnosti ili navike moraće da se prilagode novim tehnološkim zahtevima. Gašenje 2G mreže označava kraj jedne ere u mobilnim komunikacijama, ali i otvara put za uvođenje savremenijih rešenja.

Evropska komisija objavila je datume pomeranja sata do 2031. godine, a promena u 2026. stiže krajem oktobra.

Evropska komisija je objavila nove datume za pomeranje sata, a zimsko računanje vremena 2026. godine počeće poslednje nedelje oktobra. Raspored pomeranja sata, prema važećim pravilima Evropske unije, ostaje nepromenjen do 2031. godine, što znači da letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje marta, a završava poslednje nedelje oktobra svake godine.

Prema informacijama objavljenim u Službenom glasniku Evropske unije, od 2027. do 2031. pomeranje sata obavljaće se u 1 sat ujutro prema koordinisanom svetskom vremenu (UTC). Takođe, zimsko računanje vremena za 2026. počeće 25. oktobra, dok će letnje u 2027. startovati 28. marta i završiti se 31. oktobra.

Pomeranje sata: aktuelna pravila i predviđanja

Trenutno važeća pravila predviđaju da građani prelaze na zimsko računanje vremena svake godine u isto vreme. Međutim, Evropska unija još nije donela konačnu odluku o eventualnom ukidanju dvostrukog računanja vremena. Polemika o tome traje već godinama, a Evropski parlament je još 2019. usvojio predlog o ukidanju promene sata, ali do izmene propisa još nije došlo.

Na taj način, pomeranje sata ostaje na snazi, osim ukoliko u međuvremenu ne budu doneseni novi propisi na nivou EU. To znači da, iako su objavljeni datumi do 2031. godine, postoji mogućnost promene ako dođe do izmena u zakonodavstvu. Prema saopštenju, svaka promena bi bila najavljena unapred kako bi građani mogli da se prilagode.

Zimsko računanje vremena i svakodnevni život

Pomeranje sata utiče na svakodnevne navike građana. Takođe, svake godine se vodi debata o tome da li ova praksa ima koristi ili izaziva više štete. Iako su razlozi za uvođenje letnjeg i zimskog računanja vremena prvenstveno bili ušteda energije i bolje iskorišćenje dnevnog svetla, mnogi građani i stručnjaci ističu da česta promena sata može negativno uticati na zdravlje i produktivnost.

Ipak, za sada je sigurno da će zimsko računanje vremena 2026. početi 25. oktobra, dok letnje 2027. startuje 28. marta. S obzirom na aktuelna pravila, promene će i dalje biti dvaput godišnje, bar do novih odluka na nivou Evropske unije.

Na praznik Uspenje Presvete Bogorodice važe posebna narodna verovanja o tome šta obavezno treba uraditi, a šta izbegavati.

Sutra se obeležava Velika Gospojina, odnosno Uspenje Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika u Srbiji. Prema narodnoj tradiciji, običaji za Veliku Gospojinu igraju važnu ulogu u životima vernika, a postoje i jasna pravila šta je preporučeno da se uradi, kao i četiri stvari koje se smatraju da donose nesreću.

Gospojinski post završava se u petak, a prema crkvenom kalendaru, na poslednji dan posta dozvoljeno je jesti ribu. Zbog toga se mnogi odlučuju da za praznični obrok pripreme ribu i povrće, što se smatra prikladnim i svečanim izborom. Osim toga, običaji za Veliku Gospojinu nalažu da se posebna pažnja posveti duhovnom i fizičkom spremanju doma pred praznik.

Običaji za Veliku Gospojinu: šta se preporučuje

Narodna verovanja ističu nekoliko važnih koraka koje treba preduzeti pred Veliku Gospojinu. Prvi savet je da se večeras pojača molitva. Ovo vreme je, prema običajima, idealno za unutrašnje čišćenje, oproštaj i uspostavljanje mira u porodici. Takođe, preporučuje se da se kuća očisti i spremi, kako bi dom bio dostojan praznika.

Drugi važan deo običaja za Veliku Gospojinu odnosi se na okupljanje porodice. Praznik je prilika da se članovi porodice okupe na zajedničkoj molitvi i obroku, čime se dodatno jača zajedništvo i međusobno poštovanje. Osim toga, veruje se da je dobro pomagati drugima, pa se mnogi odlučuju na dobrotvorne akcije ili pomažu komšijama i prijateljima.

Četiri stvari koje donose nesreću prema narodnim verovanjima

Običaji za Veliku Gospojinu obuhvataju i jasna upozorenja. Prema narodnom predanju, četiri stvari se smatraju posebno nepovoljnim na ovaj praznik. Prva zabrana odnosi se na teške fizičke poslove — smatra se da nije dobro raditi u polju, u dvorištu ili obavljati naporne kućne poslove. Druga zabrana se tiče upotrebe oštrih predmeta, poput noževa i makaza, jer se veruje da to može doneti nesreću.

Treća stvar koju treba izbegavati jeste svađa ili sukob sa bližnjima. Prema običajima, svaki nemir i netrpeljivost na ovaj dan mogu se preneti na celu godinu. Četvrta zabrana odnosi se na izbegavanje negativnih misli i loših želja drugima — veruje se da se dobro vraća dobrim, a loše lošim.

Uprkos različitim tumačenjima, običaji za Veliku Gospojinu ostaju duboko ukorenjeni u svakodnevici vernika. Na taj način, praznik se obeležava ne samo kroz molitvu i post, već i kroz međuljudsku solidarnost i očuvanje porodičnih vrednosti.