Predlog uključuje povezivanje protivvazdušnih sistema i razmenu podataka radi jače odbrane regiona

Švedska vladajuća Umerena stranka najavila je inicijativu za formiranje zajedničkog protivvazdušnog i protivraketnog štita za nordijske i baltičke zemlje, ukoliko osvoji novi mandat na predstojećim izborima. Ova inicijativa, prema zvaničnoj izjavi, ima za cilj povećanje kolektivne bezbednosti u svetlu pojačanih pretnji iz Moskve. Predlog predviđa integraciju različitih PVO kapaciteta i zajedničko praćenje vazdušnog prostora, kao i razmenu senzorskih podataka u realnom vremenu.

Detalji predloga za zajednički PVO štit

Ministarka spoljnih poslova Marija Malmer Stenergard istakla je da bi novi sistem omogućio povezivanje svih postojećih protivvazdušnih sistema u regionu. Na taj način, države bi zajedno detektovale i neutralisale pretnje kao što su balističke i krstareće rakete, ali i bespilotne letelice. „Moramo povezati naše različite sisteme protivvazdušne odbrane kako bismo omogućili brzu identifikaciju ciljeva i efikasnije se suprotstavili pretnjama. Sveobuhvatna zaštita čitavog regiona zahteva da više slojeva PVO sistema radi zajedno na detekciji i neutralisanju balističkih i krstarećih raketa i dronova – to je od ključnog značaja za našu zajedničku bezbednost“, izjavila je Stenergard na konferenciji sa letonskom koleginicom Baibom Braže.

Postepeni razvoj i saradnja sa saveznicima

Iako tačan datum operativnosti ovog sistema nije naveden, prema rečima švedske ministarke, projekat bi se razvijao postepeno u saradnji sa saveznicima. Pre svega, planirano je da se kapaciteti i tehnologije međusobno povezuju kako bi se povećala efikasnost odbrane. Osim toga, posebna pažnja biće posvećena uspostavljanju sistema za razmenu podataka u realnom vremenu, što smatraju ključnim za brzu reakciju na potencijalne pretnje. Ova inicijativa deo je šire transformacije švedske bezbednosne politike, koja je usledila nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Švedska menja bezbednosnu politiku nakon ulaska u NATO

Kao rezultat novonastalih okolnosti u Evropi, Švedska je napustila svoju dugogodišnju neutralnost i pristupila NATO-u. Takođe je značajno povećala vojni budžet, kako bi odgovorila na nove bezbednosne izazove. Predlog o zajedničkom PVO štitu potvrđuje ambiciju Stokholma da preuzme aktivniju ulogu u jačanju odbrane regiona i odvraćanju potencijalnih napada na severoistočnom krilu Alijanse. U međuvremenu, predstavnici nordijskih i baltičkih zemalja pozdravili su inicijativu, ističući važnost zajedničke akcije u savremenom bezbednosnom okruženju.

Analitičari ističu da dolazak visokog američkog zvaničnika izaziva zabrinutost među ruskim političkim i vojnim krugovima.

Iznenadna poseta direktora američke Centralne obaveštajne agencije Džona Retklifa Moskvi pokrenula je sumorno raspoloženje u ruskim propagandnim i takozvanim „Z-krugovima“. Prema procenama političkih analitičara, Retklif se smatra jednim od najznačajnijih aktera u američkoj administraciji u pogledu obaveštajnih i vojnih pitanja u vezi sa Rusijom. On direktno nadgleda razmenu američkih obaveštajnih podataka sa Kijevom, a ranije je lično uticao na nastavak te saradnje nakon kratkotrajne pauze uzrokovane tenzijama između tadašnjeg predsednika Trampa i ukrajinskog predsednika Zelenskog.

Pesimizam u ruskim političkim krugovima

Politički analitičar Malek Dudakov ocenio je da dolazak šefa CIA u Moskvu nije dočekan sa optimizmom. On smatra da Retklif predstavlja čoveka koji Rusiji pravi najviše problema na obaveštajnom i vojnom planu. Zbog toga su komentatori skloni ratu i stručnjaci u Rusiji posebno zabrinuti nakon njegove posete.

Osim toga, istorijski kontekst dodatno pojačava zabrinutost. Prethodni direktor CIA, Vilijam Berns, boravio je u Moskvi u novembru 2021. godine, svega nekoliko meseci pre početka ruske invazije na Ukrajinu. Tada je razgovarao sa ruskim zvaničnicima o američkim saznanjima o planovima Kremlja. Ovaj presedan navodi mnoge da posete visokih američkih zvaničnika ne dolaze u mirnim vremenima, već ukazuju na mogućnost ozbiljne eskalacije.

Signal ozbiljne eskalacije

Mnogi ruski pro-ratni komentatori veruju da posete na tako visokom nivou, kao što je poseta šefa CIA Moskvi, predstavljaju signal upozorenja. Takvi susreti se, prema njihovom mišljenju, retko dešavaju kada je situacija stabilna. Umesto toga, oni ukazuju na to da su odnosi između dve zemlje u osetljivoj fazi i da bi mogli biti pred novom fazom konfrontacija.

Ipak, zvanične informacije o sadržaju razgovora tokom posete nisu objavljene. Takođe, izveštaji ukazuju da zabrinutost i pesimizam preovlađuju među ruskim analitičarima i propagandistima, jer se smatra da ovakvi susreti nose ozbiljne političke implikacije.

Na kraju, stručnjaci ističu da svaka poseta šefa CIA Moskvi ima potencijal da utiče na dalje odnose između SAD i Rusije, posebno u trenutnim međunarodnim okolnostima. Zbog toga pažnja javnosti ostaje usmerena na moguće posledice i razvoj događaja nakon ove posete.

Broj žrtava raste, stotine turista i hodočasnika i dalje se vode kao nestali u pogođenim oblastima.

Broj poginulih u katastrofalnim bujičnim poplavama u Nepalu naglo je porastao na 270, prema najnovijim podacima nadležnih službi. Prema zvaničnim informacijama, bujične poplave su pogodile Nepal u sredu, a stotine ljudi i dalje se vode kao nestali.

Bujične poplave u Nepalu pogoršale humanitarnu situaciju

Prema izveštaju Nepalske policije, pronađeno je 270 tela u područjima najteže pogođenim poplavama. Istovremeno, 826 lica se još vodi kao nestalo, prema podacima Nepalske uprave za smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje njima. Situacija u pogođenim oblastima ostaje izuzetno teška. Prema rečima Dejvida Fišera, šefa delegacije Međunarodne federacije Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Nepalu, u regionima koje su zahvatile bujične poplave i dalje vladaju ekstremni uslovi. Nekim delovima severnog Nepala može se pristupiti isključivo helikopterom, jer su poplave uništile putnu infrastrukturu. „Vrlo je jasno da postoje veoma velike potrebe“, izjavio je Fišer, navodeći i da je mnogo ljudi prethodne noći spavalo na otvorenom, dok su čitava sela i pijace nestali.

Nestali turisti i hodočasnici u poplavljenim zonama

Prema saopštenju Nepalskog turističkog odbora, 644 turista je van kontakta nakon bujičnih poplava na području Bhotekošija. Među nestalima su državljani Indije, Nepala, Ukrajine, Malezije, SAD, Australije i Velike Britanije. Vlasti i dalje prikupljaju podatke od turističkih organizatora o osobama koje su se nalazile na pogođenim rutama. Poplavljena oblast uključuje popularne rute ka hodočasničkom mestu Kailaš Mansarovar na Tibetu, kao i planinarsku oblast Langtang i versko mesto Gosain Kunda. Oko dvadeset turista spaseno je u četvrtak iz okruga Rasuva i prebačeno u susedni okrug Nuavakot, dok su 21 indijski državljanin spaseni i prebačeni ka Katmanduu.

Povećava se broj nestalih grupa iz raznih zemalja

Najmanje 77 nestalih osoba putovalo je u okviru fondacije Isha, koju je osnovao indijski učitelj Sadguru. Njihov kontakt je izgubljen tokom povratka sa hodočašća. Prema rečima koordinatorke fondacije, poslednja komunikacija sa vođom grupe zabeležena je u sredu u 9:05 po lokalnom vremenu. Grupa uključuje osobe iz SAD, Australije, Velike Britanije, kao i drugih evropskih i azijskih zemalja. Takođe, prema navodima turističkog operatera, devet britanskih državljana vodi se kao nestalo nakon što su prešli granicu između Nepala i Tibeta na putu ka planini Kailaš. Među nestalima je i više od 30 hodočasnika iz indijske države Tamil Nadu, koji su putovali u organizaciji turističke agencije. Osim toga, oko 100 kineskih državljana takođe je nestalo nakon bujičnih poplava u Nepalu, prema informacijama portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đijana.

Potraga i spasavanje traju, broj nestalih raste

Kina i Nepal nastavljaju zajedničke operacije potrage i spasavanja. U međuvremenu, broj nestalih u katastrofi izazvanoj klizištima u okrugu Đirong na Tibetu dostigao je 558, uključujući 260 stranih državljana. Za sada nije jasno da li se brojevi nestalih u Nepalu i na Tibetu preklapaju. Nadležne službe nastavljaju sa naporima da pronađu nestale, dok su spasilački timovi i dalje angažovani na najugroženijim područjima. Pre svega, posledice bujičnih poplava u Nepalu ukazuju na ozbiljnu humanitarnu krizu sa velikim brojem žrtava i nestalih lica.