Policija navodi da nema sumnje na krivično delo, povređeni izvan životne opasnosti nakon incidenta u ulici Verešmarti

Muškarac star 24 godine pao je sa trećeg sprata zgrade u ulici Verešmarti 19 u Budimpešti, a njegov pad je ublažio automobil parkiran ispod, kako je saopšteno iz policijskih izvora. Incident se dogodio tokom dana, a povređeni je francuski državljanin.

Prema dostupnim informacijama, automobil koji se nalazio neposredno ispod prozora pretrpeo je materijalnu štetu usled pada. Policija je na licu mesta izvršila uviđaj, a povređenom je odmah ukazana medicinska pomoć. Nakon hospitalizacije, potvrđeno je da se muškarac nalazi izvan životne opasnosti.

“Nakon sprovedene istrage na licu mesta, utvrđeno je da nema sumnje na nelegalno delo”, navodi se u izveštaju policije. Organi reda su isključili mogućnost krivičnog dela, a sve okolnosti nesreće su dokumentovane.

Za sada nije poznato da li je povređeni sam pao ili je do incidenta došlo usled drugog razloga, ali policija ne sumnja na postojanje krivične odgovornosti. Oštećen vozilo je uklonjeno sa mesta događaja radi daljeg veštačenja, a stanari zgrade su dali izjave tokom istrage.

“Istraga je završena i nema elemenata krivičnog dela”, potvrđeno je iz policije.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči upozorio na moguće ciljanje američkih postrojenja na Bliskom istoku, uz naglasak na izbegavanje napada na gusto naseljena područja

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči izjavio je da će Iran preduzeti odmazdu prema američkim kompanijama na Bliskom istoku ukoliko iranska energetska infrastruktura bude napadnuta. Izjava je data danas u Teheranu, a prenose je zvanični izvori. Arakči je naglasio da će u slučaju napada na iranske objekte, iranske snage odgovoriti ciljanjem postrojenja američkih kompanija ili kompanija u kojima Sjedinjene Američke Države imaju vlasnički udeo.

“Ako budu gađani iranski objekti, naše snage će ciljati postrojenja američkih kompanija u regionu ili kompanija u kojima Sjedinjene Američke Države imaju udeo”, naveo je Arakči. On je takođe istakao da će Iran, ukoliko dođe do odmazdnih udara, nastojati da izbegne napade na gusto naseljena područja.

Ministar je dodao da je moreuz Ormuz trenutno otvoren za saobraćaj, ali da Iran neće dozvoliti prolazak naftnim tankerima i brodovima koje smatra neprijateljskim, odnosno onima koji pripadaju neprijateljima i njihovim saveznicima. Kroz ovaj strateški važan moreuz, koji povezuje Persijski zaliv sa Indijskim okeanom, prolazi oko 20 odsto svetskog prometa nafte.

Zvaničnici Irana naglašavaju da će nastaviti da prate situaciju i da će sve odluke o vojnom odgovoru donositi u skladu sa razvojem događaja. “Delovaćemo oprezno kako gusto naseljena područja ne bi bila meta”, istakao je Arakči u svojoj izjavi.

Savet Evropske unije odlučio o produženju mera, sankcije i dalje obuhvataju oko 2.600 pojedinaca i entiteta

Savet Evropske unije produžio je danas individualne sankcije Rusiji za još šest meseci, do 15. septembra 2026. godine, navodi se u zvaničnom saopštenju. Odluka se odnosi na pojedince i entitete odgovorne za podrivanje teritorijalnog integriteta, suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, a mere su prvobitno uvedene nakon vojne invazije Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. godine.

Važeće restriktivne mere uključuju zabranu putovanja za fizička lica, zamrzavanje imovine i zabranu stavljanja finansijskih sredstava ili drugih ekonomskih resursa na raspolaganje osobama i organizacijama koje se nalaze na listi sankcija. Prema saopštenju Saveta Evropske unije, individualne sankcije i dalje će se primenjivati na oko 2.600 pojedinaca i pravnih subjekata.

U okviru revizije sankcija, Savet EU je doneo odluku da ne produži mere za dve osobe, dok je sa liste uklonjeno pet preminulih lica. Zvaničnim tekstom, koji su podržala 25 šefa država ili vlada Evropske unije, potvrđena je kontinuirana i nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru međunarodno priznatih granica.

„Evropska unija će, u koordinaciji sa partnerima i saveznicima, nastaviti da pruža sveobuhvatnu političku, finansijsku, ekonomsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku Ukrajini i njenim građanima“, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Unija ističe odlučnost da zadrži i pojača pritisak na Rusiju kako bi doprinela okončanju sukoba u Ukrajini i pokrenula ozbiljne pregovore usmerene ka postizanju mira. Sankcije, koje su značajno proširene nakon februara 2022. godine, imaju za cilj da oslabe ekonomsku osnovu Rusije, ograniče njen pristup ključnim tehnologijama i tržištima i smanje njenu sposobnost da vodi rat.

„Sankcije će ostati na snazi dok god bude potrebno, a njihova efikasnost se redovno preispituje“, stoji u saopštenju Saveta Evropske unije.