Pet godina nakon napada na Abbey Gate, Pentagon je posthumno odlikovao trojicu marinaca.

Počast hrabrosti u Kabulu

Pentagon je, pet godina nakon tragičnog napada na Abbey Gate u Kabulu, gde je poginulo 13 američkih vojnika, unapredio priznanja trojici marinaca za njihovu hrabrost tokom tog događaja. Incident se dogodio tokom poslednjih dana američkog vojnog povlačenja iz Avganistana 2021. godine, kada je samoubica iz ISIS-K aktivirao eksplozivnu napravu na jednom od ulaza, ubivši 13 Amerikanaca i 170 afganistanskih civila. Jonathan Eby, Jordan Houston i Michael Gretzon, koji su se tada nalazili van Abbey Gate, pružali su pomoć ranjenima i nastavili sa procesuiranjem mase evakuisanih. Eby i Houston su originalno nagrađeni Medaljom za zasluge sa uređajem za hrabrost, dok je Gretzon dobio Pohvalnicu mornarice i marinaca takođe sa uređajem za hrabrost. Na ceremoniji kojom je predsedavao sekretar za odbranu Pete Hegseth, istaknuto je da njihov „neustrašivi odgovor predstavlja vrhunac borbenog herojstva“.

Detalji o unapređenju priznanja

Prema rečima zvaničnika odbrane, inicijalno odobrena priznanja za Houston-a i Eby-a bila su Pohvalnice mornarice i marinaca sa borbenim uređajima, dok je Gretzon prvobitno bio odobren za Medalju za postignuće mornarice i marinaca sa borbenim uređajem. Ova unapređenja su znak dubokog poštovanja i priznanja njihove žrtve i herojstva koje su pokazali tokom jednog od najtežih trenutaka u novijoj američkoj vojnoj istoriji.

U julu zabeležen najveći broj hapšenja osoba bez krivičnih zapisa u okviru imigracionih prekršaja

Intenzivirana akcija hapšenja tokom leta

U julu ove godine, američka Imigraciona i carinska služba (ICE) zabeležila je rekordan broj hapšenja osoba koje nisu imale krivične dosijee. U proseku, više od 800 ljudi dnevno bilo je privedeno, što predstavlja novi maksimum u okviru trenutne administracije. Ova akcija dolazi u trenutku kada Bela kuća vrši pritisak na agenciju da dostigne cilj od 2,000 hapšenja dnevno.

Većina uhapšenih sa samo civilnim prekršajima

Većinu onih koji su uhapšeni činili su ljudi sa samo civilnim imigracionim prekršajima, bez ikakvih krivičnih optužbi ili presuda. Ovo je prvi put tokom drugog mandata predsednika Trumpa da su takvi slučajevi činili više od polovine ukupnog broja hapšenja.

Reakcije i posledice

Intenziviranje hapšenja naišlo je na javne kritike nakon operacija u Minneapolisu, što je dovelo do smanjenja finansiranja i promena u rukovodstvu DHS-a. Zvaničnici administracije tvrde da se fokusiraju na ‘najgore od najgorih’, ali podaci pokazuju da većina uhapšenih ima samo prekršaje vezane za imigraciju.

Retklif, Hegset i Kejn razgovarali o nacionalnoj bezbednosti nakon povratka direktora CIA iz Moskve

Direktor CIA Džon Retklif održao je hitan sastanak u Beloj kući sa američkim ministrom odbrane Pitom Hegsetom i predsedavajućim Združenog generalštaba, generalom Denom Kejnom, neposredno nakon što se vratio iz Moskve. Sastanak je bio fokusiran na razmenu informacija i prenošenje ključnih poruka, a u centru pažnje našli su se nacionalna bezbednost i vojna situacija. Prema dostupnim informacijama, događaj je izazvao pažnju jer je Retklifova poseta Moskvi prethodno bila neobjavljena.

Retklif je u rusku prestonicu stigao vojnim transportnim avionom „C-17 Gloubmaster III“ bez javne najave. Tokom boravka u Moskvi, razgovarao je sa visokim ruskim zvaničnicima. Među mogućim sagovornicima navodi se direktor ruske Spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin. Ova tajna poseta izazvala je brojne reakcije u bezbednosnim i političkim krugovima u Vašingtonu.

Poruka iz Moskve u fokusu sastanka u Beloj kući

Na sastanku je, prema saopštenju, poseban akcenat stavljen na temu „poruka iz Moskve“. Retklif je preneo detalje razgovora sa ruskim zvaničnicima, a prisustvo ministra odbrane Hegseta i generala Kejna ukazuje na ozbiljnost bezbednosnih tema. Takođe, sastanak se desio u trenutku intenzivnog pritiska na pregovore o okončanju sukoba u Ukrajini.

S obzirom na to, Vašington pokušava da otvori prostor za deeskalaciju i prekid napada na energetsku i lučku infrastrukturu. Međutim, istovremeno postoje tvrdnje o mogućoj eskalaciji situacije od strane Moskve, iako za sada nema javne potvrde o konkretnim odlukama ili ekstremnim scenarijima.

Rat u Ukrajini i američko-ruski odnosi u centru pažnje

Rat u Ukrajini ponovo je stavljen u fokus međunarodnih pregovora, a trenutni diplomatski napori usmereni su na smanjenje tenzija. Sastanak u Beloj kući, kojim je dominirala tema „poruka iz Moskve“, deo je šireg nastojanja da se izgradi poverenje između dve strane i spreči dalje pogoršanje situacije na terenu.

Ipak, zvaničnih izjava o sadržaju prenete poruke nije bilo, a sve aktivnosti ostaju u okviru poverljivih diplomatskih kanala. Tokom sastanka, razmatrane su i posledice mogućih poteza na nacionalnu bezbednost i vojnu strategiju Sjedinjenih Američkih Država.

Na kraju, kako je objavljeno, ostaje da se vidi kakav će biti dalji razvoj odnosa između Vašingtona i Moskve u svetlu trenutnih bezbednosnih izazova i diplomatskih inicijativa.