Aleksandar Vučić održao je sastanak sa nekadašnjom prvom teniserkom sveta Jelenom Janković u Beogradu, u okviru zvaničnih aktivnosti.

Predsednik Aleksandar Vučić primio je danas u Beogradu Jelenu Janković, nekadašnju prvu teniserku sveta, prema zvaničnom saopštenju. Sastanak je deo redovnih aktivnosti predsednika i održan je u glavnom gradu Srbije. S obzirom na to da je Vučić poznat po susretima sa istaknutim sportistima, ovaj događaj privukao je pažnju javnosti.

Sastanak Aleksandra Vučića i Jelene Janković

Zvaničnici nisu objavili dodatne detalje o temama sastanka. Međutim, sastanak Aleksandra Vučića i Jelene Janković izazvao je interesovanje jer predstavlja primer podrške koju državne institucije pružaju sportistima. Jelena Janković je ostvarila značajne rezultate tokom svoje karijere i bila je prva na svetskoj teniskoj rang listi.

Ovakvi susreti često imaju za cilj promociju sporta i afirmaciju uspešnih sportista u društvu. Takođe, predsednik Vučić je ranije primao i druge poznate ličnosti iz sveta sporta, što doprinosi popularizaciji sportskih vrednosti u Srbiji.

Važnost susreta za sportsku zajednicu

U sportskim krugovima sastanak Aleksandra Vučića i Jelene Janković tumači se kao nastavak podrške mladim i uspešnim sportistima. Na taj način, država ističe značaj sportskih dostignuća i motiviše novu generaciju na rad i posvećenost. S druge strane, Jelena Janković svojim prisustvom potvrđuje svoje mesto među najuspešnijim srpskim sportistima.

Štaviše, ovakvi susreti često doprinose jačanju saradnje između institucija i sportskih organizacija. Kao rezultat, sportisti dobijaju priliku da diskutuju o aktuelnim temama i izazovima sa kojima se suočavaju tokom i nakon profesionalne karijere.

Konačno, prisustvo Jelene Janković na zvaničnom sastanku može služiti kao inspiracija mladima koji prate njen sportski put. Pre svega, naglašava se važnost upornosti i sportskog duha, što je od posebnog značaja za razvoj sporta u Srbiji.

Ministarka Đedović Handanović navodi da će se odluka o produženju dozvole za NIS znati u poslednjem trenutku

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je da produženje licence OFAC-a za NIS još nije izvesno i da će se, kao i prethodnih puta, konačna odluka znati tek u poslednjem trenutku. Kako je navela u zvaničnoj izjavi, bankarske institucije čekaju odobrenje američke administracije, jer ne žele da preuzmu rizik u vezi sa mogućim sekundarnim sankcijama.

Pregovori o produženju licence OFAC-a za NIS

Prema rečima ministarke, srpska strana je završila svoj deo posla u pregovorima, dok je za završetak transakcije oko preuzimanja NIS-a neophodno da banke dobiju potrebna odobrenja iz Sjedinjenih Američkih Država. Ministarka je naglasila da je ključni problem u finansijskoj transakciji upravo taj što bankarske institucije zahtevaju dozvolu američke administracije pre nego što preduzmu bilo kakav korak. „Neće da preuzimaju nikakav rizik da oni možda budu tema nekih sekundarnih sankcija“, rekla je Đedović Handanović.

Detalji oko preuzimanja NIS-a i uloge MOL grupe

Ministarka je odgovorila i na pitanje šta je prepreka u finansijskoj transakciji, s obzirom na to da je Vlada Srbije potpisala ugovor sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije. Taj ugovor predviđa da MOL postane većinski vlasnik NIS-a umesto dosadašnjeg većinskog vlasnika Gaspromnjefta. Ipak, završetak procesa uslovljen je odobrenjem banaka, koje čekaju dozvolu američkih institucija.

Očekivanja i završnica pregovora

Tokom gostovanja na televiziji, ministarka je istakla da će se i ovog puta za produženje operativne licence za nastavak rada NIS-a sačekati poslednji moment pred istek roka koji je odredio američki OFAC. „Zaista, bez obzira na taj neki foto-finiš dva, tri dana pre isteka roka koji je američki OFAC dao, ima puno posla i puno razgovora, i pregovora, i raznih dešavanja u pozadini koje građani ne vide i ne treba da…“, navela je ministarka. Takođe, istakla je da su pregovori intenzivni i zahtevaju stalnu komunikaciju svih uključenih strana, a konačna odluka o produženju licence biće poznata tek neposredno pred istek važeće dozvole.

Uloga bankarskih institucija i značaj procesa

Proces produženja licence OFAC-a za NIS ima značajnu težinu za energetsku stabilnost Srbije i dalje funkcionisanje kompanije. Prema izjavama ministarke, bankarske institucije imaju ključnu ulogu jer od njihovih odluka zavisi sprovođenje finansijskih transakcija potrebnih za završetak preuzimanja kompanije. Zbog toga, postupak dobijanja dozvole od američke administracije ostaje centralni izazov u ovoj fazi. Na kraju, ministarka je naglasila da će javnost o svakom daljem koraku biti pravovremeno obaveštena, a odluka o produženju licence OFAC-a za NIS očekuje se neposredno pred istek roka.

Jednokratne isplate, trajno uvećane penzije i plate, kao i posebne olakšice za roditelje negovatelje najavljene su za septembar i oktobar

Vlada Srbije najavila je paket mera vredan 600 miliona evra, kojim će do kraja godine biti realizovana finansijska pomoć za različite kategorije stanovništva. Prema zvaničnoj izjavi ministra finansija Siniša Mali, jednokratne isplate, trajno uvećane penzije i plate, kao i posebne olakšice za roditelje negovatelje, predstavljaju ključne elemente ovog paketa. Prve isplate počinju u septembru, a povećanja penzija i plata očekuju se od decembra ili januara naredne godine.

Početak isplata i raspodela pomoći

Septembar označava početak masovnih jednokratnih isplata iz paketa finansijske pomoći od 600 miliona evra. Najugroženiji građani, uključujući penzionere, borce i korisnike socijalne pomoći, dobiće uplate prema utvrđenim kriterijumima. Za penzionere, nakon redovne isplate penzija 2, 5. i 10. septembra, planirana je jednokratna pomoć 14. septembra. Iznosi zavise od visine redovne penzije i kreću se kroz tri kategorije: 35.000, 27.500 i 20.000 dinara. Poljoprivredni penzioneri, kombinovanjem osnova, mogu ostvariti ukupnu uplatu veću od 50.000 dinara.

Istog dana, 14. septembra, korisnici novčane socijalne pomoći, dečijeg dodatka i boračkog dodatka dobiće po 25.000 dinara, dok borci dobijaju dodatnih 10.000 dinara.

Isplata za sve punoletne građane i proces prijave

Svi punoletni građani sa srpskim državljanstvom, prebivalištem u Srbiji i važećom ličnom kartom imaće pravo na 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda, a isplata počinje 22. septembra i traje do 25. septembra. Većina građana, uključujući penzionere i primaoce socijalne pomoći, novac dobija automatski. Primaoci dečijeg dodatka dobijaju 25.000 dinara bez prijave, ali za 6.000 dinara iz Akcionarskog fonda moraju se prijaviti. Svi ostali punoletni građani prijavu podnose elektronski na portalu Uprave za trezor od 7. septembra. Ministarstvo apeluje da se prijave podnose isključivo na zvaničnom sajtu zbog mogućih prevara.

Prava naslednika takođe su regulisana: isplate za preminula lica automatski idu zakonskim naslednicima, u iznosu od 12.000 ili 18.000 dinara, u skladu sa ostavinskim postupkom. Novac iz budžeta mora se podići u roku od godinu dana, dok za sredstva iz Akcionarskog fonda nema ograničenja.

Trajna podrška roditeljima negovateljima i povećanje plata i penzija

Od 1. oktobra, roditelji koji celodnevno brinu o deci sa invaliditetom ili teškim hroničnim bolestima dobijaju status „roditelja negovatelja“. Oni će imati pravo na mesečnu naknadu od 65.000 dinara i uplate doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Ovaj status ne isključuje druga davanja, pa porodice mogu paralelno primati dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i osnovnu socijalnu pomoć, ukoliko ispunjavaju uslove.

Siniša Mali je istakao da se, osim jednokratnih davanja, od decembra ili januara očekuje trajno povećanje plata i penzija. Minimalna zarada od 1. januara iznosiće 600 evra (70.470 dinara), što je rast od 9,2 odsto u odnosu na prethodnih 550 evra. Ministar je podsetio da je minimalna zarada 2011. godine iznosila 15.700 dinara. Kako bi olakšala poslodavcima, država preuzima deo tereta povećanja, podižući neoporezivi deo dohotka za isti procenat.

Stabilnost tržišta rada i planovi za narednu godinu

Prema zvaničnim podacima, Srbija zadržava stabilno tržište rada sa stopom nezaposlenosti od 8,9 odsto. Vlada ostaje posvećena programu „Srbija, skok u budućnost 2027“, sa ciljem da minimalna zarada do kraja naredne godine dostigne 650 evra. Sve mere predstavljaju deo šire strategije za unapređenje životnog standarda građana i podršku najugroženijima.