Connect with us

Svet

Koordinisani napadi pogodili ruske energetske i vojne ciljeve u više regiona

Rafinerije i vojni sistemi oštećeni tokom intenzivnog napada, dok su potpisani tajni dekreti u Moskvi

Objavljeno pre

1 сат

,

Koordinisani napadi pogodili ruske energetske i vojne ciljeve u više regiona – napad na rusku energetsku infrastrukturu Foto Izvor: Tanjug AP/Ukrainian Emergency

Rafinerije i vojni sistemi oštećeni tokom intenzivnog napada, dok su potpisani tajni dekreti u Moskvi

Tokom poslednja 24 sata zabeležen je jedan od najintenzivnijih talasa napad na rusku energetsku infrastrukturu i vojne ciljeve. Prema zvaničnim informacijama, pogođena su ključna postrojenja naftne i gasne industrije, kao i napredni vojni sistemi, a napad je obuhvatio više regiona Ruske Federacije i okupiranih teritorija.

Serija eksplozija i požara zahvatila je vitalne energetske objekte. U Krasnodarskom kraju izbila je vatra u rafineriji nafte Afipski, dok su u Amurskoj oblasti zabeležene višestruke eksplozije na gasnom kompleksu. Prema saopštenju, dve ključne jedinice za separaciju gasa u Astrahanskom zavodu pretrpele su štetu, a njihovi derivati koriste se za snabdevanje oružanih snaga i proizvodnju eksploziva. Takođe, napad na rafineriju u Permu onemogućio je rad više od 80 odsto kapaciteta primarne prerade nafte. U međuvremenu, zabeležen je i novi napad dronovima na postrojenje u Novošahtinsku u Rostovskoj oblasti.

Napad na vojne sisteme i elektronsku infrastrukturu

Pored napad na rusku energetsku infrastrukturu, mete su bili i napredni vojni kapaciteti. U Lugansku je onesposobljen kompleks za elektronsko ratovanje „Peresvet-M“, dok je u mestu Mirni na Krimu pogođena stanica za ometanje satelitskih komunikacija „Starlink“. Štaviše, tokom udara 24. avgusta na aerodromu Milerovo u Rostovskoj oblasti oštećen je višenamenski lovac MiG-29, što je potvrđeno zvanično.

U isto vreme, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je da je u Kijev stigla nova isporuka zapadne vojne pomoći. Paket uključuje manju seriju raketa za PVO sisteme Patriot, vazduhoplovne rakete AIM-120 AMRAAM i sisteme kratkog dometa Crotale. Ova pomoć dolazi u trenutku pojačane napetosti na terenu.

Tajni dekreti i diplomatske spekulacije

Značajan deo pažnje izazvala je informacija da je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao tri tajna dekreta. To se dogodilo istog dana kada je direktor američke CIA nenajavljeno posetio Moskvu. Ova dešavanja podstakla su brojne spekulacije u diplomatskim krugovima o mogućim pregovorima i procenama bezbednosnih rizika.

Kao rezultat napad na rusku energetsku infrastrukturu i vojne ciljeve, situacija na terenu ostaje napeta. Zvanične potvrde o šteti i dalje pristižu, a međunarodna pažnja usmerena je na dalji razvoj događaja. Prema dosadašnjim informacijama, oštećenja na energetskim i vojnim objektima mogu uticati na operativne kapacitete u narednom periodu.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Izrael započeo pražnjenje kompleksa UNRWA u Istočnom Jerusalimu

Premijer Netanjahu izjavio da Izrael neće dozvoliti rad organizaciji UNRWA zbog optužbi za umešanost u terorizam

Objavljeno pre

20 минута

,

август 26, 2026

Objavio:

Izrael započeo pražnjenje kompleksa UNRWA u Istočnom Jerusalimu

Premijer Netanjahu izjavio da Izrael neće dozvoliti rad organizaciji UNRWA zbog optužbi za umešanost u terorizam

Izraelske bezbednosne snage započele su pražnjenje kompleksa UNRWA u Istočnom Jerusalimu, nakon naloga premijera Benjamina Netanjahua. Ova odluka doneta je u skladu sa zakonom kojim se zabranjuje delovanje Agencije UN za pomoć palestinskim izbeglicama. Istaknuto je da je ovaj potez reakcija na navode o umešanosti službenika UNRWA u terorističke aktivnosti tokom događaja 7. oktobra.

Netanjahu je potvrdio da je akcija pokrenuta po njegovom direktnom nalogu. On je naglasio da država Izrael neće dozvoliti rad organizaciji za koju tvrdi da su njeni službenici bili umešani u terorističke aktivnosti. Premijer je istakao odlučnost izraelskih vlasti da deluju svim raspoloživim sredstvima protiv UNRWA.

Reakcije na pražnjenje kompleksa UNRWA u Istočnom Jerusalimu

Upad izraelskih snaga u centar Kalandija i preuzimanje objekta sprovedeni su uz prisustvo ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben-Gvira. Tokom akcije, izraelske snage su istakle zastavu Izraela na tom mestu. Prema zvaničnim informacijama, lokacija je planirana za izgradnju novog obrazovnog i društvenog centra za lokalno arapsko stanovništvo, pod organizacijom gradskih vlasti Jerusalima.

S druge strane, Ujedinjene nacije i UNRWA oštro su osudile ulazak naoružanih jedinica u objekte pod diplomatskim imunitetom UN. Oni su upozorili da ovakve aktivnosti predstavljaju kršenje međunarodnog prava i direktno ugrožavaju pravo na obrazovanje stotina mladih Palestinaca. Kao rezultat, ova situacija izazvala je tenzije između izraelskih vlasti i međunarodnih organizacija.

Dalji koraci i značaj za lokalno stanovništvo

Osim toga, izraelske vlasti navode da je cilj pražnjenja kompleksa stvaranje prostora za novi obrazovni i društveni centar koji bi koristilo lokalno arapsko stanovništvo. U međuvremenu, međunarodne organizacije insistiraju na poštovanju prava i zaštiti obrazovanja dece i mladih u regionu. Takođe, UNRWA je naglasila da je njihov rad usmeren na podršku palestinskim izbeglicama i obezbeđivanje ključnih usluga.

Zbog toga, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati, s obzirom na različite stavove izraelskih vlasti i međunarodnih aktera. Pražnjenje kompleksa UNRWA u Istočnom Jerusalimu može imati dugoročne posledice na odnose između Izraela i Ujedinjenih nacija, kao i na svakodnevni život stanovnika ovog područja.

Pročitaj još

Svet

Savetnik predsednika Rusije navodi da je Ukrajina planirala napad na Rusiju

Anton Kobjakov tvrdi da su ruske snage pronašle dokaze o planiranom napadu 8. marta, ali materijalni dokazi nisu predočeni

Objavljeno pre

25 минута

,

август 26, 2026

Objavio:

Savetnik predsednika Rusije navodi da je Ukrajina planirala napad na Rusiju

Anton Kobjakov tvrdi da su ruske snage pronašle dokaze o planiranom napadu 8. marta, ali materijalni dokazi nisu predočeni

Anton Kobjakov, savetnik predsednika Rusije, izneo je novu tvrdnju o razlozima za vojnu intervenciju u Ukrajini. Prema njegovim rečima, Ukrajina planirala napad na Rusiju 8. marta, a ruske snage su navodno preduhitrile ovu akciju pokretanjem vojne operacije dve nedelje ranije. Ova izjava dolazi u trenutku kada se zvanična objašnjenja Moskve o uzrocima sukoba nastavljaju menjati.

Kobjakov je u intervjuu za državnu agenciju izjavio da su ruske trupe na početku sukoba pronašle dokumentaciju u napuštenom štabu ukrajinske teritorijalne odbrane. Navodno, ova dokumenta potvrđuju planirani napad ukrajinskih snaga na Rusiju. On je naveo da je 8. mart bio izabran kao simboličan datum zbog Međunarodnog dana žena. Takođe, dodao je da je rusko rukovodstvo, zahvaljujući svojoj dalekovidosti, sprečilo realizaciju ovog plana.

Optužbe na račun zapadnih zemalja i reakcije

Osim toga, savetnik predsednika Rusije ponovio je optužbe protiv zapadnih država. On tvrdi da su se te zemlje samo formalno zalagale za sprovođenje sporazuma iz Minska, dok su, prema njegovim rečima, u stvarnosti naoružavale Ukrajinu. Kobjakov se pozvao i na ranije izjave predsednika Rusije da se u istoriji te zemlje više nikada ne sme ponoviti 22. jun, aludirajući na dan kada je nacistička Nemačka napala Sovjetski Savez.

Nezavisni analitičari i mediji ističu, međutim, da za ove tvrdnje nema javno dostupnih materijalnih dokaza. Ocenjuje se da tvrdnja da je Ukrajina planirala napad na Rusiju predstavlja još jednu u nizu promena zvaničnih opravdanja za početak konflikta.

Promene u zvaničnom narativu i reakcije javnosti

Tokom vremena, zvanična Moskva je iznosila različite razloge za vojnu operaciju u Ukrajini. Prvobitno su se navodili ciljevi demilitarizacije i sprečavanja širenja NATO saveza. Kasnije su isticane tvrdnje o preventivnim udarima radi zaštite sopstvene teritorije. Uprkos ponovljenim izjavama zvaničnika, izostanak konkretnih dokaza izaziva sumnju kod nezavisnih posmatrača i dela međunarodne javnosti.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će se narativ da je Ukrajina planirala napad na Rusiju odraziti na percepciju ovog sukoba, kako u Rusiji tako i u inostranstvu. Zvanične informacije o ovom pitanju ostaju ograničene, dok nezavisni izvori pozivaju na transparentnost i objavljivanje dokaza.

Pročitaj još

Svet

Direktor CIA Džon Retklif okončao kratku posetu Moskvi bez napretka u pregovorima

Retka poseta šefa američke obaveštajne službe Kremlju završena je bez dogovora o obustavi vojnih operacija

Objavljeno pre

25 минута

,

август 26, 2026

Objavio:

Direktor CIA Džon Retklif okončao kratku posetu Moskvi bez napretka u pregovorima – poseta šefa CIA Moskvi

Retka poseta šefa američke obaveštajne službe Kremlju završena je bez dogovora o obustavi vojnih operacija

Direktor američke Centralne obaveštajne agencije Džon Retklif boravio je u nenajavljenoj i veoma kratkoj poseti Moskvi, gde se sastao sa ruskim predsednikom. Poseta je usledila u trenutku pojačanih tenzija, a odmah nakon susreta, američka delegacija napustila je rusku prestonicu. Time su ponovo aktivirani najviši obaveštajni kanali između dve supersile.

Kratko trajanje posete i promptni odlazak delegacije ukazuju na to da nije postignut nikakav napredak u pregovorima. Prema dostupnim informacijama, Kremlj je ostao pri svojim čvrstim stavovima i trenutno ne razmatra mogućnost obustave vojnih operacija ili prihvatanja predloga o prekidu vatre iz Vašingtona. Signali iz Moskve jasno potvrđuju nastavak dosadašnje politike.

Retka misija šefa CIA i poređenje sa prethodnim posetama

Ova poseta podseća na poslednju poznatu misiju direktora CIA u Rusiji, kada je u novembru 2021. godine tadašnji šef agencije Vilijam Berns stigao u Moskvu radi direktnog upozorenja zbog nagomilavanja trupa oko Ukrajine. Slično kao i tada, visoki obaveštajni predstavnici koriste neposrednu komunikaciju kada su standardni diplomatski kanali blokirani. Na taj način, prenose se poruke od najvišeg značaja, posebno u uslovima duboke globalne krize.

Analitičari procenjuju da je osnovni cilj Retklifove misije bilo prenošenje jasnih upozorenja i postavljanje granica radi sprečavanja eskalacije. Međutim, ubrzani povratak američkog zvaničnika ukazuje da Moskva zasad odbacuje politički kompromis. Takođe, obaveštajne službe ostaju ključni kanal za upravljanje rizicima, budući da su diplomatski putevi trenutno zatvoreni.

Kontekst i značaj posete za međunarodne odnose

Retka misija šefa CIA u Moskvi dešava se u periodu pojačanih globalnih tenzija, dok pregovori između Vašingtona i Moskve stoje u mestu. Iako je poseta bila izuzetno kratka i bez zvaničnih detalja o sadržaju razgovora, jasno je da su ključna pitanja ostala nerešena. Pored toga, analitičari ističu da se obaveštajni kontakti obnavljaju kada su odnosi između država na najnižem nivou i kada su potrebni kanali za sprečavanje nesporazuma ili eskalacije.

Na kraju, poseta Retklifa Moskvi pokazuje da obaveštajne službe igraju sve važniju ulogu u trenutnom međunarodnom okruženju. Dok formalni diplomatski pregovori stagniraju, ovakvi susreti omogućavaju prenos poruka i održavanje minimuma komunikacije između dve najveće svetske sile.

Pročitaj još

U Trendu