Državni hidrometeorološki zavod izdao upozorenje za izražene pljuskove i grmljavinu uz mogućnost pojave pijavica na moru

Tokom jake oluje koja je zahvatila istarski region, zabeležen je udar munje u more u blizini mesta Poreč. Događaj se odigrao u utorak, a trenutak udara zabeležio je Dejan Pulin iz Červara, koji je snimao sa krova hotela u Špadićima. Prema saopštenju, oluju su pratili lokalno jaki pljuskovi i grmljavina, što je povećalo opasnost za stanovnike i posetioce primorskog dela.

Upozorenje hidrometeorološke službe

Državni hidrometeorološki zavod (DHMZ) izdao je upozorenje zbog mogućnosti izraženijih pljuskova i grmljavine, ističući i rizik pojave pijavica na moru. Očekivane količine padavina iznosile su između 5 i 15 milimetara, dok je u nekim područjima postojala mogućnost za lokalno veće količine padavina. Pored toga, prema navodima službe, građanima je savetovan oprez tokom nevremena.

Detalji događaja i lokalne posledice

Munja je udarila direktno u more u blizini hotela u Špadićima, što je izazvalo kratkotrajnu uznemirenost kod svedoka. Iako su jak pljusak i grmljavina bili dominantni tokom oluje, prema dostupnim informacijama, nisu zabeležene veće materijalne štete niti povređeni. Međutim, ovakve vremenske pojave često utiču na svakodnevni život u priobalnim mestima, naročito tokom prolećnih i letnjih meseci kada su oluje češće. Takođe, mogućnost pojave pijavica na moru predstavlja dodatni rizik za nautičare i turiste koji borave na obali.

Reakcija nadležnih i preporuke

Kako je objavljeno, DHMZ je apelovao na građane da prate zvanične prognoze i upozorenja tokom perioda izraženih nepogoda. U ovakvim situacijama, preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom, naročito u blizini mora i visokih objekata. S druge strane, lokalne vlasti su u pripravnosti radi eventualnog delovanja ukoliko bi se nepovoljni vremenski uslovi ponovili. Zbog toga, redovno informisanje i pridržavanje preporuka ključni su za bezbednost tokom oluja ovog tipa. Na kraju, snimci poput onog koji je zabeležio Dejan Pulin pokazuju koliko su ovakve prirodne pojave nepredvidive i koliko je važno da svi budu oprezni u sličnim situacijama.

Vatrogasci i meštani šesti dan brane imovinu i infrastrukturu, više od 6.000 hektara već izgorelo

Požar kod Trebinja odbranjene su kuće u selu Turmenti i magistralni put Trebinje-Herceg Novi, potvrdio je komandir Teritorijalne vatrogasno-spasilačke jedinice Trebinje Dejan Kašiković. Vatrena stihija već šesti dan zahvata područje Zubaca, dok su ekipe na terenu suočene sa jakim vetrom i nepristupačnim terenom. Prema zvaničnim podacima, izgorelo je više od 6.000 hektara zemlje, ali nijedan objekat nije uništen.

Svi raspoloživi vatrogasci, kao i lokalno stanovništvo, angažovani su na gašenju požara u selima Turmenti i Tuli. „Najvažnije je što do sada u požaru nije stradao nijedan objekat“, naglasio je Kašiković. Osim toga, istakao je da se požar širi i prema drugim delovima opštine.

Požar kod Trebinja zahvatio više lokacija

Iako su najkritičnije tačke bile kuće u Turmentima i magistralni put prema Herceg Novom, požar kod Trebinja aktivan je i u drugim selima. Vatra je prisutna i u Kremenom dolu, rejonu Rapti, kao i na brdu Strač, odakle se širi prema urbanim delovima grada. Zbog jakog vetra, gašenje požara otežano je na celom području.

U međuvremenu, vatrogasci su uz pomoć meštana uspeli da odbrane kuće i pomoćne objekte. Pre svega, prioritet im je zaštita stanovništva i infrastrukture. Kako navode nadležni, sve raspoložive jedinice su danima na terenu, a situacija se stalno prati i procenjuje.

Angažovanje svih kapaciteta na terenu

Prema rečima komandira Trebinjskih vatrogasaca, akcija gašenja je izuzetno zahtevna zbog konstantnih promena pravca vetra i teškog pristupa pojedinim delovima požarišta. Ipak, uprkos tim izazovima, požar kod Trebinja još nije odneo nijedan stambeni ili pomoćni objekat. Pored toga, očuvana je i saobraćajna prohodnost magistralnog puta, što je od posebnog značaja za lokalno stanovništvo i putnike.

Zbog sveobuhvatnosti požara, kontinuirano se procenjuju rizici i preduzimaju sve neophodne mere za suzbijanje vatre. Štaviše, komunicira se i sa lokalnim stanovništvom kako bi se izbegle dodatne štete i osigurao što brži odgovor na eventualnu promenu situacije.

Na kraju, komandir Teritorijalne vatrogasno-spasilačke jedinice Trebinje još jednom je apelovao na građane da prate instrukcije nadležnih službi i da se ne izlažu opasnosti. Požar kod Trebinja i dalje je aktivan, ali zahvaljujući zajedničkom radu vatrogasaca i meštana, najvažnije tačke su za sada odbrane.

Hrvatski zavod za javno zdravlje prijavio tri slučaja, jedan pacijent na respiratoru, a virus se širi u regionu

Virus Zapadnog Nila potvrđen je u Hrvatskoj, prema zvaničnom saopštenju Hrvatskog zavoda za javno zdravlje (HZJZ). Do sada su registrovana tri slučaja, dok broj inficiranih raste u Evropi. Jedan pacijent nalazi se na respiratoru, a stručnjaci upozoravaju da se virus prenosi komarcima i da za sada nema ni leka ni vakcine protiv ove bolesti.

Prema rečima profesorke Alemke Markotić, direktorke Klinike za infektivne bolesti „Dr Fran Mihaljević“ u Zagrebu, 80 odsto inficiranih nema simptome. Nešto manje od 20 odsto razvije blaže simptome slične gripu, dok oko jedan odsto može imati ozbiljne neurološke komplikacije. „Kod nas je hospitalizovan jedan pacijent na respiratoru, trenutno je stabilno“, navela je Markotić.

Virus Zapadnog Nila potvrđen u Hrvatskoj

Virus Zapadnog Nila prenose komarci, najčešće iz roda Culex, dok su ptice glavni prirodni rezervoar. Bolest se ne prenosi direktnim kontaktom među ljudima. Za sada ne postoji specifična terapija, niti vakcina protiv ovog virusa. Terapija je simptomatska, a kod težih slučajeva uključuje i upotrebu respiratora.

„Važno je pomenuti da kod teških oblika bolesti Zapadnog Nila mogu ostati dugotrajan umor i iscrpljenost, što može trajati mesecima“, objasnila je Markotić. Virus je poznat skoro 90 godina, a prvi put je identifikovan 1937. godine u oblasti Zapadnog Nila u Ugandi.

Širenje virusa Zapadnog Nila u Evropi

Od sredine devedesetih godina slučajevi virusa Zapadnog Nila, često sa smrtnim ishodom, zabeleženi su u nizu evropskih zemalja. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), prošle godine je u 14 evropskih zemalja registrovano 1.112 slučajeva, sa 97 smrtnih ishoda. Italija je imala najviše zaraženih (779), dok je u Grčkoj zabeleženo 96 slučajeva. Francuska i Srbija imale su po 62 zaražena, a u Hrvatskoj su prošle godine registrovana četiri slučaja.

Ove godine, prema ECDC-u, slučajevi su prijavljeni u Albaniji, Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Italiji, Kosovu, Holandiji, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Srbiji i Španiji. U Grčkoj je do sada zabeleženo 157 slučajeva, od kojih je 13 osoba preminulo. Severna Makedonija prijavila je najmanje 43 slučaja i pet smrtnih ishoda. Početkom avgusta proglašena je epidemija u nekoliko opština Skoplja i okolnih područja.

Preporuke stručnjaka i značaj praćenja

Sezona prenosa virusa Zapadnog Nila traje od kasnog proleća do jeseni, sa vrhuncem između jula i septembra. „Dosadašnja istraživanja kod nas bila su usmerena na istočnu i centralnu Hrvatsku i područje Zagreba, ali nije isključeno da slučajeva ima i u drugim regionima“, navela je Markotić, ističući značaj kontinuiranog istraživanja.

Američka akademija pokrenula je međunarodnu mrežu, u kojoj učestvuje i Hrvatska akademija medicinskih nauka, s ciljem praćenja uticaja klimatskih promena na širenje zaraznih bolesti. Stručnjaci smatraju da klimatske promene doprinose pojavi novih slučajeva, ali je potrebno više istraživanja kako bi se utvrdila precizna veza.

Virus Zapadnog Nila potvrđen u Hrvatskoj pokazuje koliko je važno praćenje i pravovremeno reagovanje na pojavu zaraznih bolesti u regionu.