Aleksandar Vučić navodi da Beograd koristi diplomatska i mirna sredstva kako bi zaštitio srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se Beograd svim diplomatskim i mirnim sredstvima bori da sačuva srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. On je naglasio da pogrom i proterivanje Srba neće biti dozvoljeni ni u kom slučaju. Prema zvaničnom saopštenju, Vučić je istakao važnost nastavka ekonomskog razvoja i prosperiteta za opstanak Srba u ovom regionu.

Diplomatska strategija Beograda

Govoreći o aktuelnoj situaciji i izazovima sa kojima se suočava srpsko stanovništvo, Vučić je rekao da Srbija koristi sva raspoloživa diplomatska sredstva kako bi zaštitila interese svog naroda. On je odgovarao na pitanje o načinu na koji će Srbija reagovati na postupke premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija. Vučić je naglasio da je potrebno izbegavati bilo kakav sukob, posebno sa NATO-om. On smatra da je važno staviti do znanja svim relevantnim akterima da Srbija neće dozvoliti pogrom Srba.

„Razumem i vaš bes, i jed i gnev, moj je veći. Gledam da ne ugrozimo mnogo više od toga što nam je već ugroženo. Mi gledamo da se borimo svim diplomatskim i mirnim sredstvima da sačuvamo to i da sačuvamo naše stanovništvo“, izjavio je Vučić tokom posete vinariji „Cvetković“ u Aleksandrovcu.

Teške odluke i svakodnevna podrška Srbima

Predsednik je dodao da su odluke koje se donose u ovom procesu veoma teške i zahtevaju stalno promišljanje. On je naveo da se svakodnevno donose odluke koje su usmerene na podršku Srbima na Kosovu i Metohiji i njihov opstanak na svojim ognjištima. Prema njegovim rečima, svaki korak mora biti pažljivo izmeren, uključujući i ekonomske odluke, jer od njih zavisi stabilnost i sigurnost celokupnog društva.

Vučić je posebno istakao koliko je važno donositi odluke koje ne ugrožavaju dodatno srpsko stanovništvo. On je naveo da se svakodnevno procenjuje da li i kako Srbija može pomoći u raznim oblastima, uključujući i podršku lokalnim privrednicima, jer to direktno utiče na mogućnosti za vojsku, obrazovanje i druge ključne segmente društva.

Izbegavanje sukoba i očuvanje mira

U nastavku obraćanja, Vučić je naglasio da sukob sa međunarodnim faktorima nije potreban Srbiji. On je ukazao da se mora stalno balansirati između zaštite nacionalnih interesa i izbegavanja eskalacije. „Ko će majkama da vraća decu u kovčegu, ja ne bih to želeo. Niko ne bi želeo“, rekao je predsednik, naglašavajući potrebu za mirom.

Na kraju, predsednik Srbije je ponovio da se Beograd i dalje opredeljuje za diplomatsku borbu, uz jasnu poruku da je cilj očuvanje Srba na Kosovu i Metohiji i njihovo pravo na bezbedan i dostojanstven život na svojim ognjištima.

Radovi na novom mostu u opštini Trstenik počeće u aprilu, a vrednost investicije iznosi blizu pet miliona evra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika počinje u aprilu. Ovaj projekat, čija je vrednost blizu pet miliona evra, najavljen je tokom njegove posete Rasinskom okrugu, gde je istakao značaj ove infrastrukture za lokalnu zajednicu. Prema njegovim rečima, u narednoj godini se očekuje završetak mosta.

Izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika kao prioritet

Predsednik Vučić istakao je da se projekat za most trenutno izrađuje i da će biti završen na vreme. Tom prilikom, naglasio je da izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika ima veliki značaj za region. „Projekat za most se radi, biće završen, u aprilu kreće izgradnja tako da ćete sledeće godine imati završen most“, rekao je Vučić građanima pre obilaska radova na izgradnji novog vrtića „Biseri“ u Trsteniku.

Osim toga, Vučić je podsetio na industrijsku prošlost Trstenika, naglašavajući da je nekadašnja snaga ovog kraja oslabila zbog grešaka i „lopovluka posle 2000. godine“. Ipak, istakao je da je cilj da se privreda oporavi i da lokalno stanovništvo ima više mogućnosti za život i rad u svom mestu.

Dovođenje investitora i infrastrukturni planovi

Prema Vučićevim rečima, naredni zadatak biće dovođenje velikog investitora u Trstenik. On je objasnio da je to ključni korak za zadržavanje stanovništva, kako ne bi bilo potrebe da ljudi odlaze u Kruševac, Kraljevo ili druga mesta. „To neće biti lako i jednostavno, ali verujem da ćemo zbog znanja industrijskih radnika to uspeti da uradimo u narednih godinu dana“, rekao je predsednik.

Pored izgradnje mosta Stopanja-Selište kod Trstenika, predsednik je najavio i radove na više opštinskih puteva. Planirano je uređenje puta u Tobolcu, kroz naselje Gornja Omašnica, kao i radovi na putu od granice sa opštinom Vrnjačka Banja do raskrsnice za školu Dublje-Brezovica-Stublica. Takođe, u planu su i putevi od državnog puta u Milutovcu (zaseok Orlovac) do granice sa opštinom Varvarin, od državnog puta u Gornjem Ribniku do državnog puta u Milutovcu, kao i opštinski put u Maloj Drenovi do puta iznad Male Drenove.

Značaj projekta za lokalnu zajednicu

Ova investicija, kako je najavljeno, trebalo bi da doprinese boljem povezivanju i razvoju infrastrukture u Rasinskom okrugu. Istovremeno, najava izgradnje mosta Stopanja-Selište kod Trstenika upućuje na nameru državnih organa da olakšaju svakodnevni život građanima ovog kraja i podstaknu privredni rast.

Konačno, predsednik je istakao da će izgradnja ovog mosta i planirani infrastrukturni radovi predstavljati važan korak ka unapređenju uslova za život i rad u opštini Trstenik. Očekuje se da će realizacija ovih projekata u narednom periodu doneti konkretne koristi stanovnicima regiona.

Predsednik Saveza Srba iz regiona naveo je da za masovne zločine tokom ‘Oluje’ gotovo niko nije odgovarao

Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, izjavio je da Hrvatska nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i nakon zločinačke akcije „Oluja“. Prema njegovim rečima, nijedan pripadnik hrvatske vojske i policije hrvatske nacionalnosti nije osuđen za ove događaje, što, kako tvrdi, pokazuje da Hrvatska nije suočila sa svojom mračnom prošlošću. Ova izjava je data povodom 31. godišnjice zločina nad srpskim civilima u zaseoku Grubori, u blizini sela Plavno kod Knina.

Zločini nad Srbima tokom akcije ‘Oluja’

Kako je Linta naveo u saopštenju, 25. avgusta 1995. godine, 21 dan nakon akcije „Oluja“, pripadnici Hrvatske vojske i policije počinili su masakr nad nevinim srpskim civilima u zaseoku Grubori. U avgustu te godine, u celom selu Plavno i njegovim zaseocima, ubijena su najmanje 32 srpska civila, prosečne starosti veće od 70 godina, među kojima je bilo devet žena. Neke žrtve, prema navodima saopštenja, ubijene su hicima iz vatrenog oružja, neke zaklane, a neke žive zapaljene u svojim kućama. Linta ističe da za ovaj zločin, kao i za brojne druge nad Srbima, niko nije osuđen.

Procesuiranje i odgovornost pred sudovima

Linta je naglasio da su svi optuženi za zločin u Gruborima pravosnažno oslobođeni, uz obrazloženje da nije bilo dovoljno dokaza. On tvrdi da je ovo još jedan pokazatelj da hrvatsko pravosuđe nije nezavisno i profesionalno, već je u funkciji politike negiranja i ponižavanja srpskih žrtava. Prema njegovim rečima, pred hrvatskim sudovima za masovne zločine nad više od 2.000 Srba tokom i nakon akcije „Oluja“ osuđena su samo dvojica pripadnika Hrvatske vojske i policije, na ukupno 17 godina zatvora, od kojih je jedan srpske, a drugi albanske nacionalnosti. Kako Linta ističe, mnogi su verovali da mogu da ubijaju srpske civile bez posledica i da za to neće biti odgovorni.

Značaj memorijalnog centra za srpske žrtve

Zbog ovih činjenica, Linta smatra da Srbija ima nacionalnu, civilizacijsku i moralnu obavezu da osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj centar, prema njegovom stavu, treba da bude mesto borbe za istinu o stradanju srpskog naroda u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Takođe, on ukazuje na važnost negovanja kulture sećanja i sprečavanja zaborava žrtava.

Odgovornost Hrvatske i međunarodna zajednica

U zaključku, Linta još jednom podvlači da Hrvatska, prema njegovom mišljenju, nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i posle akcije „Oluja“, što ostavlja otvorena pitanja pravde i pomirenja u regionu. On poziva na veću pažnju domaće i međunarodne javnosti prema ovom pitanju i naglašava potrebu za objektivnim sagledavanjem istorijskih događaja.