Radovi na novom mostu u opštini Trstenik počeće u aprilu, a vrednost investicije iznosi blizu pet miliona evra.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je da izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika počinje u aprilu. Ovaj projekat, čija je vrednost blizu pet miliona evra, najavljen je tokom njegove posete Rasinskom okrugu, gde je istakao značaj ove infrastrukture za lokalnu zajednicu. Prema njegovim rečima, u narednoj godini se očekuje završetak mosta.

Izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika kao prioritet

Predsednik Vučić istakao je da se projekat za most trenutno izrađuje i da će biti završen na vreme. Tom prilikom, naglasio je da izgradnja mosta Stopanja-Selište kod Trstenika ima veliki značaj za region. „Projekat za most se radi, biće završen, u aprilu kreće izgradnja tako da ćete sledeće godine imati završen most“, rekao je Vučić građanima pre obilaska radova na izgradnji novog vrtića „Biseri“ u Trsteniku.

Osim toga, Vučić je podsetio na industrijsku prošlost Trstenika, naglašavajući da je nekadašnja snaga ovog kraja oslabila zbog grešaka i „lopovluka posle 2000. godine“. Ipak, istakao je da je cilj da se privreda oporavi i da lokalno stanovništvo ima više mogućnosti za život i rad u svom mestu.

Dovođenje investitora i infrastrukturni planovi

Prema Vučićevim rečima, naredni zadatak biće dovođenje velikog investitora u Trstenik. On je objasnio da je to ključni korak za zadržavanje stanovništva, kako ne bi bilo potrebe da ljudi odlaze u Kruševac, Kraljevo ili druga mesta. „To neće biti lako i jednostavno, ali verujem da ćemo zbog znanja industrijskih radnika to uspeti da uradimo u narednih godinu dana“, rekao je predsednik.

Pored izgradnje mosta Stopanja-Selište kod Trstenika, predsednik je najavio i radove na više opštinskih puteva. Planirano je uređenje puta u Tobolcu, kroz naselje Gornja Omašnica, kao i radovi na putu od granice sa opštinom Vrnjačka Banja do raskrsnice za školu Dublje-Brezovica-Stublica. Takođe, u planu su i putevi od državnog puta u Milutovcu (zaseok Orlovac) do granice sa opštinom Varvarin, od državnog puta u Gornjem Ribniku do državnog puta u Milutovcu, kao i opštinski put u Maloj Drenovi do puta iznad Male Drenove.

Značaj projekta za lokalnu zajednicu

Ova investicija, kako je najavljeno, trebalo bi da doprinese boljem povezivanju i razvoju infrastrukture u Rasinskom okrugu. Istovremeno, najava izgradnje mosta Stopanja-Selište kod Trstenika upućuje na nameru državnih organa da olakšaju svakodnevni život građanima ovog kraja i podstaknu privredni rast.

Konačno, predsednik je istakao da će izgradnja ovog mosta i planirani infrastrukturni radovi predstavljati važan korak ka unapređenju uslova za život i rad u opštini Trstenik. Očekuje se da će realizacija ovih projekata u narednom periodu doneti konkretne koristi stanovnicima regiona.

Simona Stojanović, osoba sa invaliditetom, zatražila pomoć za operaciju, dok je predsednik Vučić istakao da će država obezbediti neophodno lečenje.

Tokom obilaska radova na izgradnji novog vrtića „Biseri” u Trsteniku, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je sa okupljenim građanima. U tom susretu posebno se izdvojio trenutak kada je devojka iz Trstenika, Simona Stojanović, koja živi sa cerebralnom paralizom, zatražila pomoć za neophodnu operaciju. Ključni trenutak bio je kada je predsednik Vučić obećao da će država rešiti pitanje njenog lečenja.

Simona je istakla da živi u malom stanu sa porodicom i da joj zdravstveno stanje postaje sve teže. Zbog toga je zamolila predsednika za podršku u vezi sa operacijom koja joj je potrebna. Ovaj neposredan razgovor privukao je pažnju prisutnih i ukazao na važnost podrške za osobe sa invaliditetom.

Reakcija predsednika Vučića i institucija

Odmah nakon Simoninog obraćanja, predsednik Vučić je istakao da će država pružiti punu podršku kada je reč o operaciji i procesu lečenja. „Što se tiče operacije i podrške u lečenju, tu ćemo sve pomoći, rešićemo sve. Što se tiče stanova, ne možemo lako, i ko vam kaže, taj vas obmanjuje. Ovde je moj savetnik za zdravstvo Verica Lazić, odmah će uzeti podatke i oko operacije i podrške u lečenju pomoćićemo sve. Za ovo drugo, ako možemo nešto u novcu da isplatimo, to možemo, ali da se bavim preprodajom stanova, to ne mogu”, naveo je Vučić.

Pored toga, predsednik je uputio savet da se svi relevantni podaci o zdravstvenom stanju i operaciji odmah dostave njegovom savetniku za zdravstvo. Na taj način, institucije će preuzeti dalje postupanje kako bi se obezbedila potrebna medicinska pomoć.

Podrška osobama sa invaliditetom u Trsteniku

Ovaj događaj još jednom je pokrenuo pitanje podrške osobama sa invaliditetom u manjim sredinama poput Trstenika. Simona Stojanović je ukazala na izazove sa kojima se svakodnevno suočava, naglašavajući otežane životne uslove i potrebu za adekvatnom medicinskom negom.

S druge strane, predsednik Vučić je istakao spremnost državnih organa da pruže pomoć, posebno u domenu zdravstva. Međutim, po pitanju stambenih rešenja naglasio je da su mogućnosti ograničene i da nije moguće rešavati stambena pitanja mimo zvaničnih procedura.

Pored toga, predsednik je naveo da će, ako postoji mogućnost da se pomogne putem novčane podrške, institucije to razmotriti. Ipak, naglasio je da je njegov primarni cilj da se reši medicinski deo problema i omogući Simoni adekvatno lečenje.

Pitanje lečenja i institucionalne podrške

Lečenje osoba sa invaliditetom, posebno u manjim gradovima, često zahteva dodatnu pažnju i podršku institucija. Zbog toga je ključna tema ove vesti upravo obećanje predsednika Vučića da će država preuzeti odgovornost za Simoninu operaciju i lečenje. Na taj način, ukazuje se na potrebu stalnog unapređenja zdravstvene zaštite i pristupačnosti za sve građane.

Na kraju, ovaj događaj iz Trstenika pokazuje koliko je važno direktno uključivanje institucija i državnih organa u rešavanje problema osoba sa invaliditetom. U međuvremenu, ostaje da se prati kako će se dalje razvijati Simonin slučaj i da li će najavljena pomoć biti realizovana.

Predsednik Saveza Srba iz regiona naveo je da za masovne zločine tokom ‘Oluje’ gotovo niko nije odgovarao

Miodrag Linta, predsednik Saveza Srba iz regiona, izjavio je da Hrvatska nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i nakon zločinačke akcije „Oluja“. Prema njegovim rečima, nijedan pripadnik hrvatske vojske i policije hrvatske nacionalnosti nije osuđen za ove događaje, što, kako tvrdi, pokazuje da Hrvatska nije suočila sa svojom mračnom prošlošću. Ova izjava je data povodom 31. godišnjice zločina nad srpskim civilima u zaseoku Grubori, u blizini sela Plavno kod Knina.

Zločini nad Srbima tokom akcije ‘Oluja’

Kako je Linta naveo u saopštenju, 25. avgusta 1995. godine, 21 dan nakon akcije „Oluja“, pripadnici Hrvatske vojske i policije počinili su masakr nad nevinim srpskim civilima u zaseoku Grubori. U avgustu te godine, u celom selu Plavno i njegovim zaseocima, ubijena su najmanje 32 srpska civila, prosečne starosti veće od 70 godina, među kojima je bilo devet žena. Neke žrtve, prema navodima saopštenja, ubijene su hicima iz vatrenog oružja, neke zaklane, a neke žive zapaljene u svojim kućama. Linta ističe da za ovaj zločin, kao i za brojne druge nad Srbima, niko nije osuđen.

Procesuiranje i odgovornost pred sudovima

Linta je naglasio da su svi optuženi za zločin u Gruborima pravosnažno oslobođeni, uz obrazloženje da nije bilo dovoljno dokaza. On tvrdi da je ovo još jedan pokazatelj da hrvatsko pravosuđe nije nezavisno i profesionalno, već je u funkciji politike negiranja i ponižavanja srpskih žrtava. Prema njegovim rečima, pred hrvatskim sudovima za masovne zločine nad više od 2.000 Srba tokom i nakon akcije „Oluja“ osuđena su samo dvojica pripadnika Hrvatske vojske i policije, na ukupno 17 godina zatvora, od kojih je jedan srpske, a drugi albanske nacionalnosti. Kako Linta ističe, mnogi su verovali da mogu da ubijaju srpske civile bez posledica i da za to neće biti odgovorni.

Značaj memorijalnog centra za srpske žrtve

Zbog ovih činjenica, Linta smatra da Srbija ima nacionalnu, civilizacijsku i moralnu obavezu da osnuje Memorijalni centar srpskih žrtava na prostoru bivše Jugoslavije. Ovaj centar, prema njegovom stavu, treba da bude mesto borbe za istinu o stradanju srpskog naroda u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Takođe, on ukazuje na važnost negovanja kulture sećanja i sprečavanja zaborava žrtava.

Odgovornost Hrvatske i međunarodna zajednica

U zaključku, Linta još jednom podvlači da Hrvatska, prema njegovom mišljenju, nije procesuirala zločine nad Srbima tokom i posle akcije „Oluja“, što ostavlja otvorena pitanja pravde i pomirenja u regionu. On poziva na veću pažnju domaće i međunarodne javnosti prema ovom pitanju i naglašava potrebu za objektivnim sagledavanjem istorijskih događaja.