Prosečna temperatura mora izvan polarnih regiona dostigla je 21,1°C u avgustu, uz ubrzano jačanje El Ninja

Temperatura svetskih okeana dostigla je istorijski maksimum tokom avgusta, pokazuju najnoviji podaci. Prosečna temperatura površine mora van polarnih regiona iznosila je 21,1 stepen Celzijusa, što je zabeleženo kao najviši nivo do sada. Prema saopštenju stručnjaka, ovaj rast predstavlja direktan pokazatelj klimatske krize.

Rekordne temperature okeana i posledice

Više od 90 odsto toplote koju stvara sagorevanje fosilnih goriva i emisija ugljen-dioksida završava u svetskim okeanima. Takođe, upravo su topliji okeani značajan uzrok porasta nivoa mora i jačanja ekstremnih vremenskih događaja. Naučnici ističu da su posledice globalne promene klime već vidljive kroz toplotne talase, suše, šumske požare i obilne padavine širom sveta.

Leto na severnoj hemisferi ove godine obeležili su izuzetno snažni toplotni talasi, dugotrajne suše i šumski požari u Evropi i Severnoj Americi. U isto vreme, Aziju su pogodile obilne padavine i tajfuni, dodatno potvrđujući promene u obrascima vremena koje donose rekordne temperature okeana.

Super El Ninjo: kako utiče na vreme

Nagli skok temperature okeana dodatno pojačava fenomen El Ninjo, koji se ove godine razvija brže nego ikada i za koji se očekuje da bude najintenzivniji u poslednjih sto godina. El Ninjo je prirodna klimatska varijacija koja podiže globalnu temperaturu i menja uobičajene vremenske obrasce. Posledice se već osećaju širom sveta.

Novi El Ninjo doveo je do slabih monsuna u Indiji, izazvao velike šumske požare u Indoneziji i povećao opasnost od požara u Australiji. Stručnjaci napominju da ovaj fenomen ne utiče samo na temperature, već i na egzistenciju stanovništva u priobalnim područjima, čiji su životi i ekonomija direktno povezani sa stanjem mora.

Posebnost ovogodišnjih rekorda

Zanimljivo je da su temperature okeana na globalnom nivou u avgustu premašile prosečne vrednosti, iako su one obično najviše u martu i aprilu. To se objašnjava činjenicom da južna hemisfera ima veću površinu okeana, pa su globalne temperature mora tada najviše. Ove godine, međutim, avgust je doneo rekorde nezabeležene u prethodnim merenjima.

Kao rezultat, naučnici nastavljaju da prate razvoj El Ninja i njegove uticaje na vremenske prilike širom sveta. Prema njihovim rečima, nastavak trenda rasta temperature može dovesti do daljih promena u globalnim vremenskim obrascima, što bi dodatno ugrozilo stanovništvo i ekosisteme u mnogim regionima.

Visoke temperature zadržaće se do kraja avgusta, a i septembar donosi natprosečnu toplotu, prema rečima meteorologa.

Vremenska prognoza za kraj avgusta i septembar pokazuje da će se natprosečno toplo vreme nastaviti i narednih nedelja. Prema zvaničnoj izjavi meteorologa Nedeljka Todorovića, temperature će do kraja avgusta biti između 30 i 35 stepeni Celzijusa, dok se i u septembru očekuju topliji dani od proseka.

On je istakao da su jutra nešto svežija, ali su noći u velikim gradovima, kao što je Beograd, i dalje tople. „Zadržava se natprosečno toplo vreme, jutra su malo svežija, a noći su u velikim gradovima, poput Beograda, i dalje vrele“, izjavio je Todorović.

Septembar donosi natprosečno toplo vreme

Todorović je naveo da će prva polovina septembra biti obeležena natprosečno toplim danima. Nakon toga, temperature će početi da opadaju, ali će glavnija promena doći tek u oktobru. „Glavna promena dolazi u oktobru. Sudeći prema svemu, produžiće se ova topla varijanta vremena“, objasnio je Todorović.

Iako će dominirati visoke temperature, on je naglasio da povremeno može doći do osveženja, kada temperatura padne za nekoliko stepeni u odnosu na prethodne dane. „Sledeća prilika za osveženje kad bi temperatura mogla da bude ispod 30 stepeni je 4. i 5. septembar“, rekao je Todorović.

Analiza leta i razlozi za požare

Analizirajući proteklo leto, Todorović je izjavio da je ono bilo natprosečno toplo. „Jun je bio manje topao nego prošle godine, ali je i dalje bio iznad proseka. Jul je takođe bio manje topao, za svega 0,2 stepena od prošlogodišnjeg jula, a ovogodišnji avgust je ipak natprosečno topao i to značajno natprosečno topao. Kako sada stoje stvari, on će ipak biti topliji od prošlogodišnjeg avgusta“, istakao je.

Kao ključni razlog za pojavu požara tokom ovakvih vrućina, Todorović navodi nedostatak padavina. „Prvi uslov za nastanak požara je dug period suvog vremena bez kiše, a onda i natprosečno toplo vreme, kao što je kod nas, kada se biljna masa dovoljno osuši“, objasnio je. Posebno je izdvojio situaciju u Deliblatskoj peščari, gde je ovog leta palo izuzetno malo kiše, što je dovelo do toga da se podloga dodatno zagreva i otežava oporavak terena.

Izazovi u velikim gradovima i značaj zelenila

Todorović je objasnio da se prizemni vazduh zagreva od podloge, posebno u urbanim sredinama gde je asfalt dominantan. Tamo gde ima više zelenila, drveća ili vode, temperatura se brže spušta tokom noći. Zbog toga su gradske noći često toplije nego u prirodi.

Konačno, kada je reč o obnovi područja pogođenih požarima, kao što je Deliblatska peščara, Todorović ističe da je potrebno mnogo vremena i strpljenja za oporavak. „Deliblatska peščara će se mnogo dugo oporavljati. Treba posaditi novo drveće i sve je to moguće, samo treba strpljenja“, poručio je.

Vremenska prognoza za kraj avgusta i septembar jasno pokazuje nastavak natprosečne toplote, sa povremenim kratkotrajnim osveženjima, dok glavnija promena vremena stiže tek u oktobru.

Zajedničke snage Srbije i EU bore se sa požarom, a na terenu su helikopteri i kopneni timovi iz više evropskih zemalja.

Evropska unija je aktivirala hitnu pomoć Srbiji zbog požara u Deliblatskoj peščari, mobilisavši 56 vatrogasaca i 21 vatrogasno vozilo iz Nemačke, uz podršku helikoptera i timova iz više evropskih država. Ova akcija je deo napora da se požar, koji ugrožava značajno prirodno područje, što pre stavi pod kontrolu, prema zvaničnom saopštenju.

Ambasador Evropske unije u Republici Srbiji Andreas fon Bekerat posetio je danas zajedničke operacije evropskih i srpskih vatrogasaca i helikopterskih jedinica u blizini Deliblatske peščare. Tom prilikom, ambasador je istakao značaj evropske solidarnosti i izrazio zahvalnost svim timovima na terenu.

Požar u Deliblatskoj peščari: kako protiče međunarodna pomoć

Nakon što je Mehanizam civilne zaštite EU aktiviran u petak, 21. avgusta, Evropska unija je za samo 24 časa rasporedila četiri helikoptera „Blek Hok“ iz strateške rezerve flote rescEU, sa bazama u Češkoj, Rumuniji i Slovačkoj. Osim toga, upućeni su i kopneni vatrogasni timovi iz Nemačke i Rumunije.

Danas je u Srbiju stigao i oficir za vezu EU, koji će omogućiti efikasniju koordinaciju između srpskih vlasti, Koordinacionog centra EU za odgovor u vanrednim situacijama i svih raspoređenih timova. Na taj način, pomoć stiže tamo gde je najpotrebnija, brzo i efikasno.

Solidarnost na delu: zajednički odgovor na izazove

Dodatna pomoć iz Nemačke pristigla je danas, 24. avgusta, i uključuje 56 vatrogasaca i 21 vatrogasno vozilo. Ambasador fon Bekerat je naglasio: „Drago mi je što je EU mogla da odgovori na zahtev Srbije u roku od 24 časa, zbog čega sam danas došao ovde zajedno sa našim raspoređenim EU oficirom za vezu, kako bih sagledao situaciju na terenu i izrazio našu podršku vatrogascima iz EU i Srbije.“ Štaviše, ambasador je podsetio da je Srbija ovog leta pokazala solidarnost pružajući pomoć drugim državama članicama EU, što dodatno potvrđuje značaj međusobne saradnje.

Pored toga, mobilizacija međunarodnih resursa u ovako kratkom roku pokazuje kako evropska saradnja funkcioniše u praksi. Zajednički rad srpskih i evropskih timova ima za cilj da se požar u Deliblatskoj peščari što pre lokalizuje i spreči širenje štete.

Dalji koraci i značaj brze reakcije

U narednim danima, koordinacija između domaćih i međunarodnih snaga biće ključna za kontrolu požara i zaštitu prirodnog bogatstva Deliblatske peščare. Pre svega, efikasno raspoređivanje helikoptera, vatrogasaca i vozila povećava šanse za brz odgovor na sve promene na terenu. Kao rezultat toga, saradnja Srbije i Evropske unije postaje primer uspešnog upravljanja vanrednim situacijama.

Na kraju, požar u Deliblatskoj peščari i angažovanje međunarodne pomoći još jednom potvrđuju koliko je solidarnost i brza reakcija važna u borbi protiv prirodnih katastrofa.