Novi kompleks u Serži-Pontoazu doneće 22.000 radnih mesta i planira tematske zone sa atrakcijama inspirisanim japanskim mangama.

Saudijska Arabija najavila je izgradnju tri nova zabavna parka u francuskom regionu Il-de-Frans, što će prema saopštenju doneti 22.000 novih radnih mesta. Projekat, vredan šest milijardi evra, biće realizovan u Serži-Pontoazu, zapadno od Pariza, a ključna tema su zabavni parkovi u Il-de-Fransu.

Investicija Saudijske Arabije u Il-de-Frans

Izgradnja zabavnih parkova u Il-de-Fransu finansiraće se iz saudijskih fondova, dok je planirano da novi kompleks bude uporediv sa poznatim Diznilendom Pariz. Kako je objavljeno, ovaj poduhvat će obuhvatiti površinu od 50 hektara, sa sedam tematskih zona i više od 30 različitih atrakcija. Osim toga, projekat predviđa izgradnju 70 metara visoke skulpture svetog zmaja Šenrona, figure iz japanskih mangi.

Lokacija i tematske celine parkova

Novi kompleks parkova biće smešten u Kurdimanšu, na lokaciji nekadašnjeg parka Mirapolis, koji je bio poznat kao prvi veliki francuski zabavni park, otvoren između 1987. i 1991. godine. Iako teme budućih parkova još nisu zvanično saopštene, jedna od njih bi mogla biti posvećena mangama, što prati značaj koji japanska kultura ima u regionu.

Tokom posete saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana Francuskoj, izgrađeni su temelji za saradnju dve zemlje na ovom projektu. Predsednik Emanuel Makron istakao je svoje zadovoljstvo zbog ove najave, navodeći je kao „najavu bez presedana“ i naglašavajući važnost projekta za celu Francusku.

Zvanične izjave i značaj projekta

Makron je na društvenoj mreži X napisao da će u Serži-Pontoazu biti izgrađena tri tematska parka, ističući da ništa slično nije viđeno još od otvaranja Diznilenda Pariz. „Nova svetska destinacija“, dodao je francuski predsednik, koji je bio prisutan tokom potpisivanja memoranduma o razumevanju sa saudijskim prestolonaslednikom. On je takođe zahvalio Saudijskoj Arabiji na poverenju u francuske talente i budućnost zemlje.

Zabavni parkovi u Il-de-Fransu mogli bi dodatno doprineti turističkoj ponudi regiona i otvoriti vrata za nove međunarodne saradnje. Projektom se naglašava značaj inovacija i kulturne razmene, što je prepoznato i u zvaničnim izjavama predstavnika obe države.

BND traži mlade stručnjake sa veštinama iz sveta video-igara i pokreće posebnu kampanju regrutacije

Nemačka savezna obaveštajna služba (BND) pokrenula je novu kampanju kojom regrutuje gejmere za sajber-odbranu protiv ruskih napada. Prema zvaničnim informacijama, BND planira da pronađe stručnjake za sajber-bezbednost među mladima koji poseduju iskustvo iz sveta video-igara, a prvi koraci ove inicijative predstavljeni su javnosti ovih dana. Kampanja uključuje učešće predstavnika BND-a na velikom sajmu video-igara Gamescom u Kelnu, gde će služba tražiti talente čije su veštine relevantne za borbu protiv ruskih sajber-napada.

Gejmeri kao potencijalni stručnjaci za sajber-odbranu protiv ruskih napada

Predstavnici BND-a ističu da postoji značajno preklapanje između veština gejmera i onih potrebnih za obaveštajni rad, uključujući tehnološku stručnost, rešavanje zadataka, istrajnost i sposobnost preuzimanja različitih uloga. Zbog toga, BND će tokom sajma Gamescom organizovati selekciju kandidata kroz izazov od pet koraka, osmišljen da proveri njihove sposobnosti u oblasti sajber-bezbednosti i hakovanja. Kandidati koji prođu kroz ovaj izazov mogu postati deo nove generacije stručnjaka za sajber-odbranu protiv ruskih napada.

Pored toga, BND je razvio i svoju video-igru pod nazivom “BND Legends”, koja će svim posetiocima biti dostupna na zvaničnom štandu službe tokom sajma. Ova igra ima za cilj da mladima približi rad BND-a i testira njihove sposobnosti kroz simulacije stvarnih sajber-izazova.

Reforme i nove ovlašćenja za BND

Kako navode zvaničnici, Vlada Nemačke je nedavno odobrila paket reformi za BND, čime se službi proširuju mogućnosti delovanja u inostranstvu. Posebno se izdvaja mogućnost takozvanog “hack back” odgovora, odnosno uzvraćanja na sajber-napade. Ovakva mera predstavlja jednu od najvažnijih novina predloženih reformi i deo je šire strategije za zaštitu nemačkih interesa u digitalnom prostoru.

Prema izjavama portparolke BND-a, Julije Liner, ljudi koji sada budu regrutovani mogu postati deo “novog BND-a”, koji se oblikuje kroz reformu službe. “Vidimo značajno preklapanje između igrača i ključnih talenata koje tražimo: oni su tehnološki potkovani, uživaju u ulasku u različite uloge, završavanju misija i istrajavanju dok ne uspeju”, navela je Linerova.

Kritike političkih stranaka i bezbednosni kontekst

Ipak, predložene reforme izazvale su i određene kritike u nemačkoj javnosti. Stranka Levica upozorila je na potencijalno prekomerno jačanje obaveštajnih službi, ukazujući na važnost kontrole i ravnoteže u njihovom radu. Takođe, Alternativa za Nemačku izrazila je zabrinutost zbog zaštite prava na privatnost, navodeći da reforme ne pokrivaju sve ključne oblasti i da BND nije dobio pravo na primenu smrtonosne sile.

Nemačka je poslednjih godina bila meta više sajber-napada za koje se sumnja da su povezani sa Rusijom. Jedan od najpoznatijih incidenata dogodio se kada je Moskva presrela poverljivi razgovor visokih oficira nemačkog ratnog vazduhoplovstva o vojnoj strategiji u Ukrajini. Osim sajber-pretnji, postoje i navodi o planiranju atentata na nemačke rukovodioce, paljenju fabrika koje snabdevaju Ukrajinu i postavljanju bombi na nemačkim aerodromima.

Nova kampanja regrutacije BND-a deo je šireg odgovora na ove pretnje i pokušaj da se nemačka sajber-odbrana protiv ruskih napada dodatno ojača kroz inovativne pristupe i uključivanje novih talenata iz različitih sfera društva.

Razlika u upotrebi AI alata između zaposlenih i poslodavaca prelazi 15 odsto u većini sektora, posebno u javnom sektoru i obrazovanju.

Upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu u Holandiji postaje sve rasprostranjenija, ali istraživanja pokazuju da zaposleni koriste AI više nego što poslodavci zvanično podržavaju. Prema najnovijim podacima, zaposleni širom svih sektora navode da primenjuju alate poput ČetGPT-a i Majkrosoftovog Kopilota, dok poslodavci kasne sa uvođenjem politika koje bi olakšale i regulisale ovakvu upotrebu.

Razlika između upotrebe i podrške poslodavaca

Istraživanje holandske centralne banke iz oktobra pokazuje da samo 25 odsto zaposlenih smatra da njihovi poslodavci aktivno podržavaju korišćenje veštačke inteligencije na poslu. S druge strane, procenat zaposlenih koji koriste AI alate znatno je veći i razlika u većini sektora prelazi 15 odsto. U obrazovanju i javnom sektoru ta razlika dostiže čak 30 odsto, ukazujući na još izraženiji jaz između svakodnevne prakse i zvanične podrške.

Zbog toga mnogi zaposlenih navode da im je upotreba pojedinih AI alata dozvoljena, ali bez konkretne podrške ili jasnih smernica kompanije. Pored toga, deo njih ističe da njihove firme još uvek nisu uspostavile jasna pravila o korišćenju veštačke inteligencije.

Model „Bring Your Own AI“ i izazovi sa podacima

Zbog sporog uvođenja zvaničnih rešenja u kompanijama, zaposleni se sve više oslanjaju na takozvani model „Bring Your Own AI“. U praksi to znači da koriste sopstvene naloge na servisima kao što su ČetGPT ili Klod za obavljanje poslovnih zadataka. Ovakav pristup otvara pitanja vezana za zaštitu podataka, jer zaposleni često unose poverljive informacije u javne AI modele, bez jasnog razumevanja posledica po privatnost ili bez odgovarajućih smernica od strane poslodavca.

U međuvremenu, najveća razlika između korišćenja i podrške poslodavaca primećuje se u obrazovanju i javnom sektoru. Stroga pravila i propisi o zaštiti podataka dodatno usporavaju implementaciju novih tehnologija u ovim oblastima, iako zaposleni koriste veštačku inteligenciju za izradu materijala, sažetaka i izveštaja.

Potencijalni rizici i potreba za regulacijom

Upotreba alata veštačke inteligencije bez jasnih internih pravila donosi rizike, posebno u pogledu zaštite podataka klijenata i poverljivih informacija. Zaposleni u javnom sektoru i obrazovanju, na primer, koriste generativnu AI tehnologiju za izradu obrazovnih materijala, ali institucije se suočavaju sa izazovima vezanim za autorska prava, odgovornost i zaštitu podataka o učenicima i građanima.

Konačno, podaci pokazuju da je jaz između korišćenja i podrške poslodavaca u Holandiji značajan, te da postoji potreba za jasnijim pravilima i politikama. Na taj način bi upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu mogla biti bezbednija i efikasnija, što je od posebnog značaja za oblasti sa osetljivim podacima.