Golubovi su mnogo više od ptica koje svakodnevno viđamo na trgovima i krovovima gradova. Njihova sposobnost da pronađu put do svog doma sa velikih udaljenosti vekovima fascinira ljude, a upravo zbog toga su golubovi nekada korišćeni i za prenošenje poruka.

Ali kako znaju kuda treba da lete kada se nađu desetinama ili čak stotinama kilometara od mesta koje smatraju svojim domom?

Odgovor je složeniji nego što se na prvi pogled čini.

Kako golub zna gde je njegov dom?

Istraživanja pokazuju da golubovi ne koriste samo jedan „sistem navigacije“. Umesto toga, oslanjaju se na kombinaciju različitih signala iz okruženja.

Jedan od važnih faktora može biti Zemljino magnetno polje. Ptice imaju sposobnost da registruju informacije povezane sa magnetnim poljem planete, što im može pomoći da odrede pravac kada se nalaze na nepoznatom području.

Ali magnetno polje nije jedini odgovor.

Golubovi mogu da koriste i položaj Sunca, a njihovo izuzetno razvijeno čulo vida omogućava im da prepoznaju karakteristike pejzaža tokom leta.

Pamte puteve kao svojevrsnu mapu

Kada više puta lete istom rutom, golubovi mogu da zapamte karakteristične objekte i pejzaže.

Reke, putevi, zgrade, brda i drugi elementi terena mogu im služiti kao orijentiri. Zbog toga se golub koji se približava poznatom području može oslanjati na vizuelne informacije koje je prethodno zapamtio.

To je jedan od razloga zbog kojih se čini da ptica „zna“ gde treba da ide čak i kada se nalazi veoma daleko od kuće.

Neverovatno čulo mirisa

Jedna od zanimljivijih teorija jeste da golubovi koriste i mirise iz vazduha.

Prema ovoj hipotezi, ptica povezuje različite mirisne karakteristike vazduha sa određenim pravcima i područjima. Kada je daleko od doma, kombinovanjem tih informacija može da odredi u kom pravcu treba da krene.

Eksperimenti sa golubovima pokazali su da njihov njuh može imati mnogo veću ulogu u navigaciji nego što se ranije mislilo.

A šta ako je nebo oblačno?

Tu njihova sposobnost postaje još fascinantnija.

Kada Sunce nije vidljivo, golubovi mogu da se oslanjaju na druge informacije iz okruženja. Upravo zbog toga naučnici smatraju da ne postoji samo jedan „kompas“ koji ove ptice koriste.

Njihov navigacioni sistem više liči na kombinaciju različitih instrumenata koji se međusobno dopunjuju.

Ako jedan signal nije dostupan, drugi može pomoći ptici da zadrži pravac.

Zato su golubovi nekada bili poštari

Ova sposobnost vekovima je imala praktičnu vrednost.

Golubovi pismonoše korišćeni su za prenošenje poruka jer su mogli da se vrate u svoj matični golubarnik čak i kada su pušteni veoma daleko od njega.

Važno je, međutim, da golub nije „znao adresu“ na koju treba da odnese poruku. Njegova prirodna sposobnost je bila da pronađe put nazad do mesta koje smatra svojim domom.

Da li zaista nikada ne zalutaju?

Naravno, golubovi nisu nepogrešivi.

Vremenski uslovi, jaki vetrovi, prepreke, bolest ili drugi faktori mogu da poremete njihov let. Ipak, njihova sposobnost navigacije je toliko razvijena da i danas predstavlja predmet brojnih istraživanja.

Čovek je napravio GPS, mape i satelite kako bi pronašao put, dok golub koristi kombinaciju čula i informacija iz prirode.

I upravo u tome leži najveća misterija: ptica čiji mozak nije veći od nekoliko grama uspeva da pronađe put kući preko ogromnih udaljenosti – koristeći „mapu“ koju mi još uvek ne razumemo u potpunosti.

Da li ste se ikada zapitali da li vaš pas zaista razume ono što mu govorite ili samo reaguje na ton vašeg glasa? Kada izgovorite „idemo napolje“, „čekaj“, „sedi“ ili pomenete reč „poslastica“, reakcija često stiže gotovo istog trenutka. Istraživanja pokazuju da psi mogu da nauče mnogo više od nekoliko osnovnih komandi.

Psi ne razumeju ljudski jezik na isti način kao ljudi, ali mogu da povežu određene reči sa predmetima, radnjama i situacijama. Još zanimljivije je što mogu da obraćaju pažnju i na način na koji izgovaramo reči, odnosno na ton i emociju koja prati govor.

Neke reči psi mogu da pamte godinama

Brojna istraživanja pokazala su da psi mogu da nauče veliki broj verbalnih komandi i naziva predmeta. Kod većine kućnih ljubimaca taj broj zavisi od treninga, svakodnevne komunikacije i individualnih sposobnosti.

Posebno su zanimljivi psi koji su obučavani da razlikuju veliki broj igračaka. Neki izuzetno nadareni psi uspeli su da nauče nazive desetina predmeta, a u pojedinim eksperimentima i više stotina reči.

To ne znači da pas razume reč na isti način kao čovek. Umesto toga, on povezuje određeni zvuk sa konkretnim predmetom, radnjom ili očekivanjem.

Ako psa svakog dana pitate „Gde je lopta?“ i pritom mu pokazujete istu igračku, on vremenom može da nauči da upravo taj zvuk označava određeni predmet.

Pas sluša i ton vašeg glasa

Reči nisu jedino što psu privlači pažnju.

Psi veoma dobro registruju promene u tonu glasa. Zato mogu drugačije da reaguju kada istu rečenicu izgovorite nežno, ljutito ili uzbuđeno.

Drugim rečima, pas ne sluša samo šta govorite, već i kako to govorite.

Zbog toga se dešava da pas počne da maše repom čim čuje određenu reč izgovorenu veselim tonom, dok na isti izraz izgovoren oštrije može da reaguje povlačenjem ili promenom ponašanja.

Kako uspevaju da nauče toliko reči?

Najvažniji su ponavljanje i povezivanje.

Ako se određena reč stalno koristi u istoj situaciji, pas može da napravi vezu između zvuka i onoga što sledi. „Napolje“ može da znači izlazak u šetnju, „ručak“ hranu, a ime omiljene igračke – predmet koji treba da pronađe.

Psi takođe veoma dobro čitaju ljudski govor tela. Pokret rukom, pogled, položaj tela i izraz lica mogu im dati dodatne informacije.

Zato ponekad izgleda kao da pas razume celu rečenicu, iako zapravo kombinuje poznatu reč sa situacijom, tonom glasa i ponašanjem vlasnika.

Nisu svi psi isti

Kao i kod ljudi, postoje velike individualne razlike.

Neki psi izuzetno brzo uče nove reči, dok će drugima biti potrebno mnogo više ponavljanja. Rasa, motivacija, način treninga i interesovanje psa mogu imati značajnu ulogu.

Posebno se izdvajaju psi koji su trenirani za rad sa ljudima, ali i pojedini kućni ljubimci koji pokazuju izuzetnu sposobnost pamćenja naziva predmeta.

Ipak, čak i pas koji ne zna veliki broj reči može veoma dobro da razume rutinu svog vlasnika.

Zato vas pas možda zaista „sluša“

Sledeći put kada pomislite da vas pas razume, moguće je da niste potpuno u zabludi.

On možda ne shvata jezik kao čovek, ali može da nauči značenje određenih reči, da ih poveže sa predmetima i radnjama i da istovremeno prati vaš glas, emocije i govor tela.

Upravo zbog toga pas može da reaguje na jednu kratku reč pre nego što vi napravite bilo kakav pokret – jer je tokom života naučio da taj zvuk najavljuje ono što će se dogoditi.

A kada pas podigne glavu čim izgovorite njegovo ime, pogleda vas i odmah otrči do vrata, možda ipak nije samo slučajnost.

Čudno ponašanje životinja neposredno pre zemljotresa, oluje ili drugih velikih vremenskih nepogoda vekovima intrigira ljude. Psi koji iznenada postanu nemirni, ptice koje menjaju pravac leta ili domaće životinje koje odbijaju da uđu u svoje obore – ovakve priče postoje širom sveta. Ali da li životinje zaista mogu da osete ono što čovek još ne može?

Odgovor nauke nije jednostavan. Postoje dokazi da pojedine životinje mogu da registruju promene u okolini koje su ljudima praktično neprimetne, ali još nema pouzdanog dokaza da mogu precizno da predvide kada će se dogoditi zemljotres.

Šta se dešava pre zemljotresa?

Jedna od najpoznatijih teorija jeste da neke životinje mogu da osete veoma slabe seizmičke talase koji prethode jačem podrhtavanju tla. Dok ljudi uglavnom registruju jače primarne ili sekundarne talase, životinje mogu biti osetljivije na određene vibracije i promene u okolini.

Pored toga, pojedine vrste mogu da registruju promene pritiska, elektriciteta, mirisa ili drugih karakteristika životne sredine.

Zbog toga se često navode priče o psima, mačkama, zmijama, pticama i drugim životinjama koje su navodno pokazivale neuobičajeno ponašanje pre zemljotresa.

Ipak, najveći problem predstavlja činjenica da se takvo ponašanje ne događa svaki put. Životinja može biti nemirna iz brojnih razloga, pa je veoma teško utvrditi da li je njeno ponašanje zaista povezano sa zemljotresom.

A šta je sa olujama?

Kada su oluje u pitanju, situacija je nešto drugačija.

Mnoge životinje imaju čula koja su daleko razvijenija od ljudskih. Psi, na primer, mogu da čuju zvukove koje čovek ne registruje, dok neke životinje mogu da osete promene atmosferskog pritiska.

Ptice i druge životinje takođe mogu da reaguju na promene vremena mnogo pre nego što čovek primeti da se približava nevreme.

Poznato je da pojedine vrste menjaju ponašanje pred velikim vremenskim promenama, a neke životinje čak menjaju vreme i mesto hranjenja ili se sklanjaju u zaklon.

To, međutim, ne znači da životinja „zna“ da će za nekoliko sati početi oluja. Mnogo je verovatnije da reaguje na fizičke promene u atmosferi koje prethode nevremenu.

Zašto onda postoje toliko brojna svedočenja?

Jedan od razloga je to što ljudi mnogo lakše pamte neobično ponašanje životinje kada se nakon toga dogodi neki veliki događaj.

Ako pas nekoliko sati pre zemljotresa postane nemiran, vlasnik će to verovatno zapamtiti. Ali ako je pas bio nemiran stotinu puta kada se ništa nije dogodilo, takvi slučajevi se mnogo ređe prepričavaju.

Upravo zato naučnici upozoravaju da pojedinačna svedočenja nisu dovoljna da bi se dokazalo da životinje mogu pouzdano da predvide katastrofe.

Istraživanja se zato sve više oslanjaju na dugotrajno praćenje ponašanja velikog broja životinja, kako bi se utvrdilo da li određeni obrasci zaista prethode zemljotresima ili ekstremnim vremenskim pojavama.

Životinje možda osećaju ono što mi ne možemo

Iako nauka još nema potvrdu da životinje mogu da predvide zemljotres, jedno je gotovo sigurno – njihov svet čula nije isti kao naš.

One mogu da registruju vibracije, zvukove, mirise i promene u atmosferi koje čovek ne primećuje.

Zato je moguće da ponašanje životinja ponekad predstavlja reakciju na promene u prirodi koje se nama čine nevidljivim. Ono što ostaje nepoznato jeste da li se ti signali mogu pretvoriti u pouzdano upozorenje na zemljotres ili oluju.

Za sada, nauka na to pitanje još nema konačan odgovor. A upravo zato neobično ponašanje životinja pre velikih prirodnih događaja i dalje ostaje jedna od najzanimljivijih misterija između sveta prirode i ljudskog iskustva.