Connect with us

Srbija

OD PROSIPANJA VODE, DO CRNE MAČKE: Ovo su najveća sujeverja u Srbiji koja i danas mnogi poštuju

Objavljeno pre

37 минута

,

cat, black background, cat eyes, eyes, pet, nature, domestic cat, animal, black cat, black, golden eyes, looking cat, kitten ManWithoutFace

Mnoga verovanja koja su nekada bila deo svakodnevnog života u Srbiji danas zvuče neobično, pa čak i neverovatno. Ipak, veliki broj njih sačuvao se kroz generacije i još uvek ih možemo čuti u razgovorima, posebno kada stariji članovi porodice upozoravaju mlađe da „ne prizivaju nesreću“.

Iako za ova verovanja nema naučnih dokaza, ona predstavljaju zanimljiv deo narodnog običaja i tradicije.

Prosuta so donosi svađu

Jedno od poznatijih verovanja jeste da prosuta so najavljuje svađu ili neku neprijatnost. U nekim krajevima verovalo se da onaj ko prospe so treba da je baci preko levog ramena kako bi „poništio“ loš znak.

Ne vraćaj se kada kreneš iz kuće

Ako neko izađe iz kuće, pa se ubrzo vrati po nešto što je zaboravio, prema starom verovanju put mu više neće biti srećan.

Zato se često savetovalo da se, ako baš mora da se vrati, pogleda u ogledalo ili sedne na trenutak pre nego što ponovo izađe.

Prosuta voda za srećan put

Za razliku od prosute soli, prosuta voda uglavnom se smatra dobrim znakom.

Kada neko krene na put, često se za njim prospe malo vode, uz verovanje da će mu put „teći glatko“, odnosno da će sve proći lako i bez problema.

Ovaj običaj se i danas može videti kada porodica ispraća nekoga na važan put.

Crna mačka preko puta

Jedno od najpoznatijih sujeverja na svetu prisutno je i na našim prostorima — crna mačka koja pređe put navodno donosi nesreću.

Ipak, verovanja nisu svuda ista. U pojedinim tradicijama crne mačke smatraju se upravo simbolom sreće, što pokazuje koliko se narodna verovanja mogu razlikovati od kraja do kraja.

Ne zviždi u kući

Stariji ljudi često su govorili deci da ne zvižde u kući. Verovalo se da zviždanje može da „oterа novac“ ili prizove siromaštvo.

Zbog toga je rečenica „Ne zviždi u kući, neće biti para“ postala gotovo deo svakodnevnog narodnog govora.

Ne sedi na ćošku stola

Jedno od simpatičnijih verovanja kaže da osoba koja sedne na ćošak stola neće dugo pronaći bračnog partnera.

Najčešće se govorilo da će tako sedeti „sedam godina“ bez udaje ili ženidbe.

Naravno, za ovo verovanje nikada nije postojao dokaz — ali je zato generacijama služilo kao upozorenje deci da ne sede na nezgodnom mestu.

Ne ostavljaj otvorene makaze

Makaze koje ostanu otvorene navodno mogu doneti nesreću ili svađu u kući.

Zbog toga su se u mnogim porodicama makaze uvek zatvarale nakon korišćenja. Praktičan razlog je očigledan — zatvorene makaze su bezbednije — ali je vremenom nastalo i čitavo verovanje o njihovoj „moći“.

Kucanje u drvo

Kada neko kaže nešto lepo ili se pohvali da mu se dogodilo nešto dobro, često sledi čuveno: „Da ne ureknem“ — pa kucanje u drvo.

Ovaj običaj povezuje se sa željom da se dobra sreća ne pokvari i da se čovek zaštiti od uroka ili zavisti.

Ne govori unapred šta će se dogoditi

„Nemoj unapred da pričaš“ jedna je od rečenica koju su mnogi čuli od roditelja i baka i deka.

Ako bi neko prerano najavio uspeh, putovanje, posao ili neki drugi važan događaj, verovalo se da bi time mogao da „urekne“ sopstvenu sreću.

Ne hvali dete previše

U tradicionalnoj kulturi posebno je bilo rašireno verovanje u urok. Zato se verovalo da dete ne treba previše hvaliti pred drugima.

Umesto direktnog hvaljenja, ljudi bi nekada govorili nešto poput „da ga ne ureknemo“ ili bi simbolično dodirnuli drvo.

Ne poklanjaj prazan novčanik

Ako nekome poklanjate novčanik, prema jednom popularnom verovanju u njega bi trebalo staviti makar jedan novčić.

Prazan novčanik simbolizuje prazninu i nedostatak novca, dok se novčić smatra simbolom budućeg bogatstva i blagostanja.

Ne presecaj hleb nožem „kako bilo“

Hleb u srpskoj tradiciji ima posebno mesto, pa su postojala brojna pravila u vezi sa njim. U različitim krajevima postojala su verovanja da se prema hlebu mora odnositi s poštovanjem i da nije dobro bacati ga, gaziti ili nepažljivo postupati s njim.

Verovanja koja opstaju i danas

Iako savremeni život sve više potiskuje stara narodna verovanja, neka od njih su i dalje deo svakodnevnog govora.

„Kucni u drvo“, „prosipaj vodu za sreću“, „nemoj da se vraćaš“, „ne ureći“ — izrazi su koje čujemo i danas, često čak i kada osoba koja ih izgovara ne veruje zaista u njih.

Možda upravo zato ova sujeverja predstavljaju zanimljiv deo srpske tradicije: preživela su generacije, menjala se kroz vreme i ostala prisutna u svakodnevnom životu, čak i u modernom društvu.

A koliko ovih verovanja vi i danas poštujete?

Povezano
Pročitaj još

Srbija

PRESS.RS ISTRAŽUJE: Kako da na granici čekate što kraće – Nekoliko trikova koji mogu da vam uštede sate

Objavljeno pre

29 минута

,

август 23, 2026

Objavio:

Kolone na graničnim prelazima tokom letnje sezone mogu da potraju satima, a posebno kada se smenjuju vikendi, praznici i talasi turista koji kreću na more. Ipak, postoji nekoliko stvari koje vozači mogu da urade kako bi povećali šansu da kroz granicu prođu bez višesatnog čekanja.

1. Ne krećite kada kreću svi

Jedan od najjednostavnijih saveta jeste da izbegnete periode kada najveći broj ljudi kreće na put.

Petak popodne, subota ujutru i nedelja tokom dana često su među najopterećenijim terminima tokom sezone.

Ako možete da birate, pokušajte da put organizujete tako da granicu prelazite rano ujutru, kasno uveče ili tokom radnog dana.

2. Proverite stanje pre polaska

Pre nego što krenete, proverite stanje na graničnim prelazima i eventualne preporuke nadležnih službi.

Ako je na vašem uobičajenom prelazu formirana višekilometarska kolona, možda se isplati promeniti rutu i koristiti drugi prelaz.

Važno je, međutim, računati ukupno vreme putovanja. Kraća kolona ne znači automatski i brži put ako do alternativnog prelaza morate da vozite znatno duže.

3. Nemojte slepo pratiti navigaciju

Navigacija može da bude korisna, ali aplikacije ne prikazuju uvek realno stanje na svakom prelazu.

Pre odluke proverite i zvanične informacije o stanju na granici, posebno ako putujete u periodu pojačanog saobraćaja.

4. Dokumenta pripremite pre nego što stignete do kućice

Pasoše i druga potrebna dokumenta držite pri ruci.

Deluje kao sitnica, ali traženje pasoša, saobraćajne dozvole ili drugih dokumenata tek kada dođete do policijske kontrole nepotrebno usporava prolazak.

Isto važi i za porodice sa decom — neka svi dokumenti budu spremni na jednom mestu.

5. Ako putujete sa decom, spremite sve pre granice

Voda, grickalice, lekovi koji su vam potrebni, maramice i osnovne stvari za decu trebalo bi da budu dostupni u automobilu.

Kada kolona stoji, poslednje što želite jeste da tražite prodavnicu ili benzinsku pumpu neposredno pred granicom.

6. Alternativni prelaz može biti najbolji „trik“

Ako putujete na popularnu destinaciju, nemojte automatski pretpostaviti da je najveći granični prelaz i najbolja opcija.

Manji prelaz ponekad može značiti znatno kraće čekanje, ali pre promene rute proverite da li je taj prelaz otvoren za vaš tip saobraćaja i da li ispunjavate uslove za prelazak.

7. Obratite pažnju na povratak

Mnogi planiraju samo kada će preći granicu pri odlasku, a zaboravljaju povratak.

Ako se vraćate sa letovanja tokom vikenda, posebno poslednjeg vikenda u mesecu ili pred početak školske godine, gužve mogu biti veoma velike.

Ako imate mogućnost, pomeranje putovanja za nekoliko sati ili jedan dan može napraviti ogromnu razliku.

Najvažniji savet: proverite stanje neposredno pre puta

Ne postoji univerzalni termin kada je granica uvek prazna. Saobraćaj se menja iz sata u sat, pa je najpametnije proveriti aktuelno stanje neposredno pre polaska.

Ponekad će vam 20 minuta provere pre puta uštedeti nekoliko sati čekanja.

A ako vidite ogromnu kolonu na svom prelazu — nemojte paničiti. Prvo proverite alternativne prelaze i izračunajte da li se obilazak zaista isplati.

Pročitaj još

Srbija

Vreli talas ne posustaje: RHMZ upozorava na temperature iznad 35 stepeni širom Srbije

Najnovije upozorenje RHMZ-a donosi prognozu veoma toplih dana, uz vrednosti do gotovo 40 stepeni i visok rizik od požara.

Objavljeno pre

36 минута

,

август 23, 2026

Objavio:

Vreli talas ne posustaje: RHMZ upozorava na temperature iznad 35 stepeni širom Srbije – toplotni talas u Srbiji

Najnovije upozorenje RHMZ-a donosi prognozu veoma toplih dana, uz vrednosti do gotovo 40 stepeni i visok rizik od požara.

Novi toplotni talas ponovo zahvata Srbiju, a Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da nas do kraja avgusta očekuju maksimalne dnevne temperature i preko 35 stepeni. Prema prognozi, gotovo cela zemlja biće pod uticajem vrelih dana, uz povećan rizik od požara na otvorenom prostoru.

Prethodnih dana, temperature su se kretale od 2 stepena u Subotici i Novom Sadu, do 8 stepeni u Beogradu, dok su u Nišu, Čačku i Leskovcu izmerene nešto niže vrednosti. Međutim, RHMZ najavljuje da će u narednom periodu doći do značajnog porasta, sa maksimalnim dnevnim temperaturama između 30 i 35 stepeni.

Prognoza za naredne dane: gde će biti najtoplije?

U ponedeljak i utorak, odnosno 24. i 25. avgusta, na jugu i jugoistoku zemlje očekuju se temperature iznad 35 stepeni, dok će u petak i subotu, 28. i 29. avgusta, visoke vrednosti biti zabeležene i u ostalim krajevima Srbije. Iako se povremeno može očekivati promenljiva oblačnost, pretežno sunčano i toplo vreme biće dominantno.

Pojava kratkotrajnih pljuskova sa grmljavinom biće retka, a s obzirom na deficit padavina, situacija sa visokim temperaturama može dodatno pogodovati širenju požara na otvorenom prostoru. Takođe, ovakvi vremenski uslovi mogu imati nepovoljan uticaj na javno zdravlje stanovništva, kao i na različite sektore privrede.

Uticaj toplotnog talasa na svakodnevni život

Visoke temperature ne utiču samo na zdravlje, već i na kritičnu infrastrukturu, saobraćaj, transport, turizam, poljoprivredu i stočarstvo. Zbog toga je važno pratiti preporuke i upozorenja nadležnih institucija. Period bez značajnih padavina, u kombinaciji sa visokim temperaturama, povećava opasnost od požara i dodatno opterećuje svakodnevne aktivnosti građana.

Na kraju, RHMZ savetuje stanovništvo da obrati pažnju na aktuelna upozorenja i da preduzme potrebne mere zaštite tokom trajanja toplotnog talasa. Očekuje se da će period sa izuzetno visokim temperaturama potrajati, pa se preporučuje dodatna opreznost, posebno u najtoplijim delovima dana.

Pročitaj još

Srbija

Avion Iljušin IL-76 prvi put gasi požar na Stolovima: 168 tona vode u četiri naleta

Letelica ruskog Ministarstva za vanredne situacije izbacila je 42 tone vode na Stolovima i 126 tona u Deliblatskoj peščari

Objavljeno pre

36 минута

,

август 23, 2026

Objavio:

Avion Iljušin IL-76 prvi put gasi požar na Stolovima: 168 tona vode u četiri naleta – Iljušin IL-76 Stolovi

Letelica ruskog Ministarstva za vanredne situacije izbacila je 42 tone vode na Stolovima i 126 tona u Deliblatskoj peščari

Avion Iljušin IL-76 Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije po prvi put je učestvovao u gašenju požara na Stolovima, pored Deliblatske peščare, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema podacima Srpsko-ruskog humanitarnog centra, tokom ove akcije izvedena su ukupno četiri naleta, od čega su tri bila iznad Deliblatske peščare, a jedan iznad Stolova.

Tokom ovih letova, na požarišta je izbačeno ukupno 168 tona vode, što uključuje 126 tona u Deliblatskoj peščari i 42 tone na Stolovima. Ova intervencija predstavlja prvi angažman Iljušina IL-76 na lokaciji Stolovi, dok je letelica prethodno delovala u Deliblatskoj peščari.

Detalji operacije Iljušina IL-76

Do 23. avgusta, Iljušin IL-76 je, od početka svog angažovanja u Srbiji, izveo ukupno 19 naleta na različita požarišta. U tom periodu, avion je izbacio ukupno 798 tona vode na ugrožene oblasti. Međutim, ovoga puta poseban fokus bio je na požar na Stolovima, gde je u jednom naletu izbačeno 42 tone vode.

Pored toga, prema saopštenju, 126 tona vode izbačeno je tokom tri naleta iznad Deliblatske peščare. Na taj način je značajno doprineto suzbijanju vatrene stihije u ovom području.

Uloga aviona Iljušin IL-76 u gašenju požara

Letelica Iljušin IL-76 Ministarstva za vanredne situacije Ruske Federacije poznata je po svojoj velikoj nosivosti i sposobnosti da u kratkom vremenskom roku dostavi velike količine vode na teško pristupačna mesta. U ovom slučaju, angažovanje Iljušina na Stolovima omogućilo je bržu reakciju i efikasnije gašenje požara, što je prema saopštenju, imalo značajan uticaj na kontrolu vatre.

Takođe, dosadašnji rezultati pokazuju da su zajedničke operacije domaćih i ruskih snaga bile od ključne važnosti za smanjenje širenja požara u pogođenim regionima.

Borba protiv požara na Stolovima i Deliblatskoj peščari

Prema zvaničnim podacima, dosadašnji angažman aviona Iljušin IL-76 u Srbiji rezultirao je sa ukupno 798 tona vode izbačene na požarišta. Ova činjenica potvrđuje značaj strategije brzog premeštanja sredstava za gašenje, posebno u zahtevnim uslovima kakvi vladaju na Stolovima i u Deliblatskoj peščari.

Na kraju, iz Ministarstva unutrašnjih poslova napominju da će saradnja sa međunarodnim partnerima i dalje biti važan deo strategije za zaštitu stanovništva i prirodnih resursa od požara.

Pročitaj još

U Trendu