Kolone na graničnim prelazima tokom letnje sezone mogu da potraju satima, a posebno kada se smenjuju vikendi, praznici i talasi turista koji kreću na more. Ipak, postoji nekoliko stvari koje vozači mogu da urade kako bi povećali šansu da kroz granicu prođu bez višesatnog čekanja.

1. Ne krećite kada kreću svi

Jedan od najjednostavnijih saveta jeste da izbegnete periode kada najveći broj ljudi kreće na put.

Petak popodne, subota ujutru i nedelja tokom dana često su među najopterećenijim terminima tokom sezone.

Ako možete da birate, pokušajte da put organizujete tako da granicu prelazite rano ujutru, kasno uveče ili tokom radnog dana.

2. Proverite stanje pre polaska

Pre nego što krenete, proverite stanje na graničnim prelazima i eventualne preporuke nadležnih službi.

Ako je na vašem uobičajenom prelazu formirana višekilometarska kolona, možda se isplati promeniti rutu i koristiti drugi prelaz.

Važno je, međutim, računati ukupno vreme putovanja. Kraća kolona ne znači automatski i brži put ako do alternativnog prelaza morate da vozite znatno duže.

3. Nemojte slepo pratiti navigaciju

Navigacija može da bude korisna, ali aplikacije ne prikazuju uvek realno stanje na svakom prelazu.

Pre odluke proverite i zvanične informacije o stanju na granici, posebno ako putujete u periodu pojačanog saobraćaja.

4. Dokumenta pripremite pre nego što stignete do kućice

Pasoše i druga potrebna dokumenta držite pri ruci.

Deluje kao sitnica, ali traženje pasoša, saobraćajne dozvole ili drugih dokumenata tek kada dođete do policijske kontrole nepotrebno usporava prolazak.

Isto važi i za porodice sa decom — neka svi dokumenti budu spremni na jednom mestu.

5. Ako putujete sa decom, spremite sve pre granice

Voda, grickalice, lekovi koji su vam potrebni, maramice i osnovne stvari za decu trebalo bi da budu dostupni u automobilu.

Kada kolona stoji, poslednje što želite jeste da tražite prodavnicu ili benzinsku pumpu neposredno pred granicom.

6. Alternativni prelaz može biti najbolji „trik“

Ako putujete na popularnu destinaciju, nemojte automatski pretpostaviti da je najveći granični prelaz i najbolja opcija.

Manji prelaz ponekad može značiti znatno kraće čekanje, ali pre promene rute proverite da li je taj prelaz otvoren za vaš tip saobraćaja i da li ispunjavate uslove za prelazak.

7. Obratite pažnju na povratak

Mnogi planiraju samo kada će preći granicu pri odlasku, a zaboravljaju povratak.

Ako se vraćate sa letovanja tokom vikenda, posebno poslednjeg vikenda u mesecu ili pred početak školske godine, gužve mogu biti veoma velike.

Ako imate mogućnost, pomeranje putovanja za nekoliko sati ili jedan dan može napraviti ogromnu razliku.

Najvažniji savet: proverite stanje neposredno pre puta

Ne postoji univerzalni termin kada je granica uvek prazna. Saobraćaj se menja iz sata u sat, pa je najpametnije proveriti aktuelno stanje neposredno pre polaska.

Ponekad će vam 20 minuta provere pre puta uštedeti nekoliko sati čekanja.

A ako vidite ogromnu kolonu na svom prelazu — nemojte paničiti. Prvo proverite alternativne prelaze i izračunajte da li se obilazak zaista isplati.

Mnoga verovanja koja su nekada bila deo svakodnevnog života u Srbiji danas zvuče neobično, pa čak i neverovatno. Ipak, veliki broj njih sačuvao se kroz generacije i još uvek ih možemo čuti u razgovorima, posebno kada stariji članovi porodice upozoravaju mlađe da „ne prizivaju nesreću“.

Iako za ova verovanja nema naučnih dokaza, ona predstavljaju zanimljiv deo narodnog običaja i tradicije.

Prosuta so donosi svađu

Jedno od poznatijih verovanja jeste da prosuta so najavljuje svađu ili neku neprijatnost. U nekim krajevima verovalo se da onaj ko prospe so treba da je baci preko levog ramena kako bi „poništio“ loš znak.

Ne vraćaj se kada kreneš iz kuće

Ako neko izađe iz kuće, pa se ubrzo vrati po nešto što je zaboravio, prema starom verovanju put mu više neće biti srećan.

Zato se često savetovalo da se, ako baš mora da se vrati, pogleda u ogledalo ili sedne na trenutak pre nego što ponovo izađe.

Prosuta voda za srećan put

Za razliku od prosute soli, prosuta voda uglavnom se smatra dobrim znakom.

Kada neko krene na put, često se za njim prospe malo vode, uz verovanje da će mu put „teći glatko“, odnosno da će sve proći lako i bez problema.

Ovaj običaj se i danas može videti kada porodica ispraća nekoga na važan put.

Crna mačka preko puta

Jedno od najpoznatijih sujeverja na svetu prisutno je i na našim prostorima — crna mačka koja pređe put navodno donosi nesreću.

Ipak, verovanja nisu svuda ista. U pojedinim tradicijama crne mačke smatraju se upravo simbolom sreće, što pokazuje koliko se narodna verovanja mogu razlikovati od kraja do kraja.

Ne zviždi u kući

Stariji ljudi često su govorili deci da ne zvižde u kući. Verovalo se da zviždanje može da „oterа novac“ ili prizove siromaštvo.

Zbog toga je rečenica „Ne zviždi u kući, neće biti para“ postala gotovo deo svakodnevnog narodnog govora.

Ne sedi na ćošku stola

Jedno od simpatičnijih verovanja kaže da osoba koja sedne na ćošak stola neće dugo pronaći bračnog partnera.

Najčešće se govorilo da će tako sedeti „sedam godina“ bez udaje ili ženidbe.

Naravno, za ovo verovanje nikada nije postojao dokaz — ali je zato generacijama služilo kao upozorenje deci da ne sede na nezgodnom mestu.

Ne ostavljaj otvorene makaze

Makaze koje ostanu otvorene navodno mogu doneti nesreću ili svađu u kući.

Zbog toga su se u mnogim porodicama makaze uvek zatvarale nakon korišćenja. Praktičan razlog je očigledan — zatvorene makaze su bezbednije — ali je vremenom nastalo i čitavo verovanje o njihovoj „moći“.

Kucanje u drvo

Kada neko kaže nešto lepo ili se pohvali da mu se dogodilo nešto dobro, često sledi čuveno: „Da ne ureknem“ — pa kucanje u drvo.

Ovaj običaj povezuje se sa željom da se dobra sreća ne pokvari i da se čovek zaštiti od uroka ili zavisti.

Ne govori unapred šta će se dogoditi

„Nemoj unapred da pričaš“ jedna je od rečenica koju su mnogi čuli od roditelja i baka i deka.

Ako bi neko prerano najavio uspeh, putovanje, posao ili neki drugi važan događaj, verovalo se da bi time mogao da „urekne“ sopstvenu sreću.

Ne hvali dete previše

U tradicionalnoj kulturi posebno je bilo rašireno verovanje u urok. Zato se verovalo da dete ne treba previše hvaliti pred drugima.

Umesto direktnog hvaljenja, ljudi bi nekada govorili nešto poput „da ga ne ureknemo“ ili bi simbolično dodirnuli drvo.

Ne poklanjaj prazan novčanik

Ako nekome poklanjate novčanik, prema jednom popularnom verovanju u njega bi trebalo staviti makar jedan novčić.

Prazan novčanik simbolizuje prazninu i nedostatak novca, dok se novčić smatra simbolom budućeg bogatstva i blagostanja.

Ne presecaj hleb nožem „kako bilo“

Hleb u srpskoj tradiciji ima posebno mesto, pa su postojala brojna pravila u vezi sa njim. U različitim krajevima postojala su verovanja da se prema hlebu mora odnositi s poštovanjem i da nije dobro bacati ga, gaziti ili nepažljivo postupati s njim.

Verovanja koja opstaju i danas

Iako savremeni život sve više potiskuje stara narodna verovanja, neka od njih su i dalje deo svakodnevnog govora.

„Kucni u drvo“, „prosipaj vodu za sreću“, „nemoj da se vraćaš“, „ne ureći“ — izrazi su koje čujemo i danas, često čak i kada osoba koja ih izgovara ne veruje zaista u njih.

Možda upravo zato ova sujeverja predstavljaju zanimljiv deo srpske tradicije: preživela su generacije, menjala se kroz vreme i ostala prisutna u svakodnevnom životu, čak i u modernom društvu.

A koliko ovih verovanja vi i danas poštujete?

Stručnjaci upozoravaju da se virus Zapadnog Nila prenosi ubodom komarca, a simptomi mogu varirati od blagih do ozbiljnih.

Virus Zapadnog Nila u Srbiji potvrđen je tokom letnjih meseci, kada su komarci najaktivniji, prema saopštenju stručnjaka. Iako većina ljudi nakon ujeda komarca nema simptome ili ima samo blage tegobe, kod pojedinih osoba mogu se javiti ozbiljne komplikacije. Virus se prenosi isključivo ubodom zaraženog komarca, dok se kontaktom među ljudima ne može preneti.

Najčešći simptomi virusa Zapadnog Nila javljaju se nekoliko dana nakon infekcije. Tegobe često podsećaju na grip i lako mogu proći neprimećeno. Međutim, važno je obratiti pažnju na sledeće znake: povišena telesna temperatura, glavobolja, izražena malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i mučnina ili povraćanje. Osip na koži takođe može da se pojavi kod nekih osoba.

Simptomi koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć

Kod manjeg broja zaraženih, virus Zapadnog Nila u Srbiji može izazvati ozbiljnije probleme. U tim slučajevima dolazi do zahvatanja nervnog sistema. Tada se mogu javiti jaka glavobolja, ukočenost vrata, poremećaj svesti, dezorijentisanost, tremor, slabost mišića ili drugi neurološki simptomi. Zbog toga je važno da se svaka osoba koja primeti navedene ozbiljne simptome odmah javi lekaru, kako bi se pravovremeno pružila medicinska pomoć.

Prevencija virusa Zapadnog Nila i mere zaštite

Za virus Zapadnog Nila u Srbiji ne postoji vakcina namenjena ljudima, kao ni specifična antivirusna terapija koja bi direktno uništila virus. Lečenje se najčešće svodi na ublažavanje simptoma i medicinsku podršku, posebno kod težih oblika bolesti. Zbog toga, prevencija ima ključnu ulogu. Stručnjaci preporučuju upotrebu repelenata, nošenje odeće koja pokriva ruke i noge, postavljanje zaštitnih mreža na prozore i vrata, kao i redovno uklanjanje stajaće vode iz dvorišta, saksija i drugih mesta gde komarci mogu da se razmnožavaju.

Osim toga, savetuje se poseban oprez u vreme najveće aktivnosti komaraca, naročito tokom večernjih i ranih jutarnjih sati. Ubod komarca ne znači automatski da je osoba zaražena, ali pojavu simptoma, posebno visoke temperature sa jakom glavoboljom ili neurološkim tegobama, ne treba ignorisati. Pravovremena reakcija može značajno olakšati tok bolesti i sprečiti komplikacije.