Preostalo je samo šest kilometara do završetka Dunavskog koridora, čime će Braničevski okrug dobiti potpunu saobraćajnu povezanost.

Zahvaljujući brzoj saobraćajnici Dunavski koridor, putovanje od Beograda do Golupca sada traje sat i 20 minuta. Ovaj važan infrastrukturni projekat nalazi se u završnoj fazi, a prema saopštenju nadležnih, preostalo je još samo šest kilometara radova kako bi Požarevac, Veliko Gradište i Golubac bili u potpunosti povezani. Građani Braničevskog okruga već izražavaju zadovoljstvo novim putem, ističući koliko je olakšao svakodnevno funkcionisanje.

Pera Dolašević iz Smedereva često provodi vreme u svojoj vikendici u Vincima kod Golupca. On naglašava da je upravo ovde Dunav širok skoro sedam kilometara i podseća da je taj deo reke izuzetno privlačan mnogima. „Kakva Crna Gora, kakva Hrvatska. Ovo je naša lepota. Sada se baš ulaže, baš je prelepo”, ističe Dolašević, dodajući da je njegova omiljena destinacija sada mnogo bliža zahvaljujući novoj saobraćajnici.

Preostali radovi na Dunavskom koridoru

Prema rečima Milovana Bekrića, pomoćnika direktora Koridora Srbije, trenutno se izvode završni radovi na preostalih šest kilometara Dunavskog koridora. “Ostaće nam radovi na takozvanim servisnim saobraćajnicama. To su saobraćajnice koje praktično opslužuju lokalno stanovništvo”, naveo je Bekrić. Do sada je u saobraćaj pušteno 62 kilometra brze saobraćajnice Požarevac-Veliko Gradište-Golubac.

Dunavski koridor, sa ukupnom trasom od 68 kilometara, uključuje 62 objekta, među kojima su mostovi, nadvožnjaci, potputnjaci i propusti. Takođe, izgrađeno je šest petlji i 16 raskrsnica u nivou. Projekat je značajno unapredio infrastrukturu Braničevskog okruga, koji više nije sinonim za loše puteve.

Kako Dunavski koridor menja život građana

Mnogi stanovnici Velikog Gradišta i okolnih mesta već su se uverili u prednosti koje donosi Dunavski koridor. Prema njihovim rečima, nova saobraćajnica je „prava stvar u pravo vreme“, a životni standard se značajno poboljšao. “Kako je bilo do pre par godina – sada se mnogo izgradilo”, ističe jedna od građanki, dok drugi dodaju da su obećanja ispunjena i da se dosta ulaže u region.

Pored praktičnih prednosti, Dunavski koridor približava putnicima i brojne turističke atrakcije ovog kraja. Đerdapska klisura, obnovljene Golubačka i Fetislav tvrđava, Lepenski vir i manastir Tumane sada su dostupniji nego ranije. Po oceni Nacionalne geografije, baš sa zidina Ramske tvrđave vidi se jedan od najlepših zalazaka sunca na evropskim rekama.

Na kraju, realizacija Dunavskog koridora donela je nadu da će se istok Srbije dodatno razvijati, pa se sve više ljudi vraća iz inostranstva u Veliko Gradište i Golubac. Ovaj projekat pokazuje koliko savremena infrastruktura može promeniti svakodnevni život i otvoriti nove mogućnosti za razvoj lokalnih zajednica.

Istraživači ukazuju da zimsko računanje vremena tokom cele godine može imati više koristi za zdravlje zbog jutarnje svetlosti.

Zimsko ili letnje računanje vremena ponovo je tema brojnih rasprava, a nova analiza stručnjaka iz Kanade stavlja zimsko računanje vremena u prvi plan kada je reč o zdravlju. Prema rezultatima analize, zadržavanje zimskog režima može imati značajne koristi za biološki ritam i kvalitet sna, što je posebno važno za zaposlene i đake.

Zašto je jutarnja svetlost važna za organizam

Glavni argument u prilog zimskom računanju vremena dolazi iz uloge jutarnje svetlosti u regulaciji sna i unutrašnjeg biološkog sata. Letnje računanje vremena produžava večernju svetlost, ali tokom zime, to znači da bi sunce izlazilo još kasnije nego što je uobičajeno. Zbog toga bi mnogi ljudi, posebno oni koji rano ustaju zbog posla ili škole, počinjali svoje obaveze dok je napolju još mrak. Ovako pomeren ritam može dovesti do kraćeg sna i većeg dnevnog umora.

Socijalni džetleg i posledice po zdravlje

Psihijatar Rejmond Lam sa Univerziteta Britanske Kolumbije i njegove kolege analizirali su prethodna istraživanja o uticaju računanja vremena na spavanje, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje. Oni su posebno istakli da naš unutrašnji sat zahteva redovno usklađivanje sa dnevnim svetlom. Kada ujutru nema dovoljno prirodne svetlosti, biološki ritam pomera se na kasnije sate, dok društvene obaveze ostaju iste. Ovakav nesklad, poznat kao socijalni džetleg, može biti povezan sa nepovoljnim posledicama po fizičko i mentalno zdravlje.

Praktične razlike između zimskog i letnjeg vremena

Razlika između dva sistema najbolje se vidi tokom zimskih meseci. Na primer, u Torontu sunce po zimskom računanju vremena izlazi oko 7:51, dok bi po letnjem svitalo tek oko 8:51. Osobe koje ustaju u sedam sati svakako ustaju pre izlaska sunca, ali je po zimskom vremenu jutarnja svetlost dostupna ranije. U nekim geografskim područjima, stanovnici zapadnog dela vremenske zone, gde sunce izlazi kasnije, spavaju kraće i imaju lošije zdravstvene i ekonomske pokazatelje. Ipak, stručnjaci ističu da ove povezanosti ne dokazuju da je kasniji izlazak sunca jedini uzrok navedenih problema.

Veza sa sezonskom depresijom i snom

Analiza posebno izdvaja sezonski afektivni poremećaj, oblik depresije koji se javlja tokom jeseni i zime. Nedostatak jutarnje svetlosti može uticati na poremećaj biološkog ritma, pa se kao jedna od terapija koristi izlaganje jakom svetlu u jutarnjim satima. Ovo pomaže pomeranju unutrašnjeg sata ka ranijem vremenu, što može biti važno za one koji su posebno osetljivi na promene svetlosnog režima.

Iskustva iz drugih država i preporuke stručnjaka

Neke države su pokušale trajno da zadrže letnje računanje vremena, ali su se nakon kratkog perioda vratile na zimsko. Na primer, Sjedinjene Američke Države su 1974. godine godinu dana koristile letnji režim, dok je Rusija 2011. prešla na trajno letnje vreme, ali se 2014. vratila na standardno. Ovi primeri pokazuju da nije samo duža večernja svetlost važna za zdravlje. Stručnjaci preporučuju da je bolje zadržati zimsko računanje vremena tokom cele godine, kako bi organizam uskladio svoj ritam sa prirodnim smenom dana i noći.

Zaključak: zimsko ili letnje računanje vremena?

Prema analizi kanadskih istraživača, zimsko računanje vremena ima više koristi za zdravlje, jer omogućava ranije izlaganje jutarnjoj svetlosti. Ovo je posebno važno za decu, tinejdžere i sve koji rano ustaju zbog svojih obaveza. Pravilan biološki ritam, usklađen sa prirodnim svetlom, može doprineti boljem snu i opštem zdravlju stanovništva.

Broj obolelih od bolesti sličnih gripu u Srbiji raste, naročito među decom mlađom od četiri godine, dok je aktivnost virusa gripa i dalje ispod epidemijskog praga.

Više od 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu u Srbiji registrovano je u periodu od 12. do 18. oktobra, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Najmlađi, posebno deca mlađa od četiri godine, najviše su pogođeni, a broj obolelih nastavlja da raste. Ipak, prema izveštaju, aktivnost virusa gripa i dalje je niska i ispod epidemijskog praga.

Tokom ovog perioda, u Srbiji je zabeleženo ukupno 7.035 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što predstavlja porast u odnosu na prethodnu nedelju. U istom vremenskom okviru evidentirano je i 13.579 slučajeva akutnih respiratornih infekcija, pri čemu je stopa obolevanja najviša upravo među najmlađom populacijom.

Najmlađi najviše ugroženi oboljenjima sličnim gripu

Prema navodima Batuta, deca mlađa od četiri godine čine najugroženiju grupu kada su u pitanju oboljenja slična gripu u Srbiji. Takođe, zabeležen je rast broja obolelih i u uzrasnim kategorijama odraslih od 30 do 64 godine, kao i kod osoba starijih od 65 godina. Ova dinamika ukazuje na potrebu za posebnim praćenjem najmlađih, ali i starijih članova populacije, tokom sezone respiratornih infekcija.

Laboratorijska potvrda gripa i prisutni virusi

Od početka sezone, odnosno od 28. septembra, laboratorijski je potvrđeno ukupno sedam slučajeva gripa. Tokom poslednje izveštajne nedelje potvrđena su dva slučaja, oba u Braničevskom okrugu, a kod svih zaraženih utvrđen je virus gripa A(H1N1)pdm09. Analiza uzoraka pokazala je da su najčešće otkriveni rinovirusi, odgovorni za običnu prehladu, prisutni u 42,85 odsto testiranih slučajeva. Slede adenovirusi sa 7,4 odsto i virus SARS-CoV-2 sa 4,05 odsto.

Iako broj obolelih od oboljenja sličnih gripu u Srbiji raste, Institut „Dr Milan Jovanović Batut“ naglašava da je aktivnost virusa gripa i dalje ispod epidemijskog praga. Zbog toga, situacija se pažljivo prati, a podaci se redovno ažuriraju kako bi se pravovremeno reagovalo na eventualne promene epidemiološke slike.