Ekonomski izveštaj otkriva da mnogi rade za zarade na nivou siromaštva

Uvid u tržište rada SAD

Prema najnovijoj analizi, skoro 25% radne snage u Sjedinjenim Američkim Državama se može smatrati funkcionalno nezaposlenim. Ovaj termin odnosi se na one koji su zaposleni samo delimično ili za zarade koje ne prelaze prag siromaštva. Gene Ludwig, predsednik Instituta Ludwig za zajednički ekonomski prosperitet, ističe da ovaj problem postaje sve izraženiji, uprkos formalno niskoj stopi nezaposlenosti od 4,1% zabeleženoj u julu.

Razlike u statističkim prikazima

Ludwig objašnjava da tradicionalne metode merenja nezaposlenosti ne prikazuju pravu sliku, jer ignoriraju one koji su prinuđeni na nepovoljne radne uslove. Ekonomisti upozoravaju da bi ova situacija mogla ukazivati na ozbiljne probleme unutar američke ekonomije.

Reakcije ekonomista

Sa druge strane, neki stručnjaci, kao što je Gregory Daco, glavni ekonomista u EY-Parthenon, smatraju da ovakve alternativne mere mogu biti preterano pesimistične i ne odražavaju stvarno stanje tržišta rada.

Ceremonija dodele medalja održaće se na vojnoj bazi u Hjustonu

Predsednik SAD Donald Tramp će u petak, 28. avgusta, na Zajedničkoj rezervnoj bazi Ellington u Hjustonu, dodeliti Kongresnu svemirsku medalju časti posadi misije NASA Artemis II. Ovo priznanje je najviše svemirske časti koje nacija može da dodeli.

Prvi let oko Meseca nakon više od pola veka

NASA astronauti Reid Wiseman, Victor Glover i Christina Koch, zajedno sa astronautom Kanadske svemirske agencije Jeremyjem Hansenom, postali su prvi ljudi koji su obišli Mesec više od 50 godina tokom desetodnevne misije. Misija je završena sigurnim sletanjem 10. aprila.

Istaknuti prethodnici i značaj medalje

Do sada je medalju primilo samo 30 astronauta, uključujući Neila Armstronga i Johna Glenna. Medalja se dodeljuje na preporuku administratora NASA-e, a Kongres je ovlastio predsednika da je dodeli u ime nacije za ‘izuzetno zaslužne napore i doprinose dobrobiti nacije i čovečanstva’, kako navodi NASA.

Italijanska premijerka otkrila da saradnja sa bivšim američkim predsednikom nije bila očekivano jednostavna zbog različitih stavova o ratu u Iranu.

Đorđa Meloni, premijerka Italije, izjavila je da je na početku verovala kako će njen odnos sa Donaldom Trampom biti jednostavniji, s obzirom na slične političke stavove. Ipak, nesuglasice su nastale nakon što je Italija odlučila da ne podrži američki rat protiv Irana, što je uticalo na njihov odnos, prema saopštenju.

„Jasno je da sam mislila da će sa Donaldom Trampom stvari biti lakše, imajući u vidu naše zajedničke stavove o imigraciji i ‘woke’ kulturi. Stvari su se odvijale drugačije“, navela je Meloni u intervjuu. Dodala je da sa Trampom nije razgovarala nekoliko nedelja.

Razlog nesuglasica Meloni i Trampa

Italijanska premijerka ističe da je ključni razlog nesuglasica bio stav Italije o američkom vojnom angažmanu protiv Irana. Tokom rata sa Iranom u martu, Italija nije dozvolila američkim bombarderima korišćenje vazduhoplovne baze Sigonela na Siciliji. Ova odluka dovela je do tenzija između Meloni i Trampa, koji su ranije imali dobre odnose.

Tramp je kasnije izjavio da je Italija „veoma loše“ postupila u vezi sa odlukama o vojnim bazama. Takođe je rekao da ga je Meloni „molila“ za zajedničku fotografiju na samitu G7, što je ona demantovala, tvrdeći da je ta priča izmišljena.

Saradnja i budući kontakt nakon nesuglasica

Kada su je pitali da li će biti u kontaktu sa Trampom nakon letnje pauze, Meloni je oklevala i odgovorila: „Videćemo.“ Ipak, naglasila je koliko smatra važnim jedinstvo Zapada. „Ne određujem strategiju Italije na osnovu svojih ličnih odnosa“, izjavila je premijerka.

Meloni je takođe istakla da ne želi „pokornu Italiju“ i da želi da pokrene „revoluciju ponosa“. „Ne volim kada mi ljudi govore koje su moje granice“, naglasila je ona.

Odnos prema Trampovim kritikama i značaj jedinstva Zapada

Upitana da prokomentariše Trampovu poslednju objavu, gde je uz zajedničku fotografiju napisao „Potrebna zabrana prilaska“, Meloni je odbila da komentariše. Istakla je da joj odnos sa američkim predsednikom nije pomogao u rejtingu i ponovila da joj je ključno očuvanje jedinstva Zapada.

Uprkos sukobu oko rata u Iranu, Meloni navodi da ne žali zbog svog odnosa sa Trampom i da su njeni politički prioriteti vezani za interese Italije i zapadnog savezništva. Kao rezultat toga, odnosi između Italije i SAD ostaju tema pažnje, posebno kada su u pitanju ključni međunarodni izazovi.