Minimalna cena rada raste na 405 dinara po satu, novo povećanje obuhvata i neoporezivi deo zarade na 37.369 dinara

Vlada Srbije donela je odluku da se minimalna zarada od 2027. godine poveća na oko 70.000 dinara mesečno. Minimalna cena rada biće 405 dinara po radnom satu, objavljeno je u Službenom glasniku. Ovu odluku Vlada je donela nakon što pregovori sa socijalnim partnerima nisu doveli do dogovora.

Povećanje minimalca i neoporezivog dela zarade

Minimalna zarada za 2027. godinu, izražena bez poreza i doprinosa, iznosiće oko 70.000 dinara. To je povećanje od 9,2 odsto u odnosu na prethodni period. Minimalac u evrima iznosiće oko 600 evra, prema zvaničnoj konverziji. Istovremeno, neoporezivi deo dohotka biće povećan sa 34.521 dinar na 37.369 dinara. Ova mera utiče na veći broj zaposlenih, jer smanjuje iznos oporezivog dohotka.

Pregovori sa sindikatima i poslodavcima

Pregovori o minimalac u Srbiji počeli su 10. avgusta. Predstavnici sindikata tražili su minimalnu zaradu od 650 evra, ali dogovor nije postignut. Poslodavci su podržali procenat povećanja predložen od strane Vlade Srbije. S obzirom na to, Vlada je donela odluku u skladu sa Zakonom o radu. Trenutna minimalna cena rada iznosi 371 dinar po satu, što mesečno daje oko 65.000 dinara, u zavisnosti od broja radnih sati.

Analiza uticaja i tržišni kontekst

Prema rečima Siniše Malog, prvog potpredsednika vlade i ministra finansija, minimalac prima manje od 100.000 radnika u Srbiji. Kao rezultat najnovijeg povećanja, pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom doseže 117 odsto. Ovo povećanje minimalca u Srbiji deo je šire politike rasta zarada. Zbog toga se očekuje i veći uticaj na ukupnu potrošnju i standard radnika sa najnižim primanjima. Takođe, povećanje neoporezivog dela zarade smanjuje poresko opterećenje za sve zaposlene koji primaju minimalnu zaradu. S druge strane, poslodavci će imati veće troškove rada, ali nivo povećanja ostaje u okviru dogovorenih granica sa Vladom Srbije.

Položaj minimalca u Srbiji u regionalnom kontekstu

Minimalna zarada u Srbiji od 70.000 dinara stavlja zemlju u povoljniji položaj u regionu. Minimalac u Srbiji sada iznosi oko 600 evra, dok je u prethodnom periodu bio oko 65.000 dinara. Ova promena približava Srbiju nivou minimalnih zarada u nekim zemljama centralne i istočne Evrope. Povećanje minimalca u Srbiji imaće uticaj na tržište rada, potrošnju i konkurentnost privrede.

Zaključak i implikacije za privredu

Odluka Vlade Srbije o povećanju minimalca u Srbiji na 70.000 dinara od 2027. godine predstavlja značajnu promenu ekonomske politike. Kao rezultat, radnici sa najnižim primanjima dobiće veće zarade, a poslodavci će se suočiti sa nešto višim troškovima. Povećanje neoporezivog dela zarade dodatno poboljšava neto prihod zaposlenih. Ova mera može doprineti većoj socijalnoj sigurnosti, ali i zahtevati prilagođavanja na tržištu rada i u poslovnom sektoru.

Tehnološki sektor ostvario rast dobiti od 74 odsto, dok ulaganja u veštačku inteligenciju podižu tržišne rezultate

Kompanije iz S&P 500 zabeležile su rast dobiti od 52 odsto u drugom kvartalu ove godine, što predstavlja najveći međugodišnji skok kvartalne dobiti još od 2021. godine. Prema podacima koje je objavio Rojters, ključnu ulogu u ovakvom rastu imali su rezultati firmi koje ulažu u veštačku inteligenciju. Posebno je značajan doprinos tehnološkog sektora, gde je dobit povećana 74 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Prihodi vođeni rastom AI sektora

Rast dobiti kompanija iz S&P 500 u velikoj meri dolazi od povećanja vrednosti ulaganja u firme iz oblasti veštačke inteligencije. Alfabet i Amazon su ostvarili značajne dobitke zahvaljujući vlasničkim udelima u AI kompanijama kao što je Anthropic. Deo ovih rezultata knjiži se kao nerealizovani, odnosno računovodstveni dobitak zbog promene tržišne vrednosti tih ulaganja. Međutim, kada se iz analize isključe ovakvi dobitci, ukupni rast dobiti kompanija iz S&P 500 i dalje ostaje snažan i iznosi oko 33 odsto. Kao rezultat, AI infrastruktura postala je jedan od glavnih pokretača poslovnih rezultata američkih kompanija. Prema procenama banke Goldman Sachs, kompanije lideri u razvoju AI i centara podataka ove godine bi mogle da izdvoje gotovo 800 milijardi dolara (oko 680 milijardi evra) za kapitalne investicije.

Uloga AI u rastu tržišta i investicija

Akcije kompanija koje grade AI infrastrukturu, prema procenama Goldman Sachs, same su činile oko trećine ukupnog rasta dobiti po akciji indeksa S&P 500 u drugom kvartalu. Investitori sada pažljivije procenjuju održivost ovako velikih ulaganja u veštačku inteligenciju. Pored toga, vrednovanja AI kompanija i način finansiranja izgradnje potrebne infrastrukture privlače posebnu pažnju tržišta. U međuvremenu, infrastruktura veštačke inteligencije nastavila je da bude centralni faktor u strategijama američkih kompanija. S obzirom na intenzitet ulaganja i rast vrednosti AI sektora, jasno je da veštačka inteligencija ima sve veći uticaj na ukupne finansijske rezultate velikih američkih preduzeća. Takođe, ovakav trend može imati dugoročne implikacije na globalna tržišta kapitala i strategije investiranja, posebno u segmentima visokih tehnologija.

Bespovratna sredstva dostupna za novoosnovana preduzeća i zadruge, uz mogućnost kreditne podrške Fonda za razvoj i jasno definisane uslove konkurisanja

Ministarstvo privrede je pokrenulo konkurs za dodelu bespovratne finansijske pomoći u ukupnom iznosu od 80 miliona dinara mladim preduzetnicima kroz program „Mladi stvaraju Srbiju“. Program je namenjen novoosnovanim preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima i zadrugama, čiji su osnivači fizička lica starosti do 35 godina. Konkurs je otvoren do utroška raspoloživih sredstava, a najkasnije do 4. septembra 2026. godine. Ova finansijska mera ima za cilj da unapredi poslovanje mladih i podstakne razvoj preduzetništva, što je od suštinskog značaja za ekonomski rast zemlje.

Uslovi za konkurisanje i struktura finansijske podrške

Mladi preduzetnici koji žele da konkurišu za bespovratna sredstva moraju biti registrovani u Agenciji za privredne registre (APR) od 1. januara 2021. godine ili kasnije. U preduzećima sa više vlasnika, minimum 51 odsto vlasništva mora biti u rukama fizičkih lica do 35 godina. Svi zakonski zastupnici i poslovođe takođe moraju biti mlađi od 35 godina. Kao rezultat ove politike, podstiče se veće učešće mladih u vlasničkoj i rukovodećoj strukturi firmi.

Podrška se realizuje kombinacijom bespovratnih sredstava i povoljnih kredita Fonda za razvoj. Bespovratna sredstva mogu iznositi do 40 odsto investicije, odnosno do 50 odsto za firme u lokalnim samoupravama treće i četvrte grupe razvijenosti. Preostali deo investicije može se finansirati iz kreditnih sredstava Fonda za razvoj, sa rokom otplate do pet godina, grejs periodom do jedne godine i kamatnom stopom od 2,5 odsto godišnje.

Prihvatljive investicije i dodatne pogodnosti

Za jedan zahtev moguće je ostvariti ukupnu podršku od najmanje 400.000 dinara, a najviše 2,4 miliona dinara. Bespovratna sredstva i krediti mogu se koristiti za kupovinu opreme, mašina, alata, računarske opreme, softverskih licenci, kao i za sredstva za unapređenje energetske efikasnosti. Dopuštena je i nabavka vozila, uključujući električne mopede, pod uslovom da su u funkciji obavljanja delatnosti i nisu starija od pet godina.

Pored toga, sredstva se mogu koristiti za adaptaciju ili održavanje poslovnog prostora do iznosa od 1,5 miliona dinara po investiciji, kao i za operativne troškove, ali najviše do 30 odsto ukupne vrednosti ulaganja. Ovakva struktura omogućava preduzetnicima fleksibilnost u planiranju rasta i razvoja poslovanja.

Obuka i savetodavna podrška za mlade preduzetnike

Osnivačima firmi koji konkurišu na program pruža se mogućnost besplatne obuke i savetodavne pomoći preko akreditovanih regionalnih razvojnih agencija. Na taj način, mladi preduzetnici mogu lakše ispuniti uslove konkursa i efikasnije koristiti dodeljena sredstva.

Podrška mladim preduzetnicima kroz ovaj program ima direktan uticaj na jačanje inovacija, generisanje novih radnih mesta i povećanje konkurentnosti na domaćem tržištu. S obzirom na to da je pristup finansiranju često jedna od najvećih prepreka za mlade, posebno u ranoj fazi poslovanja, dodela bespovratnih sredstava i povoljnih kredita predstavlja značajan podsticaj. Na kraju, program doprinosi održivom razvoju i podstiče mlade da ostanu u zemlji i razvijaju svoje poslovne ideje.