Suša u Evropi izbacila na površinu čuveni brod iz ranih 1900-ih na reci Savi.

Olupina parobroda iz ranih 1900-ih, poznatog kao ‘Savski Titanik’, pojavila se ovog meseca na reci Savi kod Sremske Mitrovice, usled rekordno niskog vodostaja izazvanog dugotrajnom sušom u Evropi. Brod, koji je nekada plovio pod imenom ‘Slovenian’, privukao je veliku pažnju lokalne zajednice i medija.

Istorija i značaj broda

‘Slovenian’ je izgrađen 1913. godine u brodogradilištu u Budimpešti, tada delu Austro-Ugarske. Sa dužinom od oko 54 metra, parobrod je bio zadužen za tegljenje teških tereta između Budimpešte i drugih gradova. Prema Andriji Popoviću, direktoru gradskog muzeja, brod je preživeo dva svetska rata pre nego što je potonuo.

Osim ‘Savskog Titanika’, suša je otkrila i druge arheološke nalaze duž evropskih reka, uključujući ostatke ratnih brodova i mamutove kosti na Dunavu, što dodatno naglašava ozbiljnost trenutne klimatske krize.

Emailovi otkrivaju saradnju u deportaciji preko 100 Iranaca tokom 2025. i 2026. godine

Detalji saradnje SAD i Irana

U periodu kasne 2025. i rane 2026. godine, Sjedinjene Američke Države su u tajnosti sarađivale sa Iranom na deportaciji iranskih državljana, pokazuju nedavno objavljeni emailovi. Ova saradnja dolazi uprkos tenzijama koje su eskalirale između dve zemlje, posebno nakon 12-dnevnog rata sa Izraelom u junu 2025. godine. Nacionalni iransko-američki savet je dobio pristup stotinama emailova koji detaljno opisuju ovu operaciju.

Uticaj iranskih zvaničnika na proces deportacije

Emailovi otkrivaju da su iranski zvaničnici imali uticaj na odluke o tome koji će iranski imigranti biti vraćeni u svoju domovinu. Jedan neimenovani zvaničnik američke Imigracione i carinske službe (ICE) naveo je da je na zahtev ambasade Irana dodao nekoliko slučajeva na listu za deportaciju u avgustu, mesec dana pre prvog leta za deportaciju. ICE je takođe primio zahteve za poslednje trenutne promene na listi deportovanih, koje su delimično usvojene. Tri dana pre polaska prvog leta, još uvek su stizali zahtevi za dodavanje troje Iranaca na let, ali su ti zahtevi odbijeni neposredno pre poletanja aviona.

Predsednik Tramp najavio najstrože mere protiv Irana i upozorio sve treće zemlje na posledice saradnje

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Država, objavio je početak „ekonomskog Dan D“ protiv Irana, uvodeći najstrože ekonomske sankcije i blokadu sa ciljem potpune izolacije Teherana. Ova odluka je usledila nakon što su pregovori o okončanju sukoba propali, a rok iz memoranduma o prekidu vatre istekao, prema zvaničnoj izjavi američke administracije. Prema Trampovoj najavi, ekonomski pritisak na Iran biće sproveden na dosad neviđenom nivou, uz poziv globalnim saveznicima da podrže Sjedinjene Države kako bi se onemogućile vojne i nuklearne ambicije Irana.

Detalji ekonomskih sankcija i međunarodne reakcije

Tramp je naglasio da će Vašington preduzeti direktne mere protiv iranske privrede, ali i uputiti oštra upozorenja svim trećim zemljama i kompanijama koje pruže finansijsku ili logističku podršku režimu u Teheranu. „Svaka država čije finansijske institucije, kompanije, aerodromi ili državni organi pruže bilo kakav pojas za spasavanje Iranu, suočiće se sa ogromnim ekonomskim posledicama“, navodi se u saopštenju.

Ekonomski Dan D protiv Irana i prekid svih kanala saradnje

Kako je istaknuto, odmah se obustavljaju sve aktivnosti koje uključuju šverc nafte, svop linije, gotovinske transfere, rad ilegalnih menjačnica, upotrebu spornih registara brodova i front-kompanija. Ova odluka označava najagresivniji pokušaj Vašingtona da prekine preostale finansijske i logističke kanale kojima se Teheran održava na globalnom tržištu. U međuvremenu, Tramp je ponovio da je Iranu pružena najveća prilika da postigne dogovor, ali da je šansa propuštena.

Maksimalni pritisak kao alternativa vojnoj eskalaciji

Prema zvaničnoj analizi, američka administracija se odlučila za strategiju maksimalnog ekonomskog iscrpljivanja i nastavak pomorske blokade u Ormuskom tjesnacu. Cilj je da se Iran prinudi na ustupke bez direktne vojne eskalacije. Tramp je opisao da su iranska mornarica i vazduhoplovstvo neutralisani, vojne fabrike pretvorene u ruševine, dok je nacionalna valuta izgubila vrednost. Osim toga, Bela kuća nije najavila obnovu diplomatskih pregovora u skorije vreme, uz kategoričnu izjavu da Iran neće doći do vojne ili nuklearne prednosti.

Implikacije i globalni značaj ekonomskih sankcija i blokade

Ekonomsku blokadu i sankcije prati i poziv državama širom sveta da podrže mere protiv Irana, kako bi se, prema rečima američkog predsednika, sprečilo dalje širenje iranskog uticaja i razvoja vojnih kapaciteta. Na taj način, Sjedinjene Države žele da postave nove standarde međunarodnog odgovora na situaciju u regionu. U ovom trenutku, reakcije međunarodne zajednice su u žiži interesovanja, dok se pažnja usmerava ka efektima koje će ekonomske sankcije imati na stabilnost Bliskog istoka.