Smederevo će tokom šest dana biti domaćin Dunav Film Fest-a, prikazujući 40 filmova na više lokacija u gradu.

Od 21. do 26. avgusta, Smederevo će ugostiti Dunav Film Fest, koji donosi bogat filmski program sa 40 filmova raspoređenih u četiri programske celine. Ova manifestacija, koju podržava Grad Smederevo i organizuje Centar za kulturu Smederevo, okupiće filmske entuzijaste i ljubitelje savremene kinematografije na nekoliko atraktivnih lokacija u gradu.

Tokom festivala, publika će imati priliku da uživa u projekcijama na otvorenom i zatvorenom prostoru. Filmovi će biti prikazani u Malom gradu Smederevske tvrđave, Dunavskom parku, na Platou kod Karađorđevog duda i u Centru za kulturu Smederevo. Na taj način, festival doprinosi bogatoj kulturnoj ponudi grada i donosi poseban doživljaj gledanja filmova u jedinstvenim ambijentima pored reke.

Dunav Film Fest povezuje grad i kulturu

Festival ima za cilj da spoji savremenu filmsku umetnost sa istorijskim i prirodnim lepotama Smedereva. Osim toga, raznovrstan filmski program pruža priliku gledaocima da se upoznaju sa raznim žanrovima i autorima, uz mogućnost da dožive atmosferu pravog letnjeg festivala na obali Dunava.

Zahvaljujući pažljivo odabranim lokacijama i bogatom sadržaju, Dunav Film Fest iz godine u godinu privlači sve više posetilaca. Takođe, festival predstavlja važan kulturni događaj za grad i njegove građane, podsećajući na značaj umetnosti i zajedništva.

Projekcije na više lokacija tokom festivala

Tokom šest festivalskih dana, posetioci će moći da izaberu između četiri programske celine i uživaju u raznovrsnim filmskim ostvarenjima. Projekcije će se održavati svake večeri na pomenutim lokacijama, što doprinosi posebnoj atmosferi festivala.

Na kraju, Dunav Film Fest ostaje prepoznatljiv po tome što neguje tradiciju prikazivanja filmova na otvorenom i promoviše kulturni život Smedereva. Ovaj događaj je prilika da se lokalna zajednica, ali i gosti iz drugih gradova, okupe i uživaju u filmskoj umetnosti tokom letnjih večeri.

Rediteljka je u Sarajevu govorila o ličnim motivima i iznenađenjima tokom rada na filmu Zabranjena tetka.

Bojana Novaković je na Sarajevo film festivalu podelila svoja iskustva sa snimanja filma Zabranjena tetka. Film je nastao iz njene želje da napravi kratak portret svoje tetke Gordane. Međutim, kroz rad je otkrila mnogo dublje teme koje je nije očekivala.

Porodične tajne ispod površine

Kroz razgovore sa članovima porodice, Bojana je postepeno otvarala složene priče koje su godinama ostajale skrivene. Porodična istorija koju je otkrila obuhvatila je tri generacije žena. Ove priče su uključivale teške teme poput porodične traume, zavisnosti i seksualnog nasilja. Zbog toga je film poprimio složeniju i emotivniju dimenziju nego što je na početku zamislila. Takođe, Novaković je priznala da je očekivala toplu i intimnu priču, ali je dobila priču nalik turskim sapunicama, sa snažnim emocijama i neočekivanim obrtima.

Proces stvaranja filma Zabranjena tetka

Rad na filmu nije bio jednostavan. Tokom snimanja, Bojana je morala da se suoči sa ličnim emocijama, ali i sa reakcijama drugih članova porodice. Uprkos izazovima, film Zabranjena tetka na kraju donosi autentičan prikaz porodičnih odnosa i traži odgovore na pitanja o prošlosti. Na taj način, Novaković je kroz svoj rad istakla koliko je važno govoriti o temama koje su često tabu u društvu. Pored toga, ističe da je film postao mnogo više od porodičnog portreta, pretvarajući se u univerzalnu priču o ženskim iskustvima kroz generacije.

Značaj filma za publiku

Zabranjena tetka otvara prostor za razgovor o teškim temama poput zavisnosti i nasilja, ali i o snazi porodice da se izbori sa traumama. Iako je priča nastala iz lične potrebe, ona ima univerzalnu vrednost i može inspirisati gledaoce na razmišljanje o sopstvenim porodičnim pričama. Pored toga, film pokazuje kako lični projekti mogu neočekivano da prerastu u važne društvene teme. Kroz ovaj film, Bojana Novaković dokazuje da umetnost može pomoći u razotkrivanju i razumevanju porodičnih i društvenih problema.

Porodica pesnika primila je priznanje za doprinos kulturi na završnici Raških duhovnih svečanosti.

Radoman Kanjevac, poznati pesnik, esejista i novinar, posthumno je nagrađen priznanjem ‘Stefan Prvovenčani’. Članovi njegove porodice primili su nagradu tokom završne večeri 32. Raške duhovne svečanosti u Raški. Ovom svečanošću odato je priznanje njegovom izuzetnom doprinosu srpskoj kulturi.

Porodica Kanjevac primila priznanje

Na ceremoniji održanoj u prepunoj dvorani Centra za kulturu Gradac, nagradu su preuzeli Kanjevčeva ćerka Aleksandra i unuk Đorđe. Priznanje im je uručila zamenica predsednika opštine Raška, Jovana Mutavdžić. Takođe, organizatori su istakli važnost ovog događaja za lokalnu zajednicu i kulturu.

Značaj nagrade ‘Stefan Prvovenčani’

Nagrada ‘Stefan Prvovenčani’ dodeljuje se ličnostima koje su ostavile trajan pečat u srpskoj kulturi. Ove godine, odluka da priznanje posthumno pripadne Radomanu Kanjevcu izazvala je snažne emocije kod prisutnih. Na taj način, manifestacija je još jednom potvrdila svoju posvećenost očuvanju kulturnog identiteta.

Raške duhovne svečanosti i doprinos kulturi

Raške duhovne svečanosti svake godine okupljaju stvaraoce i ljubitelje kulture iz cele Srbije. Ove manifestacije podstiču međusobno poštovanje i negovanje umetničkog izraza. Na završnoj večeri, gosti su imali priliku da odaju počast Radomanu Kanjevcu i njegovom stvaralaštvu. Na taj način, važnost tradicije i očuvanja kulturne baštine dodatno je naglašena. Priznanje porodici Kanjevac simbolizuje zahvalnost zajednice za sve što je pesnik ostavio budućim generacijama.