Srpska pravoslavna crkva i vernici danas praznuju ove svetiteljke, uz posebne molitve za mir i duhovnu podršku

Vernici širom zemlje danas obeležavaju poseban dan, kada molitva za snagu i očuvanje vere ima posebno mesto. Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Svetu mučenicu Bosiljku Pasjansku, Svetu mučenicu Zlatu Meglensku i Svete mučenike Karpa i Papilu. Ovaj praznik ima duboko značenje za sve koji traže duhovnu snagu i mir, a molitva uz ikonu ovih svetiteljki često se izgovara za zaštitu i postojanost u veri.

Bosiljka Pasjanska je odrasla u skromnom domu porodice Rajičić, gde je od detinjstva učena molitvi, radu i ljubavi prema Gospodu. Njeno selo, bogato istorijom, i danas neguje sećanje na Bosiljkinu pobožnost i požrtvovanost. Tokom svog života, Bosiljka je bila poznata po jednostavnosti i posvećenosti veri. Posebno je volela božićne i uskršnje praznike, kada je sa porodicom odlazila na pričešće.

Na saborima u Gnjilanu i manastiru Draganac, Bosiljkina skromna lepota i odanost veri privukle su pažnju mnogih. Jedan Arnautin pokušao je da je nasilno privede svojoj veri i kući, ali Bosiljka nije želela da se odrekne svoje vere. Postala je meta mučenja i pokušaja zastrašivanja, ali je ostala postojana. Kada su je mučili žeđu i udarcima, Bosiljka je odgovarala: „Imam svoju veru, i bolja mi ne treba, jer bolje nema.“

Molitva i nasleđe Bosiljke Pasjanske

U poslednjem trenutku njenog života, Arnauti su je mučenički ubili pored reke Lapušnice. Ipak, Bosiljkine reči: „Nije ovo smrt za mene, već život; vi ste u smrti, zauvek; vaše pogano pleme!“ i dalje odjekuju među vernicima. Njeni posmrtni ostaci čuvaju se u crkvi u Pasjanu, a priče o njenoj veri prenose se kroz generacije. Freske u crkvi prikazuju Bosiljku kao simbol postojanosti i hrabrosti u očuvanju identiteta i tradicije.

Danas, molitva Svetoj novomučenici Bosiljki Pasjanskoj zauzima posebno mesto među vernima. Uz njenu ikonu i upaljenu sveću, vernici izgovaraju tropar: „Devica tvoja, Isuse, Bosiljka poje krepkim glasom…“ i traže zastupništvo i snagu u trenucima iskušenja.

Zlata Meglenska – postojanost u veri uprkos iskušenjima

Zlata Meglenska, rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, odrasla je u siromašnoj porodici sa tri sestre. Poznata je kao krotka i pobožna devojka, mudra Hristovom mudrošću i bogobojažljiva srcem. Kada su je Turci odveli i pokušali da je privole na promenu vere, Zlata je odlučno odbila, rekavši: „ja u Hrista verujem, i njega jedinoga znam kao ženika svoga; Njega se neću odreći nikada…“

Roditelji su pokušali da je nagovore da prividno odustane od vere radi sigurnosti, ali je Zlata ostala čvrsta. Turci su je zatvorili u tamnicu, gde je trpela tri meseca mučenja. Iako su je svakodnevno šibali i na kraju obesili, Zlata nije poklekla. Njen podvig iz 1796. godine ostao je upamćen, a vernici i danas čuvaju delove njenih moštiju kao blagoslov u svojim domovima.

Kako vernici obeležavaju praznik

Na dan posvećen Bosiljki Pasjanskoj i Zlati Meglenskoj, vernici se okupljaju u crkvama, pale sveće i mole za mir, duhovnu snagu i očuvanje vere. Tropari ovim svetiteljkama podsećaju na njihovu hrabrost i postojanost. Zajednička molitva ima posebno značenje, jer podstiče zajedništvo i ohrabruje veru u teškim vremenima.

Pored toga, priče o Bosiljki i Zlati inspirišu mnoge da istraju u svojim životnim borbama i da neguju tradiciju i identitet. Danas, kada se sećamo ovih svetiteljki, molitva za snagu i spas postaje izvor nade i oslonac za sve one koji traže mir u duši.

Građani koji su dobili vaučere od 10.000 dinara imaju rok do 1. novembra da ih iskoriste za odmor na domaćim destinacijama.

Rok za korišćenje državnih turističkih vaučera od 10.000 dinara ističe 1. novembra, a građani koji su uspešno konkurisali treba da isplaniraju svoj odmor u Srbiji u narednih sedam dana. Prema zvaničnom saopštenju, program je imao za cilj da podstakne domaći turizam i omogući korisnicima da istraže raznovrsne turističke destinacije širom zemlje, uz minimalan boravak od pet noćenja.

Turistički vaučeri od 10.000 dinara podeljeni su tokom avgusta, a zbog izuzetno velikog interesovanja svih 30.000 vaučera dodeljeno je već 6. avgusta, samo tri dana nakon početka prijava. Iznos koji je država izdvojila za ovu meru iznosi 300 miliona dinara, što pokazuje značaj koji Vlada Srbije pridaje razvoju domaćeg turizma.

Najtraženije destinacije i gradovi sa najviše prijava

Vaučeri su namenjeni pre svega penzionerima čija mesečna penzija ne prelazi 80.000 dinara, a ova kategorija stanovništva činila je i prethodnih godina najveći deo korisnika subvencionisanog odmora. Kada je reč o najtraženijim destinacijama, prema broju podnetih prijava, prednjači Sokobanja sa čak 9.271 prijavom. Sledi Vrnjačka Banja sa 5.093 prijave, dok je Zlatibor privukao 3.425 zainteresovanih korisnika.

Sa druge strane, gradovi iz kojih je podnet najveći broj prijava su Beograd sa 4.985 prijava, zatim Novi Sad sa 2.166 i Niš sa 1.907. Kruševac i Pančevo takođe su se našli među vodećima, sa 1.842, odnosno 1.818 prijava.

Podrška domaćem turizmu kroz vaučere od 10.000 dinara

Ova mera podrške domaćem turizmu omogućila je građanima da iskoriste vaučere od 10.000 dinara na različitim lokacijama širom Srbije. Pored toga, program je posebno bio usmeren ka starijim građanima, ali i svim onima koji ispunjavaju uslove konkursa. Prema zvaničnim informacijama, vaučeri su namenjeni isključivo za boravak od najmanje pet noćenja, čime se podržava i produženi boravak na destinacijama.

Važno je da građani koji su dobili vaučere iskoriste ovu mogućnost do 1. novembra, jer nakon tog datuma vaučeri gube svoju vrednost. Takođe, ova mera doprinosi promociji domaćeg turizma i jačanju turističke privrede Srbije.

Na kraju, svi koji su deo ovog programa imaju još sedam dana da rezervišu svoj boravak i iskoriste turističke vaučere od 10.000 dinara za odmor na jednoj od brojnih domaćih destinacija.

Projekat za obnovu i izgradnju osnovnih škola širom Srbije predviđa modernizaciju nastave i bolje uslove za učenike.

Velika obnova škola u Srbiji najavljena je kroz projekat vredan 66,3 miliona evra, koji će obuhvatiti izgradnju i rekonstrukciju čak 126 osnovnih škola širom zemlje. Ovaj ambiciozni poduhvat, realizovan uz podršku Svetske banke, ima za cilj da unapredi kvalitet prostora za rad, učenje i razvoj učenika i nastavnika. Prema planu, projekat podrazumeva i opremanje učionica i kabineta savremenim sredstvima, čime će se omogućiti kvalitetnije obrazovno okruženje.

Radovi na realizaciji već su započeti, a poseban akcenat stavljen je na unapređenje inkluzivnog osnovnog obrazovanja, modernizaciju nastave i stvaranje pravednijih uslova za sve učenike. Projekat se sprovodi u svim delovima Srbije, uključujući i ruralne sredine, a cilj je da svaki region ima jednak napredak u kvalitetu obrazovnih ustanova.

Pilot-projekat: celodnevna nastava u 20 škola

U okviru prve faze projekta, 20 osnovnih škola uključeno je u pilot-projekat celodnevne nastave. Ovaj model omogućava učenicima više vremena za učenje, kao i dodatne obrazovne i vannastavne aktivnosti. Takođe, učenici dobijaju kvalitetniju podršku tokom boravka u školi, što doprinosi razvoju njihovih veština i jačanju zajedništva među đacima.

Kako je izjavio ministar prosvete u tehničkom mandatu Dejan Vuk Stanković, celodnevna nastava ima za cilj da unapredi obrazovni i vaspitni rad. „To je koncept koji omogućava da se uspostavi celodnevna nastava i da đaci zajedno sa nastavnicima završe i obrazovni deo, ali da istovremeno kroz slobodne aktivnosti škola povrati i vaspitni uticaj. Ideja je da se promeni način učenja i način boravka dece u obrazovnoj ustanovi“, istakao je Stanković.

Obnova škola u Srbiji: ciljevi i struktura projekta

Obnova škola u Srbiji deo je šire strategije koja ne podrazumeva samo fizičku rekonstrukciju i izgradnju objekata, već i unapređenje modela učenja i promenu kurikuluma za osnovne škole. Projekat je celovit i obuhvata saradnju sa Svetskom bankom, kao i uvođenje novih tehnologija poput robotike i veštačke inteligencije u nastavne planove i programe.

Projekat je podeljen u tri komponente, a u prvoj fazi izabrano je 20 škola najspremnijih za uvođenje celodnevnog modela. Kada su u pitanju infrastrukturne aktivnosti, planirana je izgradnja dva nova školska objekta, sa početkom radova predviđenim za 2027. godinu. Dinamika radova zavisiće od procedure sprovođenja projekta, ali se očekuje da će ravnomerno unapređenje obrazovnog sistema doprineti boljim uslovima za sve učenike u Srbiji.

Kroz ovaj projekat, Srbija teži digitalnoj transformaciji znanja, a uvođenje novih nastavnih sadržaja trebalo bi da omogući učenicima da razviju veštine koje su potrebne za budućnost. Na taj način, unapređenje osnovnog obrazovanja imaće dugoročan uticaj na društvo i tržište rada.