Severnoamerička komanda potvrdila sprovođenje vežbi u saradnji sa Danskom, treninzi održani u zimskom periodu na dve lokacije

Američke oružane snage su ove nedelje završile učešće u godišnjoj arktičkoj vežbi koja je po prvi put održana istovremeno u Aljasci i Grenlandu. Vežba pod nazivom Arctic Edge, koja se sprovodi od 2018. godine, ima za cilj obuku u odgovoru na potencijalne pretnje koje, prema navodima organizatora, mogu predstavljati Rusija i Kina za Sjedinjene Američke Države.

Deo vežbe na Grenlandu realizovan je u saradnji sa Danskom i uključivao je zajednički trening američkih i danskih specijalnih jedinica. Ova aktivnost je bila planirana unapred i sprovedena je uprkos političkim tenzijama oko Grenlanda, koji je autonomna teritorija Danske. Prema navodima međunarodnih medija, tokom protekle godine zabeležene su izjave američkih zvaničnika o mogućim promenama statusa Grenlanda, ali to nije uticalo na održavanje vojne obuke.

Izvori iz Severnoameričke komande za vazdušnu odbranu (NORAD) i Severnoameričke komande (U.S. Northern Command), koje su nadgledale vežbu, saopštili su da je Danska ugostila američke trupe na Grenlandu, gde je fokus bio na operacijama u teškim arktičkim uslovima. Vežba Arctic Edge održava se svake druge godine tokom zime, a ovogodišnja je bila prva u poslednje vreme koja je organizovana u najhladnijem delu godine.

Tokom vežbe, učesnici su izvodili različite scenarije, uključujući i simulacije traganja i spasavanja na ledu. Zabeležena je i saradnja između američkih specijalnih jedinica i danskih snaga, što je ocenjuju kao doprinos unapređenju međusobne interoperabilnosti u arktičkim oblastima.

Zamenik komandanta NORAD-a, general Kraljevskog kanadskog vazduhoplovstva Iain Huddleston, izjavio je da je značajan deo izazova u zimskim arktičkim vežbama zapravo preživljavanje u ekstremnim uslovima. Prema njegovim rečima, obuka u ovakvim uslovima pruža dragoceno iskustvo za sve učesnike i doprinosi spremnosti snaga za delovanje u severnim regionima.

Vežba Arctic Edge deo je šireg okvira vojnih aktivnosti koje se sprovode radi jačanja saradnje između američkih, kanadskih i evropskih partnera u arktičkom regionu. Ove aktivnosti su usmerene na poboljšanje sposobnosti za delovanje u zahtevnim klimatskim i geografskim uslovima, kao i na testiranje logističkih kapaciteta u udaljenim područjima.

S obzirom na sve veći strateški značaj Arktika, međunarodni vojni posmatrači navode da slične vežbe imaju cilj i da unaprede koordinaciju savezničkih snaga i omoguće efikasno reagovanje na potencijalne izazove u regionu. Vežba u Aljasci i Grenlandu biće, prema najavama organizatora, analizirana u narednim nedeljama radi daljeg unapređenja budućih treninga.

Ministarstvo trgovine SAD potvrdilo nižu stopu rasta BDP-a u četvrtom kvartalu, revidirani podaci ukazuju na usporavanje

Zvanični podaci američkog Ministarstva trgovine pokazuju da je privredni rast Sjedinjenih Američkih Država u poslednjem kvartalu 2025. godine bio znatno slabiji nego što je prvobitno procenjeno. Prema najnovijem izveštaju, bruto domaći proizvod (BDP) SAD porastao je po godišnjoj stopi od 0,7% u četvrtom kvartalu, što predstavlja upola manji rast od ranije procenjene stope od 1,4%.

Ova revizija naniže ukazuje na to da je privredna ekspanzija prema podacima iz poslednjih meseci prošle godine bila skromnija nego što su to prethodni izveštaji sugerisali. Prema istom izvoru, kumulativni rast BDP-a tokom cele 2025. godine iznosio je 2,1%, što je nešto manje od prvobitno procenjenih 2,2%, dok je u 2024. godini zabeležen rast od 2,8%.

Iz Ministarstva trgovine navode da je revizija podataka posledica ažuriranih informacija o potrošnji, investicijama i trgovinskoj razmeni. Ovakve revizije su uobičajene, jer se privredni pokazatelji redovno usklađuju sa novim statistikama i analizama.

Ekonomisti ističu da niže stope rasta mogu imati uticaj na opšte ekonomske trendove i planiranje politike, ali da su ovakve promene očekivane kako se zvanični podaci dopunjuju i preciziraju tokom vremena. Iako je zabeležen rast tokom 2025. godine, on je bio sporiji u poređenju sa prethodnom godinom.

Zvaničnici još nisu dali dodatne komentare o uticaju ovakvih rezultata na buduće ekonomske projekcije. Očekuje se da će naredni izveštaji pružiti dodatne informacije o stanju američke privrede. Izveštaj Ministarstva trgovine dostupan je javnosti putem zvaničnih kanala.

Američko Ministarstvo pravde potvrdilo rekordno brzo hapšenje osumnjičenog za dvostruko ubistvo u saveznoj državi Vašington

Američki državljanin Samuel Ramirez Jr. uhapšen je u Meksiku samo 73 minuta nakon što je dodan na listu deset najtraženijih begunaca Federalnog istražnog biroa (FBI), što predstavlja najbrže hapšenje u istoriji ove liste, saopštilo je američko Ministarstvo pravde. Hapšenje je izvršeno u gradu Kuliakan u saveznoj državi Sinaloa, Meksiko, a akciju su zajednički sprovele američke i meksičke vlasti uz podršku pravosudnih organa Sjedinjenih Američkih Država.

Ramirez, star 33 godine, bio je tražen zbog sumnje na umešanost u ubistvo dve žene u baru u Federal Way-u, savezna država Vašington, 21. maja 2023. godine, kao i zbog povređivanja treće osobe u istom incidentu, navodi se u saopštenju Ministarstva pravde. Policijski načelnik Federal Way-a, Andy Hwang, identifikovao je žrtve kao Jessyca Hohn i Katie Duhnke.

Nakon događaja, protiv Ramireza je izdat nalog za hapšenje, a prema navodima američkih vlasti, on je napustio zemlju ubrzo posle incidenta. U novembru 2025. godine protiv njega je podignuta optužnica za bekstvo od krivičnog gonjenja, a izdat je i federalni nalog za hapšenje. FBI je 10. decembra 2025. godine objavio nagradu do 25.000 dolara za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja i osude.

Dana 12. marta 2026. godine, FBI je povećao ponuđenu nagradu na iznos do 1 milion dolara i istog dana uvrstio Ramireza na listu deset najtraženijih begunaca. Samo 73 minuta nakon objave, osumnjičeni je pronađen i uhapšen bez incidenta u Kuliakanu. FBI je u zvaničnom saopštenju zahvalio kancelariji pravnog atašea u Meksiko Sitiju, američkom tužilaštvu u zapadnom okrugu Vašingtona i meksičkim vlastima na saradnji tokom operacije.

Prethodni rekord po brzini hapšenja na FBI listi najtraženijih postavljen je 1969. godine, kada je osumnjičeni priveden dva sata nakon uvrštavanja na listu. Zvaničnici nisu izneli dodatne detalje o daljim koracima u slučaju, niti o izručenju osumnjičenog SAD-u.

Američko Ministarstvo pravde istaklo je da je slučaj vođen u skladu sa međunarodnim pravom i da će dalji postupci biti u nadležnosti nadležnih organa Sjedinjenih Američkih Država i Meksika.