Predsednik Vučić najavio dostupnost novih terapija za više vrsta kancera i istakao značaj za decu i medicinsko osoblje

Novi inovativni lekovi za lečenje kancera biće dostupni u bolnicama širom Srbije od oktobra, prema izjavama predsednika Aleksandar Vučić. Ova terapijska sredstva obuhvatiće lečenje različitih vrsta karcinoma, uključujući kancer dojki, pluća, jetre i bešike. Predsednik je istakao da će ovi lekovi značajno unaprediti kvalitet života pacijenata i omogućiti lakši rad medicinskom osoblju.

Tokom obilaska radova na izgradnji dečje klinike Tiršova 2, Vučić je naglasio važnost dolaska najinovativnijih lekova za lečenje kancera. „To će da bude i za kancer dojki i za rak pluća i za jetru i bešiku, za sve stižu najinovativniji i najbolji lekovi na svetu. Ne može uvek da spase, ali pruža nadu i u jednom značajnom procentu će spasavati živote ljudi. Time povećavamo kvalitet života ljudi, jeftiniji su im lekovi, ali osim toga spasavamo živote ljudi u značajnoj meri. Koliko će ovo našoj deci da omogući bolje lečenje, lakše lečenje i lakši rad i našim lekarima i medicinskom osoblju, to je neverovatno“, rekao je predsednik.

Inovativni lekovi za lečenje kancera: šira dostupnost i značaj za pacijente

Očekuje se da inovativni lekovi za lečenje kancera budu dostupni u svim relevantnim bolnicama. Prema rečima predsednika, novi lekovi ne garantuju uvek izlečenje, ali omogućavaju nadu i povećavaju procenat spašenih života. Osim toga, olakšavaju rad lekarima i medicinskom osoblju, posebno kada je reč o lečenju dece. Na taj način, zdravstveni sistem Srbije nastavlja da ulaže u najnovije terapijske pristupe, što doprinosi poboljšanju celokupne zdravstvene zaštite.

Predsednik je podsetio da su tokom prethodnih godina završeni radovi na Klinički centar Srbije, Klinički centar Vojvodine i Klinički centar Niš. Takođe je istakao da će izgradnja i opremanje dečje klinike Tiršova 2 iznositi 150 miliona evra. Ovaj projekat deo je šire strategije unapređenja zdravstvene infrastrukture u zemlji.

Razvoj zdravstvene infrastrukture i ulaganja

Pored dolaska inovativnih lekova za lečenje kancera, predsednik je govorio i o značajnim ulaganjima u zdravstveni sistem. Završetak velikih kliničkih centara i nova ulaganja u Tiršovu 2 predstavljaju kontinuirani napor za unapređenje uslova lečenja u Srbiji. Prema njegovim rečima, ulaganja u opremu i modernizaciju zdravstvenih ustanova od ključnog su značaja za bolji tretman pacijenata i efikasniji rad lekara.

Konačno, predsednik je naglasio da će se ulaganja u zdravstveni sistem nastaviti, sa ciljem obezbeđivanja savremene opreme i terapija za sve građane. Istakao je da su inovativni lekovi za lečenje kancera važan deo ovog strateškog pristupa, koji će doprineti većoj dostupnosti savremenih terapija i boljem ishodu lečenja za pacijente širom Srbije.

Nemanja Starović ističe da je povratak na status kvo iz 2022. i formiranje Zajednice srpskih opština od ključnog značaja

Nemanja Starović, ministar za evropske integracije, izjavio je da je potpuna i dosledna primena Briselskog sporazuma ključni uslov za stabilizaciju situacije na prostoru Kosova i Metohije. On je naglasio da je najpre neophodno formirati Zajednicu srpskih opština, kao i hitno vratiti stanje na „status kvo“ iz 2022. godine kada je reč o funkcionisanju direktorata kosovske policije na severu pokrajine.

„Tu mislim na formiranje Zajednice srpskih opština, ali i na hitan i urgentan povratak na status kvo iz 2022. godine kada je reč o funkcionisanju direktorata kosovske policijske službe na severu KiM sa strukturom koja odgovara etničkom preseku stanovništva“, izjavio je Starović.

Briselski sporazum kao uslov za stabilizaciju stanja na KiM

On je detaljno objasnio da bi povratak na prethodno stanje podrazumevao povratak više od 500 srpskih policajaca u direkciju, kao i imenovanje direktora direktorata iz reda srpske zajednice na predlog četiri gradonačelnika sa severa KiM. Po njegovim rečima, ovo ne bi trebalo da bude odluka koju donosi administracija Aljbina Kurtija.

Prema njegovoj oceni, to je jedini način da se ostvari stabilizacija i povrati normalnost za srpsko stanovništvo na severu Kosova i Metohije. Starović je istakao i da je za doslednu primenu Briselskog sporazuma presudno da Evropska unija, kao potpisnik, upotrebi mehanizme koji su joj na raspolaganju prema Prištini.

„Govorimo o eventualnoj suspenziji sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koje Priština ima sa Evropskom komisijom ili o sistemu vizne liberalizacije, ali očigledno je da takve političke volje do sada nije bilo“, rekao je Starović.

Uloga Evropske unije i aktuelne mere prema Prištini

On je podsetio da je Evropska unija u junu 2023. godine izdala jasno saopštenje, koje su podržale sve članice, sa zahtevom za deeskalaciju od strane prištinske administracije. Kako je naveo, nakon što Priština nije ispunila ovaj zahtev, uvedene su restriktivne mere koje su bile na snazi dve i po godine.

Tokom tog perioda, kako je saopšteno, obustavljen je paket podrške Prištini u vrednosti od oko 600 miliona evra za privremene institucije samouprave. Prema rečima ministra, te mere nisu dale željene rezultate i ukinute su u decembru 2025. godine, dok je desetak dana pre pokrajinskih izbora odmrznuto 220 miliona evra finansijskih sredstava namenjenih Prištini.

„Time Kurti dobija vetar u jedra pred te vanredne izbore. To je bio nivo pritisaka koje je Evropska unija bila spremna da sprovede“, izjavio je Starović.

Politička pozicija Aljbina Kurtija i posledice mera

Starović je ocenio da restriktivne mere nisu imale efekat, jer je Aljbin Kurti više političkih poena dobijao kroz kampanju „vatre i besa“ prema Srbima u AP KiM, nego što je gubio podršku zbog nedostatka uspeha na međunarodnom planu ili zbog uskraćene finansijske pomoći EU.

Govoreći o trenutnoj političkoj situaciji na Kosovu i Metohiji, Starović je naveo da je Kurtijeva pozicija i dalje stabilna, iako još nije formirana stabilna skupštinska većina u privremenim institucijama. „On sve to vreme ostaje vršilac dužnosti, produžava svoj tehnički mandat i njegova vlast nije na ozbiljniji način ograničena. On svoju političku podršku i rejting crpi isključivo na pritiscima koje sprovodi prema srpskom stanovništvu, budući da nikakvih ozbiljnih političkih ni ekonomskih rezultata nema“, zaključio je Starović.

Radovi na sanaciji GAK Višegradska i izgradnji Tiršove 2 napreduju, završetak planiran do marta 2028. godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obišao je danas radove na GAK Višegradska u Beogradu. Obilazak je započeo u 10 časova, a prema zvaničnim informacijama, cilj je nadzor napretka sanacije i adaptacije ove značajne zdravstvene ustanove. Radovi na GAK Višegradska prema planu trebalo bi da budu završeni do marta 2028. godine.

Neposredno nakon obilaska GAK Višegradska, predsednik Vučić je u 10.30 časova posetio i gradilište Univerzitetske dečije klinike „Tiršova 2“. Ove dve lokacije predstavljaju ključne investicije u zdravstvenu infrastrukturu glavnog grada, što ima poseban značaj za građane Beograda i šireg regiona.

Napredak radova na GAK Višegradska i planirani rokovi

Radovi na GAK Višegradska deo su šireg projekta unapređenja zdravstvenih kapaciteta u Srbiji. Prema dostavljenom izveštaju, svi građevinski i adaptacioni radovi odvijaju se u skladu sa predviđenom dinamikom. Štaviše, prema najavama, završetak kompletne rekonstrukcije GAK Višegradska očekuje se do marta 2028. godine.

Pored toga, značaj ove rekonstrukcije ogleda se u podizanju kvaliteta zdravstvene zaštite za žene i decu. Takođe, prema ranijim informacijama, nakon rekonstrukcije se očekuje unapređenje uslova boravka pacijenata, što je posebno važno za porodilišta.

Radovi na Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova 2

Univerzitetska dečija klinika „Tiršova 2“ predstavlja jedan od najvećih investicionih projekata u oblasti zdravstva u poslednjim godinama. Predsednik Vučić je tokom današnjeg obilaska mogao da se upozna sa napretkom radova. Kao rezultat toga, naglašena je važnost završetka ovog objekta za celu Srbiju i region.

Radovi na ovom gradilištu napreduju i prate najavljene rokove. Izgradnja novih kapaciteta i modernizacija postojećih objekata doprineće poboljšanju zdravstvene zaštite dece iz Beograda i cele zemlje. Prema aktuelnim najavama, oba projekta trebalo bi da donesu dugoročne koristi za zdravstveni sistem Srbije.

Značaj investicija za zdravstveni sistem

Sanacija GAK Višegradska i izgradnja Tiršove 2 deo su strategije unapređenja infrastrukture. Ovakve investicije doprinose stvaranju boljih uslova za pacijente i medicinsko osoblje. S druge strane, očekuje se da će završetkom radova biti omogućeno kvalitetnije pružanje zdravstvenih usluga.

Pored toga, prema zvaničnim informacijama, planirani rokovi ostaju nepromenjeni. U međuvremenu, dinamika radova biće nastavljena u skladu sa projektom i tehničkim zahtevima. Na taj način, zdravstveni sistem Srbije nastavlja da se razvija u pravcu savremenih evropskih standarda.