Institucije moraju do 31. avgusta 2026. dostaviti izveštaje o saradnji sa organizacijama koje predstavljaju bezbednosni rizik.

Američko ministarstvo rata donelo je odluku koja nalaže bezbednosne provere istraživanja na 30 akademskih institucija širom Sjedinjenih Američkih Država. Ova mera odnosi se na univerzitete koji sarađuju sa stranim organizacijama identifikovanim kao bezbednosni rizik, a najavljena je u zvaničnom saopštenju Ministarstva. Ključni cilj je zaštita investicija američkih poreskih obveznika i sprečavanje neovlašćenog prenosa tehnologije, krađe intelektualne svojine i zloupotrebe od strane protivničkih aktera.

Bezbednosne provere istraživanja na 30 institucija

Prema saopštenju, univerziteti koji su primili zvanična obaveštenja moraju odmah pokrenuti sveobuhvatne provere svojih akademskih, finansijskih i istraživačkih saradnji sa organizacijama koje su prepoznate u okviru Sektora 1286 Zakona o nacionalnoj odbrani za fiskalnu 2019. godinu. Ovo uključuje i saradnju sa rebrendiranim Institutima Konfucije. Ove mere sprovodi Kancelarija podsekretara rata za istraživanje i inženjering, uz podršku Kongresa i relevantnih odbora Predstavničkog doma i Senata.

Strogi standardi za federalno finansiranje

Universiteti su, kako je naglašeno, obavezni da izvrše detaljnu reviziju svih identifikovanih stranih partnerstava, posebno onih koja mogu predstavljati pretnju za osetljiva istraživanja ili su podložna kontroli izvoza. U skladu sa zahtevima, institucije moraju razviti i primeniti stroge planove zaštite, a u slučajevima kada je potrebno, prekinuti problematične saradnje. Izveštaje o preduzetim merama i nalazima univerziteti treba da dostave Ministarstvu rata najkasnije do 31. avgusta 2026. godine.

Zvanične izjave i važnost bezbednosti

„Ministarstvo rata ima nultu toleranciju prema akademskim partnerstvima koja ugrožavaju našu nacionalnu bezbednost“, izjavio je Emil Majkl, podsekretar rata za istraživanje i inženjering. On je dodao da institucije koje primaju sredstva američkih poreskih obveznika moraju poštovati najviše standarde bezbednosti istraživanja. „Ove obavezne provere obezbediće potpunu odgovornost na svim nivoima“, istakao je Majkl. S druge strane, pomoćnik sekretara rata za nauku i tehnologiju Džozef Džuel naveo je da su univerziteti ključni partneri u realizaciji istraživačkih programa, te da je zaštita ulaganja od stranog iskorišćavanja prioritet.

Širi značaj i saradnja sa Kongresom

Na kraju, kroz sprovođenje bezbednosnih provera istraživanja na 30 institucija, Ministarstvo rata nastoji da predvidi nove pretnje i očuva vodeću poziciju Sjedinjenih Američkih Država u globalnim inovacijama. Ovaj proces se odvija u tesnoj saradnji sa Kongresom, uključujući Odbore za oružane snage i Specijalni odbor za Komunističku partiju Kine, sa zajedničkim ciljem izgradnje stabilnog istraživačkog sistema i zaštite ključnih naučnih otkrića.

Manipulativno predstavljanje konflikta koristi regionalne incidente i vojne vežbe u pokušaju da legitimiše rusku agresiju

Ruska propaganda nastavlja sa pokušajima da rat protiv Ukrajine predstavi kao posredni rat između NATO-a i Rusije. U periodu od 14. do 16. avgusta, prema saopštenju Centra za strateške komunikacije, zabeleženo je oko 1.170 različitih materijala koji promovišu ovaj narativ.

Ruski izvori koriste aktuelne događaje iz regiona kako bi povezali konflikte i stvorili utisak o direktnoj konfrontaciji sa NATO-om. Među tim događajima su obaranje dronova iznad Letonije i Rumunije od strane snaga NATO-a, eksplozija u fabrici „KNDS Ammo Italy“ u italijanskom gradu Koleferu, vojne vežbe pod nazivom „Baltic Trust“ u Letoniji, izveštaji o izgradnji fabrike municije po NATO standardima u Litvaniji, kao i prva upotreba britanskih dronova.

Posredni rat između NATO-a i Rusije kao centralni narativ

Prema navodima Centra za strateške komunikacije, ruska propaganda veštački povezuje ove nepovezane događaje. Takođe, koristi ih kao dokaze o navodnom „direktnom ratu između NATO-a i Rusije“. Štaviše, zaštita vazdušnog prostora članica Alijanse nakon pojave neidentifikovanih letelica u tekstovima se predstavlja kao činjenje „agresije“. Redovne odbrambene vežbe prikazuju se kao priprema za napad na rusku teritoriju.

Osim toga, propagandisti često koriste emotivan i zapaljiv jezik kako bi dodatno uticali na javnost. Izraz „baltičko samoubistvo“ koristi se u pokušaju da se publika uveri da jačanje istočnog krila Alijanse vodi ka daljoj eskalaciji sukoba. Na taj način, komunikacija postaje intenzivna i usmerena na izazivanje straha i nesigurnosti među građanima evropskih zemalja.

Manipulacija informacijama i ciljevi propagande

Glavni cilj ovih manipulacija jeste stvaranje iluzije da se Rusija ne bori protiv Ukrajine, već da se navodno brani od NATO-a. Kremlj na ovaj način pokušava da legitimiše sopstvenu agresiju i da zastraši evropsku javnost mogućnošću direktnog sukoba. Kao rezultat, propagandni materijali nastoje da oslabe podršku za dalje jačanje odbrane na istočnim granicama NATO Alijanse.

Pored toga, korišćenje izraza sa snažnim emotivnim nabojem ima za cilj da pojača utisak o neposrednoj opasnosti. Time se dodatno utiče na percepciju javnosti o stvarnoj prirodi konflikta i akterima koji u njemu učestvuju.

Reakcije i posledice širenja propagande

Centar za strateške komunikacije nastavlja da beleži rast broja materijala koji promovišu narativ o posrednom ratu između NATO-a i Rusije. Iako se radi o veštačkom povezivanju događaja koji nisu nužno međusobno povezani, ovakva retorika može imati uticaj na javno mnjenje i međunarodne odnose.

Konačno, ovakva strategija informisanja ima za cilj da stvori atmosferu nesigurnosti i da naruši jedinstvo evropskih zemalja po pitanju podrške Ukrajini i jačanja odbrambenih kapaciteta NATO-a.

Kineske tajne operacije pokušavaju da zaustave usvajanje zakona o nabavci naoružanih dronova na Tajvanu

Novi plan Tajvana za nabavku bespilotnih letelica, poznat kao program dronova od 6,55 milijardi dolara, izazvao je povećane političke tenzije u regionu. Prema navodima, kineske vlasti pokušavaju da utiču na proces donošenja odluke u tajvanskom parlamentu putem tajnih operacija. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Tajvana i Pekinga, dok se parlament suočava sa velikim pritiscima.

Program dronova od 6,55 milijardi dolara pod pritiskom

Rezultati nedavnih vojnih simulacija pokazuju da bi program dronova od 6,55 milijardi dolara mogao bitno da promeni ravnotežu snaga u Tajvanskom tesnacu. Naime, cilj programa je da se do 2031. godine proizvede i rasporedi više od 208.000 napadačkih dronova i 1.300 besposadnih borbenih plovila. Ova strategija usklađena je sa odbrambenim planovima Sjedinjenih Američkih Država i ima za cilj izgradnju samoodrživog lanca snabdevanja, što bi potencijalno moglo da onemogući eventualnu invaziju na ostrvo.

Međutim, prema dostupnim informacijama, Komunistička partija Kine aktivirala je tajne kanale kako bi pokušala da iznutra opstruira ili blokira usvajanje ovog zakona. Pre svega, aktivnosti su usmerene ka političkim krugovima u Tajpeju, sa posebnim akcentom na sprečavanje donošenja finansijskog paketa za program dronova.

Politička podela u parlamentu i reakcije aktera

Generalštab Kineske narodnooslobodilačke armije upozorio je kineski državni vrh da bi ovakvi asimetrični sistemi naoružanja mogli direktno da ugroze stratešku prednost Kine u regionu. Iz tog razloga, glavni cilj kineske politike jeste da tajvanski poslanici odbace višegodišnji finansijski paket i pređu na restriktivnije godišnje budžetske preglede. Ovakav pristup mogao bi da uspori donošenje odluka i omogući Pekingu dodatno vreme za razvoj protivmera.

Tajvanska politička scena je zbog toga oštro podeljena. Glavna opoziciona stranka Kuomintang odbacila je optužbe o kineskom uticaju, naglašavajući da se njeni predstavnici zalažu isključivo za strogu godišnju kontrolu državnog budžeta. S druge strane, vladajuća Demokratska progresivna partija upozorava da odlaganje i opstrukcija ovog projekta direktno pogoduje interesima Kine, dok se u parlamentu vodi odlučujuća debata o budućnosti tajvanskog odbrambenog sistema.

Budućnost tajvanskog odbrambenog programa

Pitanje programa dronova od 6,55 milijardi dolara ostaje centralna tema političkih rasprava. Osim toga, proces usvajanja zakona dodatno komplikuju pritisci iz Pekinga i strateške kalkulacije svih uključenih strana. Na kraju, ishod ove debate imaće dugoročne posledice po bezbednost Tajvana i ravnotežu snaga u regionu.