Gradovi se menjaju zajedno sa ljudima koji u njima žive.

Ono što je nekada bilo sasvim obično danas može izgledati gotovo nestvarno. Beograd je tokom decenija promenio način kupovine, komunikacije, prevoza i provođenja slobodnog vremena.

Neke stvari su potpuno nestale, dok su druge preživele samo u sećanjima starijih generacija.

Prodavnice u kojima se kupovalo „na meru“

Nekada je bilo uobičajeno da se mnoge namirnice kupuju u količini koja je potrebna tog dana.

Prodavac bi odmerio proizvod, upakovao ga i naplatio.

Danas je veliki deo takve kupovine zamenjen fabričkim pakovanjima i velikim prodajnim objektima.

Komšije koje su se zaista poznavale

U starijim delovima grada komšijski odnosi često su bili mnogo intenzivniji.

Ljudi su poznavali porodice iz okolnih kuća, znali ko je kome rođak i često provodili vreme ispred zgrade ili u dvorištu.

Naravno, dobri komšijski odnosi postoje i danas, ali savremeni način života doneo je više privatnosti i manje spontanih susreta.

Telefonske govornice

Danas je gotovo nezamislivo tražiti javni telefon kada želimo nekoga da pozovemo.

Mobilni telefoni potpuno su promenili način komunikacije.

Nekada je, međutim, javna telefonska govornica bila sasvim normalan deo gradskog pejzaža.

Zanati koji su bili deo svakodnevice

Obućari, krojači, časovničari i drugi mali zanati nekada su imali veoma važno mesto u svakodnevnom životu.

Ljudi su popravljali stvari koje danas često jednostavno zamene novim.

Zato je i odnos prema predmetima bio drugačiji.

Više vremena provodilo se napolju

Deca su provodila mnogo vremena u dvorištima, ispred zgrada i na ulicama.

Igra nije uvek imala precizno pravilo, a komšiluk je često bio prirodno mesto okupljanja.

Danas su telefoni, računari i organizovane aktivnosti promenili način na koji deca provode slobodno vreme.

Grad se menja, ali sećanja ostaju

Ne treba idealizovati prošlost. Svako vreme ima svoje dobre i loše strane.

Ali upravo male stvari najbolje pokazuju koliko se Beograd promenio.

Neke navike su nestale jer su ih zamenile praktičnije tehnologije, neke prodavnice su ustupile mesto novim oblicima kupovine, a neke ulice potpuno su promenile izgled.

Ipak, sećanja na takav Beograd ostala su važan deo priče o gradu.

Pravoslavni vernici 19. avgusta obeležavaju Preobraženje Gospodnje, dan kada je Hristova božanska priroda prvi put postala vidljiva.

Pravoslavni vernici širom Srbije sutra slave Preobraženje Gospodnje, praznik koji prema hrišćanskom predanju obeležava trenutak kada je Hristova božanska priroda postala vidljiva na gori Tavor. Ovaj značajan dan, koji uvek pada 19. avgusta, ima posebno mesto u crkvenom kalendaru i običajima vernika.

Tokom Preobraženja Gospodnjeg, vernici se prisećaju događaja sa gore Tavor, gde je, prema Novom zavetu, Isus Hristos pred svojim apostolima zasijao kao sunčeva svetlost. Njegovo lice i odeća su postali blistavo beli, što je predstavljalo otkrivanje njegove božanske prirode. Apostoli Petar, Jakov i Jovan bili su svedoci ovog događaja koji je najavio i kasnije Hristovo stradanje, ali i slavu Sina Božijeg.

Običaji na Preobraženje Gospodnje

Na dan Preobraženja Gospodnjeg pravoslavni vernici drže post, bez obzira na to što praznik može pasti u sredu ili petak. Post je obavezan i podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane. Osim toga, prema običajima, vernici se ujutru mole i zahvaljuju na blagoslovima. Ikone ovog praznika prikazuju Hrista na gori, u beloj odeći i okruženog svetlošću, dok su sa njim proroci Mojsije i Ilija, a ispod planine trojica apostola.

Preobraženje je dan kada se, prema verovanju, priroda menja i ljudi se podstiču da razmisle o svojim postupcima i duhovno se preobraze. Takođe, u narodu postoji običaj da se na ovaj dan prvi put u godini blagosiljaju i jedu grožđe, koje se donosi u crkvu na osvećenje.

Značaj praznika za vernike

Preobraženje Gospodnje nosi snažnu poruku o promeni, veri i obnovi duhovnog života. Vernici ovaj dan doživljavaju kao priliku da se sete Hristovog primera i okrenu životu u skladu sa hrišćanskim vrednostima. U mnogim pravoslavnim domovima praznik se obeležava zajedničkom molitvom i posebnim pažnjom prema tradiciji posta i molitve.

Konačno, Preobraženje Gospodnje podseća na značaj duhovnog preobražaja i postavlja pitanje svakome da li je spreman da se menja i iz dana u dan bude bolji. Za pravoslavne vernike ovo je jedan od dvanaest velikih praznika, a njegova simbolika posebno inspiriše na razmišljanje i zahvalnost.

Učenici osmog razreda koji nisu polagali završni ispit u junu danas polažu test iz matematike, dok su svi važni datumi upisa i objave rezultata već poznati.

Učenici osmog razreda koji iz opravdanih razloga nisu polagali završni ispit u junu danas polažu test iz matematike. Prema zvaničnim informacijama, test iz matematike za osmake koji nisu pristupili ispitu u junskom roku održava se u periodu od 9 do 11 časova. Ovaj ispit predstavlja važan korak za upis u srednje škole, a svi ključni datumi upisa i objave rezultata već su poznati.

Juče su učenici polagali test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, takođe od 9 do 11 časova, dok ih u sredu, 19. avgusta, očekuje treći test iz jednog od pet predmeta po izboru. Svi testovi se realizuju u isto vreme, što omogućava organizovan i transparentan proces.

Preliminarni rezultati završnog ispita na nivou škola

Preliminarni rezultati završnog ispita na nivou škola biće poznati u četvrtak, 20. avgusta, do 8 sati ujutru. To znači da će učenici vrlo brzo nakon polaganja imati uvid u svoje postignute rezultate. Takođe, istog dana, od 12 do 16 časova, učenici mogu podneti prigovor na rezultate testa male mature ako smatraju da nije pravilno ocenjen.

Konačni rezultati završnog ispita biće objavljeni takođe u četvrtak, 20. avgusta, najkasnije do 20 časova. Ova procedura omogućava učenicima i roditeljima da na vreme saznaju sve potrebne informacije za nastavak obrazovanja.

Svi ključni datumi upisa u srednje škole

Upis u srednje škole u trećem upisnom krugu predviđen je za 24. i 25. avgust 2026. godine, i to neposredno u školi, osim u slučaju muzičkih i baletskih škola. Ovim danima završava se proces upisa za sve kandidate koji su polagali test iz matematike za osmake van junskog roka.

Pored toga, krajem avgusta biće organizovano i prijavljivanje i raspoređivanje vanrednih učenika starijih od 17 godina. Na taj način, omogućava se i onima koji su obrazovanje završili po programu za funkcionalno obrazovanje odraslih da steknu pravo na upis u srednje škole.

Završni ispit na kraju osmog razreda obavezno polažu svi učenici, što uključuje i polaznike funkcionalnog obrazovanja odraslih. Zbog toga je važno da svi budu upoznati sa svim ključnim datumima upisa i objave rezultata, kako bi bez poteškoća nastavili svoje obrazovanje.